Klinč u Persijskom zalivu – ko može duže da izdrži

Odluka Vašingtona da zatvori jedan od najvažnijih svetskih energetskih koridora predstavlja novi test izdržljivosti za sukobljene strane, ali i za ceo svet koji sa nevericom gleda rast cena sirove nafte i gasa.

Duško Tomić, profesor na američkom fakultetu za bezbednost u Dubaiju, rekao je u Takovskoj 10 da povodom situacije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima uopšte nije zabrinut. Kaže da su Emirati veoma dobro pozicionirali svoje odbrambene aktivnosti i da poseduju značne rezerve koje mogu da prevaziđu svaku vrstu ekonomskih problema.

"Oni nisu direktno ugroženi u onoj meri koliko su drugi", rekao je Tomić.

Kada je reč o svakodnevnom životu tokom rata sa Iranom, Tomić kaže da se sve aktivnosti u Ujedinjenim Arapskim Emiratima odvijaju normalno.

"Ako me pitate ko je pretrpeo određenu vrstu štete, to je turizam, ali to se odnosi samo na emirat Dubaija i država je preduzela određene mere da se to kompenzuje i da se obnove određene aktivnosti i da, čim ovo prestane, ponovo počnu sa tim aktivnostima", navodi Tomić.

Dodaje da u ovom trenutku ne bi voleo da živi u Kuvajtu i Bahreinu, jer su te zemlje pretrpele dosta štete.

Energetska blokada i pregovori pod pritiskom

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, na pitanje o posledicama američke kontrablokade odgovara da petina svetskih energenata prolazi kroz Ormuski moreuz, zbog čega cene rastu, a nestašice su vidljive svuda.

"Važno je da blokada traje što kraće da bi se uspostavila normalna komunikacija i da bi energenti stigli do svojih odredišta. Što kraće bude trajala kriza, to bolje", navodi Joksimovićeva.

Ističe da su se danas desili dosta bitni pregovori u Sjedinjenim Državama između Izraela i Libana, prvi put posle 40 godina. Postoje, dodaje, ohrabrujuće vesti da i Izrael i Liban žele da se oslobode Hezbolaha u regionu, što bi bio značajan korak ka okončanju situacije u kojoj se nalaze zemlje u Zalivu.

Vojni aspekt i situacija u Libanu

Momir Turudić, novinar RTS-a i urednik portala "Oko", smatra da je Izrael nevoljno pristao na prekid vatre sa Iranom, ali je u Libanu već sutradan pokazao šta misli o tom primirju. Podsetio je na najavu Izraela da u Libanu ide do kraja, do konačnog obračuna sa Hezbolahom.

"Hezbolah, sa druge strane, ne priznaje te pregovore niti želi da razgovara o prekidu vatre, ali ni Izrael ne želi da pregovara sa Hezbolahom. To što libanska vlada jako dugo već govori da bi Hezbolah trebalo da položi oružje, u praksi ne znači ništa. Libanska vojska je veoma slaba, slabija vojno i od Hezbolaha", navodi Turudić.

Srboljub Peović, istraživač-saradnik Instituta za evropske studije, govoreći o mogućnostima za uspostavljanje mira u Iranu, ističe da je obema stranama bitno da se rat završi.

"Sjedinjene Države nastoje da potraže izlaznu strategiju iz ovog sukoba i da na neki način proglase pobedu. Sa druge strane, Iran je pretrpeo veliku štetu. Iranska vlada je objavila da su štete u iznosu od oko 270 milijardi dolara", navodi Peović.

Glavni problem je, prema njegovoj oceni, to što obe strane izlaze sa maksimalističkim zahtevima.

Smatra da Iran želi da oduži sukob, jer je vremenski prozor u kojem Donald Tramp može da deluje ograničen.

Uloga velikih sila i "trojni dogovor"

Na pitanje da li blokada i kontrablokada znače direktan sukob na moru, Duško Tomić naglašava prisustvo nosača aviona "Abraham Linkoln" sa jakom flotilom.

"Ovde se dolazi do takozvane kontrablokade koju sprovode pomorske snage Sjedinjenih Američkih Država. Prvenstveno je tu uključen 'Abraham Linkoln' sa pratećim razaračima i oni vrše tu formalnu blokadu."

Tomić ističe da SAD imaju snažnu flotilu sposobnu za jake udare po Iranu, sa kapacitetom od 600 do 800 krstarećih raketa tipa "tomahavk". Dodaje da Iran koristi kineski sistem navođenja za svoje rakete i da je u februaru izvodio vežbe sa Rusijom i Kinom. Smatra da se kriza ne može završiti bez "trojnog dogovora" Kine, Rusije i SAD.

Joksimovićeva dodaje da Rusija pruža Iranu obaveštajne podatke, dok iz stižu i podaci o dostavi protivraketne zaštite iz Kine.

"Što se tiče Evrope, Evropa nije bila obaveštena o napadu na Iran. Tramp je, pošto je napad već izvršen, tražio podršku na različite načine od različitih zemalja", podseća Joksimovićeva, napominjući da je premijer Starmer poručio da Britanija neće učestvovati u blokadi, dok su se neki lideri poput Đorđe Meloni i pape Lava XIV našli u direktnom sukobu sa Trampom.

Šta donosi narednih 48 sati

Peović ukazuje da se sa Trampom nikada ne zna, jer stara diplomatska pravila više ne važe.

"Međutim, ne bih očekivao neke dramatične promene. Na prvom mestu, nisam imao neke velike nade ni za ove pregovore koji su se vodili u Islamabadu. Kada pogledate predistoriju ovih događaja, ako pogledate nuklearni sporazum koji je bio sklopljen - on je sklapan direktno dve godine. Dakle, bilo je teško očekivati da će se rešiti nešto u nekoliko sati što nije moglo da se reši godinama unazad", navodi Peović.

Dodaje da je trenutno aktuelnija bitka na jugoistoku Libana, koja će biti presudna za ishod libansko-izraelskih pregovora.

Kina između nafte i vojne moći

Na pitanje da li bi Kina bila spremna da brani velike količine nafte koje iz Irana idu ka njoj, Duško Tomić navodi da Peking trenutno energente dobija iz Rusije, Uzbekistana, Kazahstana, Azerbejdžana i drugih zemalja. Ipak, dugoročna slika je drugačija.

"Treće rezerve nafte i gasa se nalaze u Iranu. Taj gas i ta nafta su neophodni za prosperitet i za razvoj Kine", navodi Tomić.

Uprkos strateškom značaju, smatra da Peking u ovom trenutku neće ulaziti u otvoreni sukob, jer vojno još uvek ne može da parira Sjedinjenim Američkim Državama.

Aleksandra Joksimović dodaje da su Kinezi trenutno veoma odmereni, jer očekuju posetu Donalda Trampa.

Trampov rejting i strah od impičmenta

Joksimovićeva ističe da Trampu nikako ne odgovara da se sukob produži beskonačno, jer ga ove godine očekuju izbori za Kongres.

"Uobičajeno je da predsednik na tim izborima izgubi, ali u ovom trenutku Trampov rejting je niži nego što je uobičajeno za ovu fazu njegovog mandata", ocenjuje Joksimovićeva.

Smatra da bi gubitak većine u Kongresu mogao biti poguban za predsednika.

"On smatra da ako ne bude osvojio većinu u Kongresu da može da bude izložen pokretanju procedure impičmenta", navodi Joksimovićeva.

Iranski aduti - poljoprivreda i siva ekonomija

Srboljub Peović analizira koliko dugo Teheran može da izdrži ratno stanje. Prema njegovim rečima, snabdevanje hranom nije problem, zbog visokog stepena samostalnosti u poljoprivredi, ali ključ opstanka leži u neformalnim putevima trgovine.

"Jako je bitno napomenuti da Iran ima razvijene kanale sive ekonomije. Pričamo o Srednjoj Aziji, pričamo o Pakistanu, pričamo o Turskoj", navodi Peović i dodaje da Teheran može prilično dugo da izdrži ovu situaciju.

Specifičnost iranskog društva i privrede takođe igra veliku ulogu u otpornosti na sankcije i razaranja.

"Više od polovine stanovništva u Iranu je samozaposleno. Čak i u slučaju ovako velikih tragedija i uništenja, nećete doći u situaciju da vam veliki deo stanovništva nema posao. U Iranu život teče kako-tako normalno, tako da ne bih očekivao kolaps", zaključuje Peović.