Korejski predsednik osudio Izrael zbog agresivne ratne politike

U Republici Koreji raste zabrinutost usled nastavka sukoba u Persijskom zalivu, a oštrica kritike za rast cena goriva, pad vrednosti akcija na berzi i druge negativne posledice tog rata sa najvišeg mesta se usmerava na Izrael, koji se vidi kao odgovoran za to što nije u potpunosti uspostavljen nedavno predloženi dvonedeljni prekid vatre.

Naime, južnokorejski predsednik Li Dže Mjun postavio je krajem prošle nedelje na svom zvaničnom računu na društvenoj mreži "Iks" uznemirujući video u kojem izraelski vojnici sa vrha zgrade, šutirajući nogama, bacaju onemoćalo (moguće, beživotno) telo izmučenog palestinskog mladića. 

On je te dramatične snimke propratio komentarom: "Moram da proverim da li je ovo istina i, ako jeste, koje mere su preduzete" i dodao da se "(takvi) zločini počinjeni tokom trajanja neprijateljstava ne razlikuju od problema žena za utehu koji smo mi pokrenuli i masakra nad Jevrejima (holokausta)". 

"Žene za utehu" je eufemizam kojim se kolektivno označavaju žrtve koje su tokom japanske okupacije Korejskog poluostrva prisilno ili prevarom odvođene u burdelje tadašnje Japanske carske vojske i predsednik Li je, pozivajući se na tu kolektivnu traumu Korejskog naroda, čini se, želeo da naglasi kako su ubistva i mučenje ratni zločini bez obzira ko ih je i kada počinio.

Poslednjih godina pitanje izvinjenja i obeštećenja za ostarele korejske žrtve opterećivalo je odnose Seula i Tokija i mada je političko trvenje u vezi njega između te dve vlade donekle utihnulo, "žene za utehu" i dalje su moćan kolektivni okidač osećanja u Južnoj Koreji kada su u pitanju rat i ratni zločini.

U dodatnoj objavi Li je istakao da se međunarodni humanitarni zakoni moraju poštovati u svim uslovima i da očuvanje ljudskog dostojanstva mora biti najviši prioritet. 

Prepirka sa Izraelcima

Na objave korejskog predsednika izraelske vlasti (Ministarstvo inostranih poslova) su odgovorile rečima da je video preuzet sa sajta koji je poznat po antiizraelskim sadržajima, te da snimak nema veze sa sadašnjim ratnim dejstvima (protiv Irana i grupe Hezbolah u Libanu). One su dodale da su u vreme kada se incident desio izraelski vojnici borili protiv terorizma i bili izloženi opasnosti po život, kao i da je istraga u vezi njega već sprovedena. One su pri tom snažno osudile predsednika Lija za "trivijalizaciju holokausta" i njegove primedbe ocenile kao "neprihvatljive". 

Južnokorejski lider je, međutim, uzvratio komentarom da je "razočaravajuće da (u tom odgovoru) nema nikakve refleksije u vezi kritike koja dolazi od ljudi širom sveta koji pate od radnji koje predstavljaju kršenje ljudskih prava i međunarodnog zakona". 

On je potom u novoj objavi dodao i "da suverenitet svih zemalja i univerzalna ljudska prava moraju biti poštovani i agresivni ratovi sprečeni" - rečenica koja se u medijima tumači kao osuda izraelskog napada na Iran i Liban. 

Zašto sada?

Republika Koreja i Izrael generalno uživaju dobre međusobne odnose, a jedna ilustracija toga je i sporazum o slobodnoj trgovini koji su sklopili 2021. godine. Obim godišnje trgovinske razmene između dve zemlje je oko tri milijarde dolara. 

Otvorena javna kritika izraelske politike, naročito sa najvišeg mesta, vrlo je retka ne samo u Republici Koreji, već i među drugim azijskim vojnopolitičkim saveznicima SAD.

Otud mnogi mediji u Istočnoj Aziji, pa i šire, postavljaju pitanje tajminga i namere iza objava južnokorejskog predsednika.

Komentatori se uglavnom slažu u oceni da trenutak objava nije slučajan, kao ni da izbor dramatičnog videa snimljenog u okolini Dženina nije nasumičan. Po njima, južnokorejski lider je, skrećući pažnju na postupke Izraela, pokušao da napravi pritisak za okončanje ratnih dejstava u Zalivu, koji ozbiljno sakate južnokorejsku ekonomiju i prete da izazovu duboku ekonomsku i društvenu krizu.

Treba reći i da je predsednik Li, po profesiji advokat, koji se u prošlosti angažovao na zaštiti ljudskih i radničkih prava. 

Južna Koreja puno gubi zbog rata u Zalivu

Republika Koreja, primera radi, sedamdeset odsto svojih potreba za naftom zadovoljava iz zemalja Persijskog zaliva. Odatle dolazi i oko 90 odsto helijuma koji se koristi za proizvodnju čipova, koji su poslednjih godina ubedljivo najveći izvozni artikal Južne Koreje, koji je u kase njenih preduzeća samo prošle godine doneo fantastičnih 173 milijardi dolara. Čak 99 posto sve robe koju Južna Koreja uvozi iz zemalja Zaliva prolazi kroz Ormuski moreuz. 

Sam predsednik Li u drugoj polovini marta pozvao je narod na štednju struje i goriva - između ostalog, da manje koristi mašine za veš i kraće se kupa.  

Takođe, južnokorejske kompanije imaju potpisane ugovore u vezi energetskih, infrastrukturnih, medicinskih i VI projekata, kao i prodaje naoružanja, u zemljama Zaliva, koji su ukupno teški nekoliko stotina milijardi dolara. Samo na Saudijsku Arabiju otpada oko 30 milijardi - reč je o kupovini nafte tog arapskog kraljevstva, odnosno, korejskih tehnologija za proizvodnju nuklearnih reaktora i noružanja, te učešće Koreanaca u izgradnji saudijskog futurističkog grada NEOM.

U Iraku, južnokorejski konglomerat "Hanva" južno od Bagdada gradi urbani kompleks u kojem bi trebalo da živi oko 600.000 ljudi. U Kataru, južnokorejske kompanije su angažovane na izgradnji metroa, stadiona i u radovima na Nacionalnom muzeju. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima Južnokoreanci su izgradili nuklearnu centralu Baraka, koja je počela s radom prošle godine i zavisi od tehnološkog nadzora, delova i remonta koji pružaju južnokorejske kompanije.

Oni planiraju da ulože oko 20 milijardi dolara u izgradnju data centara u toj zemlji, te očekuju narudžbine naoružanja teške oko 15 milijardi. (Najpoznatiji poduhvat južnokorejskih kompanija u UAE je hotel "Burdž kalifa", najviša zgrada sveta, čiju izgradnju je predvodio južnokorejski konglomerat "Samsung").

Otud, gubici koje Republika Koreja trpi zbog sukoba u Zalivu koji su inicirali Izrael i SAD su ogromni - čak se može reći: šokantnih razmera, pa je jasno da njeno rukovodstvo snažno priželjkuje što brže okončanje te krize.