Novi Trampov ultimatum i vanredno stanje pred pregovore Irana i SAD, za stolom sudbina Bliskog istoka i energentska slika sveta

Zatvorene ulice i šetališta, bodljikava žica, kontejneri, masa policajaca i vojnika pokazatelj su sa koliko se ozbiljnosti vlasti u Islamabadu spremaju za susret delegacija Irana i SAD, koje će za već uveliko postavljenim stolom u hotelu "Serena" odlučiti da li će krhko dvonedeljno primirje prerasti u istinski mir, ili će rat, koji je već odneo oko 5.000 života, biti nastavljen.

Dve zastavice, iranska i američka, pobodene su na suprotnim stranama stola u hotelu u Islamabadu u očekivanju da na stolice zasednu potpredsednik SAD, Džej Di Vens praćen dežurnim pregovaračima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom i iranska delegacija, predvođena predsednikom parlamenta Mohamadom Baherom Halibafom.

Pakistanske vlasti, koje su uz obilatu pomoć Kine i izdejstvovali primirje, za sada praktično nisu objavile ni jedan detalj o razgovorima, tvrdeći da se iza tajanstvenosti, u stvari, krije namera da tok pregovora prepuste Irancima i Amerikancima.

Uoči početka pregovora u Islamabadu, Tramp je rekao da se "najbolja municija" upravo tovari u američke ratne brodove, te da će u naredna 24 sata biti jasno da li će razgovori sa Iranom biti uspešni.

Ormuski tesnac, usko grlo pregovora i trgovine energentima

Osim niza vojnih pitanja, poput iranskog nukelarnog programa i razvoja balističkih projektila, dve strane će, pre svega imati zadatak da definišu na koji će način, ubuduće, brodovi natovareni nafton, helijumom, veštačkim đubrivom i tečnim gasom prolaziti kroz Ormuski tesnac - uskim grlom svetske trgovine energentima.

Šef iranskog parlamenta, jedan od retkih visokorangiranih zvaničnika vlasti u Teheranu koji je preživeo vazdušne udare Amerike i Irana, za pregovaračkim stolom će braniti plan u deset tačaka kojim traži kontrolu nad Ormuskim moreuzom, nastavak nuklearnog programa, prekid izraelskih napada na Liban, ali i ukidanje silnih sankcija koje su Amerika i svet uveli ovoj državi u poslednjih 47 godina.

Iranci su ovaj plan predstavili javnosti u sredu, nedugo pošto je američki predsednik Donald Tramp proglasio primirje, ali za sada nije sasvim jasno kakav je stav Vašingtona prema zahtevima Teherana.

Tramp je, u jednom trenutku, ocenio da je iranski dokument solidna polazna tačka za pregovore, ali ga je dan kasnije demantovala portparolka Bele kuće Kerolajn Luit koja je rekla da je "predsednik taj predlog bukvalno bacio u đubre".

Na američkoj strani stola, kako stvari stoje, će se nalaziti američki plan u 15 tačaka, koje su Vitkof i Kušner predstavili Irancima tokom prošle runde pregovora, koji su naglo prekinuti Trampovom odlukom da bombama zaspe Iran.

Dva dana mira i bezbroj otvorenih pitanja

Posle dva dana mira između SAD i Irana prilično je jasno da će ključ pregovora predstavljati buduće ustrojstvo plovidbe Ormuskim moreuzom, oko čijeg su ulaza još uvek načičkani brodovi koji čekaju dozvolu Teherana da isplove ili uplove u Persijski zaliv.

Za sada, brodovi koji su prošli moreuzom mahom pripadaju državama koje imaju direktne trgovinske veze sa Iranom, ili pak potiču iz zemalja "prijateljskih" vlastima u Teheranu.

Revolucionarna garda, koja suštinski kontroliše plovidbu, tvrdi da je prolaz tesnacem još uvek prilično opasan zbog podvodnih mina i niza drugim problema proistelih iz činjenice da je rat zaustavljen pre nešto više od 24 časa.

Osiguravajuća kompanija "Lojd" tvrdi da prolazak, u ovom trenutku, zavisi isključivo od direktnih pregovora brodovlasnika sa iranskim vlastima, te da se ovaj proces ponavlja za svaki pojedinačni brod.

Gde su ključevi moreuza?

Nekoliko zapadnih medija tvrdi da Iranci prolazak naplaćuju dva miliona dolara po plovilu, te da je prvi zapadni brod koji je prošao moreuzom pripadao Francuzima i to tek nakon što je Tramp žestoko kritikovao predsednika Emanuela Makrona zbog stava o ovom sukobu.

Osim ovog broda, Ormuzom je prošlo i nekoliko turskih, pakistanskih i indijskih tankera, te izvestan broj plovila čija je krajnja destinacija bila Kina. U sredu, dan nakon što je primirje proglašeno, kroz moreuz je prošlo svega pet brodova.

Za sada je nejasno kako će, ubuduće, izgledati plovidba Ormuskim moreuzom, pošto je i Tramp bacio oko na novac prikupljen od prava na prolaz, što je u priličnoj meri razljutilo niz američkih saveznika, poput Britanaca koji insistiraju na besplatnom prolasku.

Kao kontrolni element u pregovorima SAD i Irana naći će se Pakistan i Kina, uz čije su posredovanje na jedvite jade prekinuti napadi Amerikanaca i Izraelaca na Iran, ali i iranski kontraudari na niz država Persijskog zaliva.

Za sada, jedina naznaka u kojem bi se pravcu mogli kretati pregovori dolazi iz Zimbabvea i odgovora iranske ambasade na Trampov zahtev da Ormuski tesnac bude otvoren. "Izgubili smo ključeve", navodi se u postu iranske ambasade na mreži Iks.

Džej Di Vens, pošto je američka avijacija u velikoj meri demolirala iransku infrastrukturu, očekuje da će postići dogovor, delom i zbog činjenice da je ostatak sveta prilično izgubio strpljenje zbog Trampove najnovije avanture.

Iranci, pak, po prvi put od uspostavljanja Islamske republike imaju u rukama ozbiljne adute - plovidbu Ormuskim moreuzom i činjenicu da je režim u Teheranu suštinski ostao nepromenjen uprkos činjenici da su Amerikanci i Izraelci zbrisali gotovo kompletno rukovodstvo ove države, uključujući i vrhovnog verskog lidera Alija Hamneija.

Katanac za rat budućnosti

Rat budućnosti, kako je najavljivan napad na Iran, ipak, nije naišao na preterano topao doček javnosti, uprkos činjenici da su Amerikanci, ako je verovati Pentagonu, od juna prošle godine dva puta uništili po 90 odsto iranske protivvazdušne odbrane, balističkih projektila i dronova.

Dodatni problem predstavlja i obogaćeni uranijum, zbog kojeg je Amerika, bar deklarativno, krenula u rat.

Izraelske obaveštajne službe tvrde da je 390 kilograma ovog materijala skriveno u podzemne tunele u Isfahanu, tridesetak kilograma u Natanzu, dok je 15 kilograma ostalo pod ruševinama nuklearnog centra Fordo, navodno uništenog u američkim napadima prošlog juna.

Popularnosti rata nije preterano doprinela ni ”kolateralna šteta”, poput 170 ubijenih učenica škole i dvadesetak odbojkašica, koje su prvih dana rata stradale jer su Amerikanci ”koristili zastarele podatke”.

U ratu je stradalo oko 3,500 Iranaca, uključujući 250 dece, oko 1.500 Libanaca, više od 30 Izraelaca, uz oko 7.000 povređenih, te najmanje 15 Amerikanaca.