Feldmaršal miri Ameriku i Iran, kada hotel u Njujorku menja geopolitiku

Projektili koji su danima padali po bazi El Udeid i rafineriji Ras Lanuf, razarali su, jedan po jedan, katarski prestiž u međunarodnoj diplomatiji, sve dok spisak meta u Dohi, koji je u ponedeljak objavila iranska Revolucionarna garda, nije potpuno izbrisao mogućnost ove države da posreduje u sukobu u Persijskom zalivu.

Na trenutak, činilo se da bi na mesto Katarana mogle da utrče diplomate iz Omana, ali su ih posle nekoliko neuspešnih pokušaja, rasterale detonacije bombi, koje su, u znak odmazde, padale po omanskim naftnim postrojenjima.

Gledajući kako diplomatije malih država polako tonu u talase Persijskog zaliva, u prvi plan pokušaja da se nekako zauzda konflikt između Amerike, Izraela i Irana, izgurao se manje ili više očekivano komandant pakistanske vojske, feldmaršal Asim Munir.

Kao miljenik Donalda Trampa, Munir je poslednjih sedmica uskočio u prvi plan svetske diplomatije pokušavajući da, šarmirajući predsednika SAD, iskoristi uticaj Islamabada u islamskom svetu i isposluje prekid vatre u sukobu koji preti da ozbiljno unazadi svetsku ekonomiju.

Trampov omiljeni feldmaršal

"Moj omiljeni feldmaršal", "veliki ratnik", "veoma važan čovek" ili "izuzetno ljudsko biće", kako ga od ulaska u Belu kuću naziva Donald Tramp, pakistanski feldmaršal najozbiljnije računa da bi ga ugled u muslimanskom svetu i naklonost američkog predsednika mogle pretvoriti u mirotvorca.

U Teheranu, računa, slušaće ga pažljivije nego Katarane i diplomate iz Omana jer na pakistanskoj teritoriji nema američkih vojnih baza i jer petinu stanovništva te države čine šiiti.

Pakistanci su se u sukobe umešali nedugo pošto su prve američke i izraelske bombe počele da padaju po Teheranu, prenoseći tamošnjim vlastima, u slučajevima kada bi Tramp zapostavljao društvene mreže, zahteve Vašingtona za prekid neprijateljstava.

Vremenom, Munir je ponudio Islamabad kao mesto na kojem bi se sastale iranske i američke diplomate, koristeći položaj "najmoćnije osobe u Pakistanu", prijatelja Teherana i miljenika Vašingtona.

Na taj način, Munir je zamenio indijskog premijera Narendru Modija, čiji su odnosi sa Trampom dramatično zahladneli u odnosu na prvi mandat predsednik SAD, ponajviše zbog činjenice da su vlasti u Nju Delhiju odbacuje američko posredovanje u rešavanju kratkog rata Indije i Pakistana prošle godine.

Rat koji je promenio odnose

Pakistanci, koji su za vladavine administracije Džozefa Bajdena zbog Indije bili skrajnuti sa liste značajnih partnera Amerike u procesu zauzdavanja kineskog uticaja, uočili su u Modijevom odbijanju ozbiljnu šansu i oberučke prihvatili Trampovo posredovanje.

Svetski mirotvorac, kako su Trampa nazivali Pakistanci, odmah je postao kandidat Islamabada za Nobelovu nagradu za mir, a Munir ga je, tokom susreta, zasipao komplimentima, hvaleći ga kako je spasio milione života.

Tramp nije dobio nagradu koju je silno želeo, ali je Pakistan istisnuo Indiju sa mesta ključnog partnera Vašingtona, što je u mesecima koji su usledili, ohrabrilo i Munira, ali i ostatak vlasti u Islamabadu da se prihvate uloge posrednika i pokušaju da zaustave rat protiv Irana.

Munir, koji je posle rata sa Indijom, prigrabio status nacionalnog heroja i pobednika koji je, istovremeno, spasio Pakistan i učvrstio sopstveni uticaj.

Ubrzo, unapređen je u čin feldmaršala, drugog u istoriji Pakistana, što mu je omogućilo apsolutnu kontrolu nad oružanim snagama i stvaranje imidža o lideru muslimanskog sveta.

Sporazumi, ulaganja i hotel u Njujorku

Dodatni uticaj Pakistana predstavlja sporazum o odbrani između Saudijske Arabije i Pakistana, koji suštinski pretpostavlja da će Islamabad uskočiti u pomoć ukoliko se ova država nađe na meti napada. Sporazum je, pre svega, zasnovan na potencijalnoj opasnosti od napada Izraela.

Saudijci su se, od početka rata, našli na meti nekoliko stotina iranskih raketa i dronova, pri čemu je u bazi Princ Sultan uništen američki "avaks", dok su pogođena naftna postrojenja Ras Tenura i Šajbah.

Ni vlasti u Rijadu, ali ni Pakistanci, posle tih napada nisu pominjali sporazum o zajedničkoj odbrani, prvi zbog želje da se mir vrati u područje Persijskog zaliva, a drugi jer su u velikoj meri zavisni od saudijskih donacija.

U tom svetlu, smatraju zapadne diplomate, Pakistan je životno zainteresovan da se sukobi što pre okončaju, zbog čega je, navodno, Trampu pokazao kovčeg pun retkih minerala, koji su, ranije, razbuktavali maštu američkog predsednika na Grenlandu i u Ukrajini.

Široki nastup Pakistana uključuje i ulogu Trampovog pregovarača Stiva Vitkofa u obnavljanju oronulog njujorškog hotela "Ruzvelt", koji je u vlasništvu Pakistana. Sredinom februara, potpisan je ugovor kojim će Vašington i Islamabad zajednički obnoviti ovo, milijardu dolara vredno zdanje. Pakistanci su, dodatno, predali Amerikancima jednog od lidera Islamske države i učlanili se u Odbor za mir.