Buđenje Hezbolaha, ili drugi život omiljenih sinova Revolucionarne garde

Grupa izraelskih vojnika, pod žestokom vatrom iz automatskog naoružanja, na nosilima je pokušavala da unese ranjenike u helikopter, delimično skrivenom u oblaku prašine u jednom od sela na jugu Libana.

Pucnjava je počela pošto je kolona bagera i dizalica, praćena oklopnim vozilima i tenkovima ušla u selo, namerna da ga sravni sa zemljom, kako bi se ovaj deo Libana očistio od boraca Hezbolaha. Sva četvorica ranjenih su, javljaju izraelski mediji, izdahnuli na putu ka bolnici.

Do mraka, selo je praktično sravnjeno sa zemljom.

Pripadnici Hezbolaha su se povukli nekoliko stotina metara dalje, na sledeći od bezbrojnih položaja koje ova organizacija već decenijama pravi u ovom delu države, spremajući se za naredni sukob sa Izraelcima.

Beskrajni rat protiv Hezbolaha

"Borbe u Libanu, kako stvari stoje, neće biti okončane punim razoružanjem Hezbolaha", rekao je nekoliko sati kasnije jedan od visokopozicioniranih oficira izraelske vojske, priznajući da besomučno bombardovanje i silan politički pritisak na libansku vladu nisu proizveli efekat koji su Amerikanci i Izraelci očekivali.

U najboljem slučaju, smatraju Izraelci, novi napadi i dalji prodor izraelskih snaga mogli bi dovesti do uništavanja Hezbolahovih uporišta južno od reke Litani i naneti nove gubitke ovoj miliciji.

Ali, već dve godine dugi vazdušni udari na Hezbolahove lidere, komandne centre i bunkere u Bejrutu i dolini Beka neće izazvati kolaps organizacije, koja već decenijama igra odlučujuću ulogu na političkoj sceni Libana.

Revolucionarna garda i reorganizacija

Pre svega godinu i po dana sve je delovalo potpuno drugačije, jer je Izrael u velikoj špijunskoj operaciji digao u vazduh Hezbolahova sredstva za komunikaciju i suštinski zbrisao čitav ešalon ključnih operativaca, da bi u nekoliko uzastopnih vazdušnih udara likvidirao i glavne lidere, uključujući Hasana Nasralaha.

Izraelci su, istovremeno, neprestano gađali kuće pripadnika Hezbolaha, plašili članove njihovih porodica, što je vladu Libana, zastrašenu da bi zemlja opet mogla skliznuti u katastrofu, navelo da pokrene proces razoružanja ove milicije, što je posmatrače navelo na zaključak da se Hezbolahu, posle decenija dominacije, polako bliži kraj.

U međuvremenu, u Liban je stigla nova grupa od oko 100 oficira iranske Revolucionarne garde, koji su za svega nekoliko meseci promenili strukturu komandovanja, decentralizovali proces odlučivanja i uveli niz protokola koji su, posle nekoliko godina, sprečili da informacije odmah padnu u ruke izraelskim obaveštajcima.

Hezbolah je, pak, 2. marta u svet poslao savim drugačiju poruku, pošto je salvom projektila obznanio da će boriti na strani Irana, te po drugi put za svega tri godine zaratiti sa Izraelom.

Devet dana kasnije, Iran i Hezbolah izveli su prvi koordinisani napad na Izrael.

Zalud obećanja

"Obećanja odlučujuće pobede nad Hezbolahom ne odgovaraju stanju na terenu", ocenio je dnevnik Harec, pošto je u jednom danu na teritoriju Izraela ispaljeno oko 100 projektila i dronova u čijim je eksplozijama stradalo najmanje deset vojnika.

Odmah zatim, izraelski premijer Benjamin Netanjahu ponovio je obećanje koje je dao naciji još 9. oktobra 2023. godine, rekavši da će "promeniti izgled Bliskog istoka" i uništiti mrežu iranskih saveznika, uključujući Hamas u Pojasu Gaze, Hezbolah u Libanu, Hute u Jemenu i na koncu, režim u Teheranu.

U izraelskim napadima na Liban je do sada stradalo oko 1.400 ljudi, za koje Tel Aviv tvrdi da su većinom pripadnici Hezbolaha, dok lokalni izvori smatraju da se stradalo oko 400 pripadnika ove milicije, dok su ostale žrtve mahom civili i slučajni prolaznici.

Slaba libanska vlada, koja je pred početak novog talasa sukoba jedva uspela da očuva ekonomski sistem države, stavila je vojno krilo Hezbolaha van zakona, nadajući se da bi na taj način mogla zaustaviti napredovanje Izraela, koji je u međuvremenu zauzeo 10 odsto teritorije i u beg nateralo oko milion stanovnika juga te države.

Očajnički potez libanskih vlasti

Očajnički potez Bejruta nije proizveo očekivane rezultate, jer je Netanjahuova vlada odmah ocenila da je učinjeno "premalo", te da je "prekasno" da bi se zaustavila operacija rušenja naselja na jugu Libana.

U takvim uslovima, treća generacija boraca Hezbolaha neprestano se bori protiv dece izraelskih vojnika, koji su sela na jugu Libana već jednom zauzeli - tokom sukoba osamdesetih godina.

Na taj način, Liban je postao glavni front izraelskog rata protiv Irana u kojem, poput sukoba u Gazi, Netanjahuova vlada ima jasnu viziju prvih poteza, ali nikakav plan o okončanju rata.

Obe strane, Hezbolah i Izrael, sa priličnim strahom čekaju istek još jednog ultimatuma američkog predsednika Donalda Trampa, koji je obećao da će "otvoriti vrata pakla" ukoliko Teheran ne pristane da otvori Ormuski tesnac.

Opis Trampovog pakla uključuju napad na ostrvo Harg, uništavanje rafinerija i skladišta goriva, energetske infrastrukture, mostova, vladinih objekata i termoelektrana.

Za Izrael to znači da će morati da primi svu silu osvete, čija će udarna pesnica biti upravo Hezbolah, nedovoljno jak da pobedi, ali sasvim sposoban da stotine hiljada Izraelaca natera da sate i dane provode u skloništima.

Rešavanje problema koji predstavlja Hezbolah, tvrdi izraelska vojska, zahtevalo bi okupaciju čitave teritorije Libana, što Tel Aviv i ostatak sveta odbacuju kao nemoguće.

"Ideja da se Hezbolah nasilno razoruža nije realna", rekao je krajem prošle godine specijalni američki izaslanik Tomas Barak.