Иранска организација за атомску енергију саопштила је да су САД и Израел напали близину иранске нуклеарне електране Бушер у уторак увече, јавила је Ирна.
(Reuters)
уторак, 24.03.2026, 05:50 -> 20:39
Извор: РТС
Američki predsednik Donald Tramp izjavio da su Sjedinjene Američke Države pobedile u ratu protiv Irana, dodavši da se Iran složio da nikad u budućnosti ne poseduje nuklearno naoružanje. Članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) započele su pregovore o rezolucijama za zaštitu komercijalne plovidbe u i oko Ormuskog moreuza, dok Bahrein predlaže upotrebu "svih neophodnih sredstava", čemu se Francuska protivi, upozoravajući da takav tekst teško da može da dobije podršku.
Иранска организација за атомску енергију саопштила је да су САД и Израел напали близину иранске нуклеарне електране Бушер у уторак увече, јавила је Ирна.
(Reuters)
Амерички председник Доналд Трамп изјавио да су Сједињене Америчке Државе победиле у рату против Ирана, додавши да се Иран сложио да никад у будућности не поседује нуклеарно наоружање.
"Сви лидери су им нестали. Нико не зна с ким да разговара. Али ми заправо разговарамо са правим људима, а они толико желе да постигну договор. Немате појма колико очајнички желе да постигну договор, али видећемо шта ће се десити", рекао је Трамп новинарима у Белој кући, преноси Скај њуз.
Према његовим речима, ирански представници који разговарају са америчким тимом то чине "веома разумно".
Трамп је додао да САД у преговорима представљају специјални изасланици Џаред Кушнер и Стив Виткоф, као и амерички државни секретар Марко Рубио и потпредседник САД Џеј Ди Венс.
Кад је реч о Ормуском мореузу, Трамп је рекао да је Иран дао "велики поклон" САД.
На питање новинара зашто преговара са Ираном ако не верује њиховим представницима, Трамп је рекао: "Зато што ће склопити договор."
"Јуче су урадили нешто што је заправо било невероватно. Дали су нам поклон, а поклон је стигао данас. Био је то веома велики поклон вредан огромне количине новца, и нећу вам рећи шта је тај поклон, али је била веома значајна награда. То ми је значило једно – имамо посла са правим људима", рекао је Трамп, додајући да је поклон повезан са нафтом и гасом.
(Танјуг, Sky news)
Председник САД Доналд Трамп рекао је новинарима у Овалном кабинету да се Иран "сложио да никада неће имати нуклеарно оружје".
"Иран разговара са Вашингтоном и они говоре разумно“, рекао је амерички председник.
На питање да ли би послао своје изасланике Стива Виткофа и Џареда Кушнера да разговарају о миру са Иранцима, Трамп је рекао да су они тренутно у преговорима.
"Они то раде заједно са Марком, Џорџом Дејвидсоном. Друга страна, могу вам рећи, желела би да склопе договор", рекао је Трамп.
Трамп је рекао да је иранска морнарица нестала.
"Њихово ваздухопловство је нестало, њихове комуникације. Сва њихова противваздушна одбрана, њихове ракете", истакао је председник САД.
На питање да ли може да наведе једну ствар која није нестала или која добро функционише, Трамп је рекао: "Слободно се крећемо по Техерану. Можемо да радимо шта год желимо".
(Sky news)
Чланице Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН) започеле су преговоре о резолуцијама за заштиту комерцијалне пловидбе у Ормуском мореузу и око њега, док Бахреин предлаже употребу "свих неопходних средстава", чему се Француска противи, упозоравајући да такав текст тешко да може да добије подршку.
Дипломате наводе за Ројтерс да бахреински нацрт, који подржавају заливске земље и Сједињене Америчке Државе, предвиђа употребу силе кроз формулацију "сва неопходна средства", што представља стандардни дипломатски израз за одобравање војне акције.
Француска је, међутим, понудила умеренији алтернативни текст, а преговори су у току како би се утврдило да ли је могуће усагласити два предлога.
Жан-Ноел Баро, француски министар спољних пословa, изјавио је да није извесно да ће бахреински предлог добити потребну подршку чланица, указујући да ће наредни дани бити кључни.
Бахреински нацрт описује потезе Ирана као претњу међународном миру и безбедности и предвиђа овлашћење државама да, самостално или кроз мултинационалне поморске коалиције, примене "сва неопходна средства" ради обезбеђивања слободне пловидбе и спречавања ометања међународне навигације, укључујући и територијалне воде земаља уз мореуз.
Такође се изражава спремност за увођење мера, укључујући циљане санкције.
Амбасадор Бахреина у Француској Есам ел Џасем изјавио је да су разговори у раној фази, оцењујући да међународне коалиције могу да допринесу безбедности пловних путева, али да углавном реагују на догађаје, без решавања узрока ескалације.
У тексту резолуције захтева се да Иран одмах обустави нападе на трговачке бродове и све покушаје ометања слободе пловидбе у Ормуском мореузу.
Дипломате, међутим, оцењују да су мале шансе да таква резолуција буде усвојена, јер би саезници Ирана, Русија и Кина, могли да уложе вето.
За усвајање резолуције потребно је најмање девет гласова "за" и одсуство вета сталних чланица, Русије, Кине, САД, Велике Британије и Француске.
(Танјуг, Reuters)
Пентагон ће највероватније послати више хиљада војника елитне 82. ваздушно-десантне дивизије војске Сједињених Америчких Држава на Блиски исток, пренео је данас Ројтерс, позивајући се на два неименована извора.
Извори нису прецизирали где ће те трупе бити тачно стацинониране, као ни када стижу у тај регион, преноси Ројтерс.
До овог распоређивања дошло је након што је амерички председник Доналд Трамп јуче рекао да су се САД и Иран договориле око 15 главних тачака споразума о прекиду рата, истичући да је Иран пристао на то да у будућности не поседује нуклеарно наоружање.
(Reuters)
Израелска служба хитне помоћи саопштила је да је једна особа погинула, а две повређене у нападу Либана на север Израела.
"Жена у тридесетим годинама погинула је у удару ракете на раскрсници Маханајим на северу Израела", наводи се у саопштењу.
(Al Jazeera)
Председник САД Доналд Трамп објавио је у понедељак на мрежи Truth Social да на пет дана одлаже нападе на иранску инфраструктуру. Трговци су уложили више од пола милијарде долара на тржиште нафте само 15 минута пре те Трампове објаве, што је срушило цену сирове нафте и подстакло берзанску буру.
(Reuters)
Већина грађана Немачке изразила је забринутост у вези са капацитетима и способношћу земље да прихвати евентуални нови талас избеглица из Ирана услед раста тензија у региону, показало је истраживање јавног мњења.
Према анкети института Форса, 73 одсто испитаника сматра да Немачка не би могла успешно да се носи са доласком додатних избеглица из Ирана, преноси Дојче веле.
Скептицизам је нарочито изражен међу присталицама Хришћанско-демократске уније/Хришћанско-социјалне уније Баварске (ЦДУ/ЦСУ) и крајњедесничарске Алтернативе за Немачку (АфД), али и међу већином бирача Социјалдемократске партије и Левице.
Једино су присталице Зелених углавном оцениле да додатни долазак избеглица не би представљао већи проблем.
Дебата се води у тренутку када се сукоби и репресија у Ирану појачавају, што подстиче страховања од могућих миграционих токова.
Међутим, међународне организације наводе да за сада нема јасних знакова масовног егзодуса из Ирана.
Немачка већ има највећу иранску дијаспору у Европи, са око 319.000 људи иранског порекла, укључујући приближно 128.000 немачких држављана.
Немачка се последњих година суочила са више великих таласа избеглица, што је значајно утицало на миграциону политику и јавну дебату.
Највећи прилив забележен је током 2015. и 2016. године, када је стигло више од милион тражилаца азила, углавном из Сирије, Ирака и Авганистана.
Немачка је такође примила велики број избеглица из Украјине након почетка руске инвазије у фебруару 2022. године.
(Танјуг)
Пакистан је спреман да буде домаћин преговора између Сједињених Америчких Држава и Ирана ради решавања сукоба на Блиском истоку, изјавио је премијер те земље Шехбаз Шариф.
Шариф је у објави на друштвеној мрежи Икс навео да Пакистан подржава напоре усмерене на дијалог у циљу окончања сукоба на Блиском истоку, у интересу мира и стабилности у региону и шире.
Он је истакао да је Пакистан, уз сагласност Вашингтона и Техерана, спреман и почаствован да буде домаћин и посредује у "смисленим и коначним преговорима" који би водили ка свеобухватном решењу актуелног конфликта.
(Reuters)
Потпредседник САД, Џеј Ди Венс, могао би да предводи америчку страну на мировним преговорима са Ираном у Пакистану, ако до њих дође, навели су пакистански дипломатски извори, пренео је Гардијан.
Пакистански војни врх настоји да посредује у преговорима између САД и Ирана, а Бела кућа потврдила је да је шеф пакистанске војске, Асим Мунир, у недељу у телефонском разговору са председником Доналдом Трампом размотрио сукоб са Ираном.
Kако су навели дипломатски извори, Вашингтон и Техеран могли би да се састану на преговорима у Исламабаду већ ове недеље, како би разговарали о окончању рата који је почео пре скоро месец дана.
Наглашено је да тек треба да буде званично потврђено да ће Исламабад бити место одржавања мировних преговора, на шта за сада формално није пристала ни једна страна, наводи лист.
Верује се да се Трампов изасланик за Блиски исток, Стив Виткоф, припрема за пут у Исламабад, али нема потврде да ће то учинити било ко са иранске стране.
Пакистански извори су навели да се, ако дође до разговора, као највероватнији главни преговарач САД помиње Венс, а не Виткоф или Трампов зет, Џаред Kушнер, који су водили преговоре о нуклеарном програму Техерана пре избијања рата.
(Guardian)
Ирански медији извештавају да су израелско-амерички напади усмерени на два гасна постројења и један цевовод, неколико сати након што је амерички председник Доналд Трамп одустао од своје претње да ће напасти енергетску инфраструктуру.
"Као део текућих напада које спроводе ционистички и амерички непријатељ, циљани су зграда за управљање гасом и станица за регулацију притиска гаса у улици Кавех у Исфахану“, наводи новинска агенција Фарс, преноси Тајмс ов Израел.
Постројења у централном Ирану су "делимично оштећена“, додаје Фарс, који не наводи извор и једини је ирански новински извор који је известио о инциденту.
Наводи се да је напад такође усмерен на гасно електране у Хорамшару, на југозападу земље.
"Пројектил је погодио подручје испред гасоводне прерађивачке станице у Хорамшару“, извештава Фарс, цитирајући гувернера града који се граничи са Ираком.
Локални гувернер тврди да инфраструктура функционише нормално и да нема прекида у снабдевању гасом.
(Times of Israel)
Министарство спољних послова Kатара позвало је на дипломатско решење сукоба на Блиском истоку, поручивши да потпуно уништење Ирана није прихватљива опција.
Портпарол тог министарства је навео да земље региона морају да пронађу начин да живе једни поред других, истичући да је регионални безбедносни систем у Персијском заливу озбиљно нарушен током рата и да је потребно да се поново процени, пренео је Скај њуз.
Kатар је такође нагласио да задржава право да одговори на сваки напад на виталну инфраструктуру.
Иако у последњих неколико дана није регистрован напад који би захтевао издавање упозорења, ресорно министарство је навело да то не значи да Kатар није био мета.
До напетости је дошло након што је Иран извео нападе на регионалне суседе као одговор на америчко-израелске ударе.
Прошле недеље, према наводима Дохе, Техеран је гађао катарски терминал за течни природни гас "Рас Лафан" након израелског напада на иранско гасно поље Јужни Парс.
Саопштено је да су напади смањили извозни капацитет течног природног гаса за око 17 одсто и да је процењен годишњи губитак прихода око 20 милијарди долара.
Kатар је уједно подсетио да је током претходног периода имао значајну посредничку улогу у међународним преговорима, укључујући и напоре у вези са ратом у Украјини.
(Tanjug/Sky news)
Либан је одузео акредитацију иранском амбасадору Мохамеду Рези Шибанији и прогласио га персоном "нон грата", захтевајући његов одлазак из Либана до недеље, саопштило је тамошње Министарство спољних послова.
Шеф дипломатије Ирана Јусеф Раги написао је на платформи Икс да је данас наложио генералном секретару Министарства спољних послова да позове иранског отправника послова у Либану како би га обавестио о одлуци о повлачењу агремана за иранског амбасадора Мохамеда Резу Шибанија, као и да је он проглашен персоном "нон грата", објавила је државна агенција ННА.
У истом контексту, МСП Либана позвало је свог амбасадора у Ирану, Ахмада Свејдана, на консултације.
Либан је увучен у рат са Израелом због тога што је либанска милитантна група Хезболах, коју подржава Иран, одбила захтеве либанске владе да се разоружа и наставила да напада Израел.
Напади Хезболаха на Израел изазвали су интензивно израелско бомбардовање и копнене операције у јужном Либану због чега је расељено више од милион људи.
(Tanjug/NNA)
Немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер оценио је да је америчко-израелски рат против Ирана био "кршење међународног права“, преноси Гардијан.
"Раздор је превише дубок и поверење у америчку политику моћи је изгубљено, не само међу нашим савезницима већ широм света“, истакао је на догађају поводом 75. годишњице немачког министарства спољних послова.
Штајнмајер, некадашњи министар спољних послова који сада обавља углавном церемонијалну улогу, додао је: "Наша спољна политика не постаје ништа убедљивија само зато што кршење међународног права тако и не називамо. Нема сумње да, у сваком случају, оправдање непосредног напада на САД не држи воду“.
На почетку рата, америчка администрација се формално позвала члан 51 Повеље УН – одредбу о самоодбрани – тврдећи да ирански ракетни арсенал и нуклеарне амбиције представљају директну претњу америчким снагама у региону.
Павни стручњаци, међутим, углавном се слажу да је рат против Ирана незаконит, јер није изгледало да постоје докази о непосредној претњи од стране Ирана када је покренут 28. фебруара.
Неколико стручњака навело је тврдњу Доналда Трампа да је прошле године уништио ирански нуклеарни програм као доказ који директно оповргава сугестију о непосредној претњи.
Немачки канцелар Фридрих Мерц остао је близак Вашингтону у раним данима рата, али је од тада променио свој став, указујући на његов дестабилизујући утицај на трошкове енергије и „потенцијал да покрене велике миграције“.
Али, као шеф владе, можда покушавајући да се придржава дипломатскије линије, Мерцови коментари су били много резервисанији него Штајнмајерови.
Мерц је више пута рекао да Немачка дели циљ да Иран "више не би требало да представља претњу у будућности“, док је истовремено јасно ставио до знања да његова земља неће ући у рат.
Мохамед Бакер Золкадр именован је за секретара Врховног савета за националну безбедност Ирана, замењујући Алија Лариџанија који је убијен у нападу прошле недеље, објавио је заменик шефа за комуникације иранског председника на платформи Икс.
Пре именовања за секретара Савета за безбедност, Золкадр је служио као секретар Савета за целисходност од 2021. године. То тело је једно од најмоћнијих у Ирану a делује као директна спона између парламента и врховног вође.
Золкадр je и пензионисани официр Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ), где је био заменик главног команданта од 1997. до 2005. године.
(Reuters, RTS)
Иранске снаге безбедности ухапсиле су више од 90 особа повезаних са сателитским каналом "Иран интернешенeл", саопштили су извори за портал Прес ТВ.
Хапшења су спроведена у више провинција и усмерена су на особе које власти сматрају "издајницима повезаним са терористичком мрежом".
Иранска влада је канал означила као терористичку организацију, тврдећи да је помагао непријатељску пропаганду током текућег рата, који је данас ушао у 25. дан.
Према иранским властима, мрежа је олакшавала војни напад на земљу ширењем неоснованих тврдњи о иранском нуклеарном програму и промовисањем америчко-израелске пропаганде.
Хапшења су део шире операције "психолошког чишћења" друштва од утицаја непријатељске медијске групе, а очекује се да ће акција бити настављена док се не заврши, навели су извори.
До сада је у рату погинуло скоро 1.300 људи, већином цивила, а иранске власти раније су истицале да је затварање ове мреже један од предуслова за прекид непријатељских операција.
(Tanjug/Press TV)
Хитне службе ревидирале у број повређених на месту пада иранске балистичке ракете у Тел Авиву са шест на четири.
Лекари кажу да су повређени збринути на лицу места и да повреде нису захтевале хоспитализацију.
(Times of Israel)
Ирански министар спољних послова Сејед Абас Аракчи изјавио јe да је Ормуски мореуз отворен за бродове из земаља које не подржавају америчко-израелске нападе, док је затворен само за пловила "агресорских земаља и њихових присталица".
Аракчи је у телефонском разговору са јужнокорејским колегом Чо Хјуном, рекао да тренутна несигурност у региону и Ормуском мореузу представља директну последицу напада САД и Израела на Иран од 28. фебруара, пренео је портал Прес ТВ.
Он је поновио да Техеран одлучно брани свој национални суверенитет и територијални интегритет.
Чо је изразио саучешће због жртава међу иранским грађанима и упозорио је на негативне последице регионалне нестабилности по глобалну економију, посебно на енергетска тржишта.
У одвојеним разговорима, Аракчи је разговарао са египатским министром Бадром Абделатијем и оманским министром Саидом Бадром Албусаидијем о најновијим регионалним дешавањима и могућностима за смањење тензија у региону. На оба састанка је наглашена важност регионалне деескалације и координације између земаља.
(Tanjug/Press TV)
Током таласа ваздушних напада на Иран јуче и током ноћи, израелско ратно ваздухопловство је погодило складишта балистичких ракета и разна седишта иранског режима, саопштио је ИДФ.
Израелске одбрамбене снаге кажу да су јуче у Техерану погођена два обавештајна седишта Корпуса исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) и седиште иранског Министарства обавештајних послова, преноси Тајмс ов Израел.
Такође у престоници, авиони иранског ратног ваздухопловства погодили су складишта оружја и системе противваздухопловне одбране, саопштила је војска.
Током ноћи саопштено је да је ИДФ погодио више од 50 циљева у северном и централном Ирану, укључујући места која се користе за складиштење и лансирање балистичких ракета.
У одвојеном саопштењу наведено је да је израелско ратно ваздухопловство током ноћи сравнило са земљом вишеспратну зграду и погодило друге објекте у Бејруту за које ИДФ тврди да их Хезболах користи као командне центре.
Према подацима ИДФ, напади у либанској престоници били су усмерени на седиште Хезболаха, укључујући једно које припада елитним Радван снагама и друго обавештајној дивизији.
(Times of Israel)
У ваздушним нападима усмереним на локацију ирачких шиитских Народних мобилизационих снага (ПМФ) у западној провинцији Анбар убијено је најмање 15 бораца, укључујући команданта операција Анбар ПМФ, а рањено је још 30 људи, рекли су безбедносни и здравствени извори за Ројтерс.
ПМФ је у саопштењу потврдио смрт команданта Анбара, Саада ел Баиџија, и 14 његових сапутника. За напад је оптужио САД, наводећи да је амерички ваздушни удар усмерен на командни штаб док је особље било на дужности.
Здравствени извори су рекли да су неки од рањеника у критичном стању и да би број жртава могао порасти.
Удари су усмерени на штаб ПМФ током састанка о безбедности којем су присуствовали виши команданти, додали су извори.
Како наводи Ројтерс, ПМФ, познат на арапском као Хашд ел Шаби, кровна је организација углавном шиитских паравојних група која је формално интегрисана у ирачке државне безбедносне снаге и укључује неколико група повезаних са Ираном.
Наоружане формације које подржава Техеран покренуле су нападе на америчке базе у Ираку од избијања америчко-израелског рата против Ирана у фебруару, што је изазвало страх од шире регионалне ескалације.
(Reuters)
Пријављени су удари у центру Тел Авива након најновијег иранског ракетног напада.
Шест особа је, према наводима израелског Црвеног крста, лакше повређено, преноси Тајмс ов Израел.
Оштећено је више зграда и возила.
בניין בתל אביב נפגע במטח לעבר המרכז הבוקר, מכוניות עלו באש; מד"א: אין נפגעים@tuvyayagelnik pic.twitter.com/vKPDvZZ0WA
— גלצ (@GLZRadio) March 24, 2026
У израелском нападу југоисточно од Бејрута страдале су две, а повређено је пет особа, саопштило је либанско Министарство здравља, док су напади на јужна предграђа престонице настављени током целе ноћи.
Како се наводи, на мети удара ИДФ-а био је на град Бшамун у округу Алеј, преноси Гардијан.
Бшамун се налази у планинском округу Алеј, у којем већински живе Друзи, југоисточно од Бејрута и налази се ван традиционалних упоришта Хезболаха.
(Guardian)
Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху саопштио је да је разговарао у понедељак телефоном са председником САД Доналдом Трампом о могућем споразуму са Ираном, објавио је израелски портал Ynet.
"Разговарао сам са Трампом раније данас. Трамп верује да постоји прилика да се искористи значајан напредак израелских одбрамбених снага и америчке војске како би се осигурали војни циљеви у оквиру споразума који ће заштитити наше стратешке интересе", истакао је израелски премијер.
Поручио је такође да ће Израел бранити своје интересе у свакој ситуацији и да ће ИДФ у међувремену наставити да напада Иран и Либан.
"До сржи уништавамо ракетни и нуклеарни програм и настављамо да озбиљно штетимо Хезболаху. Пре само неколико дана елиминисали смо још два нуклеарна научника (укључена у ирански нуклеарни програм) и наша рука је и даље испружена. Чуваћемо наше виталне интересе у свакој ситуацији", упозорио је премијер Израела.
Šef Bele kuće Donald Tramp naložio je odlaganje napada na iransku energetsku mrežu, tvrdeći da su Vašington i Teheran postigli dogovor o 15 glavnih tačaka prekida rata, uključujući i obavezu Irana da u budućnosti ne poseduje nuklearno oružje.
Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf negirao je te tvrdnje, ocenjujući ih kao "lažne vesti" čiji je cilj manipulacija finansijskim i naftnim tržištima.
Na suprotstavljene izjave reagovao je i Kremlj, navodeći da prati brojne oprečne tvrdnje u vezi sa navodnim pregovorima između SAD i Irana i izražavajući nadu u brzi prelazak sa vojne eskalacije na diplomatsko rešenje.
Uprkos najavama o mogućim razgovorima, borbe se nastavljaju. Izraelska vojska saopštila je da izvodi nove udare na Teheran, dok je Korpus čuvara islamske revolucije pokrenuo novi talas uzvratnih napada na američke i izraelske vojne ciljeve u regionu.
Dodatnu zabrinutost izazivaju izjave izraelskih zvaničnika o mogućem širenju vojnih operacija. Predsednik Izraela Isak Hercog naglasio je potrebu uspostavljanja "strateške dubine" u Libanu, dok je ministar finansija Bezalel Smotrič predložio pomeranje granice do reke Litani.
Istovremeno, uprkos napetostima u regionu, dva tankera sa tečnim naftnim gasom prošla su kroz Ormuski moreuz, koji ostaje ključna tačka globalnog energetskog saobraćaja.
Коментари