Iranske rakete i američke baze u Evropi - može li rat da stigne do Balkana

Lažnu vest da se iz kampa Bondstil gađaju ciljevi u Iranu, stigla je druga dezinformacija, da je operativni štab KFOR-a u blizini Uroševca postao jedna od mogućih meta Teherana. Taj scenario stručnjaci za bezbednost odbacuju. Navode da iranske rakete nisu dovoljno precizne, kao i da je Bondstil na granici njihovog dometa. Čak i da sukob eskalira, kažu, male su šanse da Iran cilja vojne baze na Balkanu.

"Ono što možemo da očekujemo u tom slučaju ako se dogodi jeste da će se te rakete presresti iznad Grčke ili iznad Bugarske i onda će padati na jug Makedonije, u Epiru, oko Plovdiva, ali ako zaista stignu do KiM, do Bondstila onda može da se dogodi da naše protivvazdušne snage moraju da budu izmeštene sa trenutnih pozicija malo južnije kako bi zaustavile i te otpatke", kaže istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović.

Iako je Nemačka glavni centar američke vojne moći u Evropi, poslednjih decenija štit se širio ka jugu i istoku. Grčka, u kojoj su tri vazduhoplovne i pomorske baze najavljuje da će prebaciti deo protivraketne odbrane na sever zemlje, kako bi štitila Bugarsku. Osim Bugarske, u našem neposrednom okruženju, američki štit stigao je i do Rumunije.

"Zbog iranskog balističkog programa Amerikanci su godinama radili na razvoju protivraketnog štita za Evropu i SAD. Zbog toga su baze za protivraketnu odbranu postavljene u Rumuniji u bazi Deveselu bivšem vojnom aerdromu, jedna u Poljskoj blizu Baltičkog mora i nedaleko od ruske kalinjingradske oblasti. Osim američke baze u mestu Deveselu u Rumuniji ne postoji nijedan strateški cilj koji je važan za vojsku SAD ili NATO u regionu", kaže Goran novinar RTS-a i urednik emisije "Dozvolite" Goran Janićević.

Prema američkim obaveštajnim procenama, iranske rakete imaju najveći domet od oko 2.000 kilometara. Do našeg regiona, kaže Janićević, mogli bi da dobace jedino balistički projektili na pogonsko gorivo.

"Postupak lansiranja takvog projektila je da vozilo sa projektilom izađe iz podzemnog bunkera, onda se u njega sipa gorivo kao u auto, samo što to nije 50-60 litara, već nekoliko tona. I to je postupak koji traje pre lansiranja. Iran u ovom trenutku nema luksuz da pola sata ili sat priprema raketu za lansiranje", istakao je Janićević.

Stručnjaci ne isključuju mogućnost terorističkih napada

U ovoj fazi rata, prema rečima stručnjaka, Evropa je u celini bezbedna. U slučaju poraza Irana i pada režima, ne isključuju terorističke napade.

"Nažalost ili na sreću, veći odjek ima bomba u Berlinu nego u Beogradu. Tako da Zapadni Balkan je siguran što se toga tiče, ali ako rat bude krenuo baš negativno po Iran možemo očekivati u Beču, Parizu, Berlinu pa čak bih se usudio da kažem u Pragu terorističke napade da li usamljenih radikala podržavaoca ajatolaha ili poslatih kao što smo videli u Vašingtonu da tvrde da su pogubili jednu grupu koja je pokušala da napadne Trampa, poslatih vojnika Revolucionarne garde iz Irana", rekao je Vujinović.

Već drugog dana rata, iranski dronovi stigli su do obala Kipra, a u sukob Izraela i Amerike protiv Irana, uključeno je više od 10 država.