Advokat Nedić o Epstinovim dokumentima: Fokus se pomera na sistem, takva krivična dela mogu da se gone globalno

Eksperti Ujedinjenih nacija tvrde da bi dela iz takozvanih "Epstinovih dosijea", dokumentacije koju je nedavno objavilo američko Ministarstvo pravde povezane sa pokojnim osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom, mogla biti tretirana kao zločini protiv čovečnosti, što je otvorilo pitanje da li se postupci mogu voditi i van Sjedinjenih Američkih Država.

Advokat Blažo Nedić je istakao da izveštaj eksperata Ujedinjenih nacija ne predstavlja formalnu optužnicu već indiciju za moguću pravnu kvalifikaciju dela. Takođe, precizirao je da zločini protiv čovečnosti spadaju u najteža dela međunarodnog krivičnog prava i da se njihova kvalifikacija zasniva na strogo definisanim uslovima.

"Da bi se neko delo kvalifikovalo kao zločin protiv čovečnosti, u principu treba da budu ispunjena tri kumulativna uslova. Prvo, da delo pripada jednom korpusu teških krivičnih dela – kao što su silovanje, seksualno ropstvo, mučenje, nehumani ponižavajući tretman. Drugo, da su ta dela primenjena sistematski i u okviru jednog obrasca, na više žrtava, tokom dužeg vremenskog perioda i ponavljanjem određenog obrazca. Treće, da je postojala svest ili makar da su lica koja su bila uključena znala ili mogla znati šta zapravo čine", naglasio je Nedić u razgovoru za RTS.

Objasnio je da je oglašavanje eksperata UN motivisano nagomilavanjem dokaza tokom poslednjih godina, posebno od novembra prošle godine, izostankom reakcije institucija i potrebom za zaštitom žrtava.

"Kumulativni efekat svih podataka i dokaza koji su objavljeni, činjenica da institucije i države nisu reagovale i potreba za zaštitom žrtava naveli su komisiju da izađe sa ovom indicijom", smatra advokat.

Naglasio je da ova pravna kvalifikacija omogućava pokretanje postupaka u različitim državama, čak i ako su krivična dela počinjena van njihove teritorije. Prema njegovim rečima, za zločine protiv čovečnosti ne postoji zastarevanje, ali nadležnost Međunarodnog krivičnog suda u ovom slučaju nije prihvaćena od strane Sjedinjenih Američkih Država. Pojasnio je da formulacija o "globalnom kriminalnom poduhvatu" ukazuje na sistematičan napad na civilno stanovništvo.

"Ukoliko se dela vrše duži vremenski period i sistematično, i ako država na čijoj teritoriji se ta dela vrše ne preduzima ništa da zaštiti žrtve, onda se u međunarodnom pravu govori o sistematičnom napadu na civilno stanovništvo", pojasnio je Nedić.

Napomenuo je da se sada fokus premešta sa pojedinca na sistem i da se mogu procesuirati i oni koji su bili deo mreže, bez direktne umešanosti sa žrtvama.

"I to bez obzira da li su direktno bili u kontaktu sa žrtvama. Sve ove informacije pokazuju na jedan sistematični obrazac zataškavanja, prikrivanja i uklanjanja dokaza“, rekao je Nedić.

Podsetio je da SAD ne prihvataju nadležnost Međunarodnog krivičnog suda, ali da federalni zakoni, kao RIKO, omogućavaju gonjenje organizovanih kriminalnih radnji i uticajnih lica.

"Dovoljno je da se, faktički, udružite da biste vršili određena krivična dela. Ne morate imati formalno udruživanje, bitno je da budu bar dva ponovljena dela u roku od deset godina. Kazna je do 20 godina zatvora za svaki pojedinačni akt i mogu da se multiplikuju", objasnio je advokat.

"Ovi zakoni su upravo i dizajnirani da bi se ljudi na pozicijama moći mogli procesuirati, tako da će biti veoma interesantno u narednim mesecima i godinama videti kako će se situacija razvijati", zaključio je Nedić u razgovoru za Radio-televiziju Srbije.