"Džordž Buš" kreće put Irana - pre početka novog rata, Tramp daje još jednu šansu diplomatiji

Ništa nije definitivno odlučeno... Insistirao sam na nastavku pregovora sa Iranom... Prošli put Iran je odlučio da je bolje da ne postignu dogovor i pogodio ih je "Ponoćni čekić". Nadam se da će ovaj put biti odgovorniji i razumniji, napisao je Tramp na mreži Truth Social.

Netanjahu, koji se sa Trampom sastao osmi put u poslednjih godinu dana, je u Belu kuću došao nameran da ubedi američkog predsednika da pregovore sa Iranom, koji mahom obuhvataju kontroverzni nuklearni program, proširi i na razvoj balističkih projektila i pomoć neprijateljima Izraela u regionu, poput Hezbolaha u Libanu i jemenskih Huta.

Nakon sastanka, Netanjahu je kratko rekao da je sa Trampov razgovarao o Pojasu Gaze, Iranu i situaciji u regionu, te da su se dogovorili da nastave tesnu saradnju i dobre odnose.

Sastanak Trampa i Netanjahua bio je prvobitno planira za 18. februar, ali je kalendar promenjen zbog nastavka pregovora američkih izaslanika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera sa šefom iranske diplomatije, Abasom Arakčijem.

"Buš" plovi ka Iranu, dve nedelje za pregovarače

Tokom sastanka lidera SAD i Izraela, Pentagon je potvrdio da će je još jedan nosač aviona spreman za raspoređivanje u vode oko Irana, ali da se čeka konačno naređenje predsednika SAD.

Kako navode Amerikanci, put Irana krenuće nosač aviona "Džordž Buš" nazvanom po nekadašnjem predsedniku SAD i ocu šefa Bele kuće koji je pokrenuo invazije na Avganistan 2001. i Irak dve godine kasnije.

Ovaj nosač aviona, sa pratećim ratnim brodovima, ukotvljen je na Istočnoj obali SAD i do voda oko Irana ploviće bar dve sedmice.

Usred novih pregovora, međutim, nejasno je u kakvom se stanju nalazi iranski nuklearni program posle 12 dana dugog rata sa Izraelom juna prošle godine i vazdušnim udarima američkih bombardera B-2, posle kojih je Tramp slavodobitno objavio da su nuklearne ambicije Teherana "razrušene".

Takve Trampove tvrdnje je dobar deo američkih obaveštajaca opisao kao preterane, dok su zapadni izvori objavili da Iran i posle napada na raspolaganju ima 408 kilograma ovakvog uranijuma, skrivenog "negde oko Isfahana".

Ipak, posle prve runde pregovora u Omanu, šef iranskog nuklearnog programa, Mohamad Eslami nagovestio je da bi Teheran mogao da se odrekne visoko obogaćenog uranijuma i sporni materijal pošalje u Rusiju u zamenu za ukidanje sankcija koje je međunarodna zajednica, proteklih decenija, uvodila vlastima u Teheranu.

Uzmicanje Teherana, ili kupovina vremena

Eslamijeva izjava prvi je nagoveštaj da bi Teheran, koji se prethodno žestoko opirao ovakvoj ideji, mogao da odustane od procesa obogaćivanja uranijuma do mere potrebne za izradu nuklearnog oružja.

Američki vojni analitičari smatraju da je, u ovom trenutku, program razvoja balističkih projektila mnogo veći problem od nuklearnog programa, pre svega jer su sateliti prethodnih dana snimili prilično intenzivne aktivnosti oko fabrika raketa porušenih u prošlogodišnjim napadima.

Prethodnih nedelja, zabeleženi su i ozbiljni pokreti vojske i Revolucionarne garde, koji su, očekujući moguće američke udare, dobar deo balističkih projektila i lansera dronova preselili na istok zemlje. Tako, bar, tvrde izraelske obaveštajne službe.

Iranski projektili, kako je dokazano tokom prethodnih nekoliko godina, bez problema mogu dobaciti do Izraela i listom svih američkih baza na Bliskom istoku, što je nateralo Pentagon da u Katar, Oman, Jordan i Saudijsku Arabiju uputi dodatne baterije protivazdušnih sistema "patriot", te brojne borbene avione i letelice za prevoz specijalnih jedinica.

"Linkoln" uzmakao, čekaju se "duhovi"

Najava raspoređivanja još jednog nosača aviona i činjenica da se "Abraham Linkoln" nalazi oko 1.400 kilometara od Irana navodi na zaključak da su Amerikanci prilično odlučni da nateraju Teheran na dogovor, ali i da su spremni da diplomatama daju dovoljno vremena da takav sporazum isposluju.

Kineska kompanija "MizarVision" objavila je u januaru seriju snimaka na kojima se vidi raspored američkih snaga na Bliskom istoku, uključujući borbene avione i raketne sisteme.

Kinezi su snimili i piste baze "Dijego Garsija" u Indijskom okeanu iz kojih su, tokom američkih napada u junu prošle godine, poleteli bombarderi B-2 i 13 tona teškim bombama GBU-57 razneli dobar deo duboko ukopanih objekata iranskog nuklearnog programa. Na novim snimcima, međutim, na pisti ove baze vidi se samo par transportnih aviona.

Od tog trenutka, i Amerikanci su objavili seriju satelitskih snimaka, uključujući radove na oštećenim nuklearnim postrojenjima u Iranu, ali i fotografije brojnih borbenih aviona i dronova "riper" u bazama u Jordanu, Saudijskoj Arabiji, Kataru i Omanu.

Izraelski mediji navode i da je Netanjahu u Vašington odneo nove dokaze o pokretima iranskih snaga i razvoju balističkih projektila, koji bi, smatraju planeri u Jerusalimu, morali biti glavna meta sledećeg talasa vazdušnih udara.

Puno oružja i tek poneki diplomata

Uz brojne avione, Amerikanci u regionu imaju 12 ratnih brodova, uključujući "Abraham Linkoln" i osam razarača koji nose krstareće projektile "tomahavk". Izraelci tvrde da su spremni da podnesu svoj deo tereta u eventualnoj budućoj akciji protiv Iranaca.

Lavovski deo pritiska na Iran potiče od obaveštajnih procena da je, zbog složenih okolnosti, uticaj vlasti Islamske republike na najnižem nivou u prethodnih 47 godina. Zemlju je ozbiljno uzdrmala ekonomska kriza, veliki gradovi su pogođeni nedostatkom vode, dok ni situacija sa snabdevanjem energentima nije mnogo bolja.

Takvo stanje podstaklo je masovne demonstracije, pa su vlasti prvo isključile internet u čitavoj zemlji i odmah zatim poslali Revolucionarnu gardi u Basidž miliciju da se obračuna sa učesnicima protesta. Zvanično, stradalo je 3.117 ljudi, ali opozicija tvrdi da je broj ubijenih bar dvostruko veći.

Protesti, nedaće i posledice

Po prvi put, u Iranu su gorele džamije i vladine kancelarije, što je zapadne planere navelo na zaključak da bi novi talas bombardovanja izazvao unutrašnju pobunu i zadao konačan udarac ajatolahu Aliju Hamneiju.

Da li će i kada Amerikanci zaista napasti Iran na najbolji je način opisao Donald Tramp, rekavši da je bi "Teheran u narednih mesec dana mogao da se dokopa nuklearnog naoružanja".

Teheran se nada da će se u konflikt uključiti i Hezbolah u Libanu, jemenski Huti i brojne proiranske milicije u Iraku. Amerika je sve te formacije, unapred, upozorila da će platiti visoku cenu ukoliko se uključe u sukob.

Nijedna od ovih snaga nije reagovala tokom 12 dana dugog rata sa Iranom u junu prošle godine.

Najvažnija oružana snaga u Iranu Revolucionarna garde će gliserima naoružanim projektilima napasti američke ratne brodove, dok će mornarica postaviti mine u Ormuski tesnac, kroz koji prolazi bezmalo trećina svetske trgovine naftom.

Taj deo, čini se, predstavlja i najvažniji deo iranskog plana, jer bi cene nafte mogle prebaciti 200 dolara po barelu i samim tim izazvati ostatak sveta da ubedi Trampa da uzmakne i pristane na nove pregovore.

U predigri novog rata, američki borbeni avion F-35, koji je poleteo sa nosača aviona "Abraham Linkoln" oborio je iranski dron "šahid 139" iznad Arapskog mora, gde se, trenutno, nalazi najmoćniji deo flote SAD.

Odmah posle ovog incidenta, barel nafte poskupeo je za dva odsto.