Turska ponovo važna Briselu – strategija ili reakcija na krize

Evropska unija istovremeno govori o proširenju na Ukrajinu, jačanju bezbednosti, novim trgovinskim sporazumima, dok se odnosi sa Turskom ponovo redefinišu kroz pragmatične aranžmane. Nameće se pitanje - da li je to strategija ili upravljanje krizom.

U izveštajima o proširenju jasno stoji - Turska se udaljava od vrednosti Evropske unije, posebno u pogledu vladavine prava. Pomno se pratila poseta Marte Kos prošle nedelje Ankari. Turska će biti veoma važan partner za Brisel - između ostalog, čulo se na sastanku sa šefom turske diplomatije.

"Evropska unija ne računa, ja verujem duboko, one najvažnije zemlje da će Turska ikada postati punopravni član, onda Evropsku uniju mnogo ne interesuje stanje demokratije u Turskoj. Turska jeste uvela višestranački sistem 1950. godine, posle Drugog svetskog rata, 1952. je primljena u NATO i to je bilo ono što je bilo najvažnije Turskoj i najvažnije u Sjedinjenim Američkim Državama“, kaže Dušan Spasojević, bivši ambasador Srbije u Turskoj.

Pod pritiskom rata u Ukrajini i globalnih pomeranja Evropska unija, čini se, reaguje ad hok.

"Unija često kasno reaguje, ona je reaktivna, a ne često proaktivna. Ali ovde se ima u vidu činjenica da postoji jedno intenziviranje razgovora kada je u pitanju stvaranje primirja u Ukrajini i vidi se Turska kao deo te slagalice. Zna se da i Ukrajina, Rusija i Turska imaju izlaz na Crno more i da je sastavni deo te slagalice i da bez nje ne može se govoriti o nekoj stabilnosti na tom istočnom frontu“, kaže Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.

EU poslednjih meseci snažno gura trgovinske sporazume sa Indijom i MERKOSUR-om. Znak, ocenjuju poznavaoci, nove geopolitičke ambicije.

"Ono što je tradicionalna i više licencna želja EU je da se potpišu ti sporazumi o slobodnoj trgovini. Dakle, od devedesetih, maltene i od dve hiljaditih se pregovara o njima. Međutim, nesumnjivo dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću da se sve to ubrzava. Mislim da to zvaničnici ne kriju. Videli smo da je i Tramp odmah reagovao“, kaže Strahinja Subotić.

Nesumnjivo Brisel trgovinom pokušava da nadomesti nedostatak tvrde moći.

"EU nema tvrdu moć, EU je institucija, EU je konglomerat nacionalnih država, EU nema svoju vojsku i kada bi imala, prvo pitanje koje bi se postavilo je na kom jeziku bi se komandovalo u toj vojsci. Sada kada se Amerika povlači to ne može i Velika Britanija, pošto je napustila taj brod, to više ne bi mogao da bude engleski, koji svi znaju. Tako da je nemoguće, po samoj logici stvari, da EU bude velika sila koja ima tvrdu moć", kaže Dušan Spasojević.

Sporazum sa MERKOSUR-om, ocenjuje Spasojević, je politički eksperiment. Evropski parlament ga je, par dana pošto je potpisan, prosledio Evropskom sudu pravde na procenu da li je legalan.