Rastu američko-iranske tenzije, Tramp ne otkriva konkretne poteze
Svet sa zebnjom prati šta se dešava na relaciji Iran - Amerika. U petak bi trebalo da se sastanu delegacije Teherana sa predstavnicima Bele kuće, a u središtu pažnje biće iranski nuklearni program. Iranski predsednik naložio je ministru spoljnih poslova da pripremi teren za pravedne i poštene pregovore sa Amerikancima, u atmosferi bez pretnji i nerazumnih očekivanja. Američki borbeni avion oborio je rano jutros iranski dron koji se približavao američkom nosaču aviona.
Dok se američka armada približava Iranu, Teheran poručuje da je spreman za potencijalni rat. Savetnik vrhovnog verskog vođe Alija Hamneija za odbranu poručio je i da će ta zemlja napasti Izrael u slučaju američkog napada. Dok rastu tenzije, rastu i očekivanja od razgovora o iranskom nuklearnom programu.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da ne može da otkrije svoje konkretne poteze.
"Pa, ne mogu da vam kažem šta ću da uradim, jer trenutno, znate, imamo ogromnu silu koja se tamo upućuje, baš kao što smo to učinili u Venecueli, čak i veću. I oni će uskoro biti tamo. Voleo bih da vidim da se postigne dogovor pregovorima. Ne znam da li će se to dogoditi. Trenutno razgovaramo s Iranom. I ako bismo mogli nešto da se dogovorimo, to bi bilo sjajno. A ako ne, verovatno bi se dogodile loše stvari", izjavio je Tramp.
"Crvene linije" Irana
Predstavnici vlasti u Iranu poručuju da imaju granice preko kojih neće ići.
Aledin Borudžerdi iz Odbora za nacionalnu bezbednost iranskog parlamenta kaže da su njihove "crvene linije jasne".
"Sigurno ćemo nastaviti naše mirnodopske nuklearne aktivnosti u okviru Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja. Nastavićemo obogaćivanje, što je osnovno i legitimno pravo naše nacije. Prihvatili smo da nećemo posedovati nuklearne bombe, sposobni smo da ih napravimo ali na osnovu naših verskih ubeđenja i mišljenja Vrhovnog vođe ne tražimo nuklearno oružje", naveo je Borudžerdi.
Nada da će pregovori biti uspešni je mala, ali postoji. Poznavaoci smatraju da je jedino oko čega se obe strane slažu – to da treba razgovarati o nuklearnom programu.
Da li je Iran spreman da popusti
Srboljub Peović iz Instituta za evropske studije ističe da je Iran spreman da popusti na 3,67 procenata uranijuma što bi bilo dovoljno za nuklearnu energiju
"SAD insistiraju na denuklearizovanju Irana, na tome da ne mogu da budu smeštene bilo kakve zalihe uranijuma, pogotovo ne one one obogaćene o kojima smo slušali proteklih meseci“, rekao je Peović.
U slučaju potencijalnog napada posledice bi osetio ceo svet, tim pre što 20 odsto svetske potrošnje nafte prolazi kroz Ormuski moreuz. Region bi osetio i direktne napade kao što je bio slučaj u junu prošle godine.
Višeslojan odgovor Irana
Momir Turudić, urednik portala Oko, kaže da će i ovaj put iranski odgovor ići ne samo po američkim bazama.
"Iran je i ovog puta najavio da će odgovor ići ne samo po američkim bazama u regionu, u Iraku ili po državama po Zalivu, nego i na Izrael. Videli smo to u junu – masivni raketni napad, ni Gvozdena kupola ne može da zaustavi", ocenio je Turudić.
U junu su Sjedinjene Američke Države izvele napade na Iran. Tada su gađane ključne iranske nuklearne i vojne lokacije. Teheran je, između ostalog, odgovorio napadom na američku bazu u Kataru.
Odnosi dve zemlje ponovo su zategnuti nakon što je Iran ugušio proteste koji su u toj zemlji izbili krajem prošle godine.
