Kako je Ričard Grenel uticao na Trampovu odluku da ne podrži Mariju Korinu Mačado

Zašto je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp odbio da podrži Mariju Korinu Mačado, najpoznatiju i izborno najlegitimniju opozicionu liderku u Venecueli?

Prema pisanju Njujork tajmsa, odgovor leži u kombinaciji straha od političkog haosa, procena američkih obaveštajnih službi i postepenog urušavanja odnosa između Mačado i najviših zvaničnika Trampove administracije, među kojima je značajnu ulogu imao i Trampov specijalni izaslanik Ričard Grenel.

I pre munjevite američke operacije u Karakasu, nakon koje je venecuelanski predsednik Nikolas Maduro priveden i prebačen u Sjedinjene Države, Donald Tramp je doneo ključnu političku odluku – Vašington neće stati iza Marije Korine Mačado, iako je ona 2024. godine predvodila uspešnu izbornu kampanju protiv Madura i uživala najveći demokratski legitimitet u zemlji.

Prema navodima pet izvora upoznatih sa procesom odlučivanja, Tramp je bio pod uticajem više faktora – od procena američkih obaveštajnih službi da opozicija nema kapacitet da stabilno upravlja državom, do sve lošijih ličnih i političkih odnosa između Mačado i Trampovih saradnika.

"Mislim da bi za nju bilo veoma teško da bude lider", rekao je Tramp posle završetka operacije. "Ona nema podršku ni poštovanje unutar zemlje. Veoma je fina žena, ali nema poštovanje."

Šta je CIA procenila

Umesto nje, Tramp se opredelio da vlast privremeno preuzme Delsi Rodrigez, potpredsednica iz Madurovog sistema vlasti. Ta odluka bila je težak udarac za Mačado, koja je više od godinu dana nastojala da se približi Trampu – toliko da mu je, nakon dobijanja Nobelove nagrade za mir, posvetila ovo priznanje, koje je on godinama priželjkivao.

Ključni argumenti protiv podrške venecuelanskoj opoziciji stizali su i od državnog sekretara Marka Rubija, koji je upozoravao da bi otvorena američka podrška Mačado mogla dodatno destabilizovati zemlju i zahtevati znatno jače vojno prisustvo SAD na terenu. Sličan stav, prema izvorima, iznela je i poverljiva analiza Centralne obaveštajne agencije.

Za Donalda Trampa, kako navodi Njujork tajms, Venecuela je pre svega pitanje nafte i geopolitičkih interesa, a ne promocije demokratije. Istovremeno, visoki američki zvaničnici postajali su sve skeptičniji prema procenama Mačado o slabosti Madurovog režima, smatrajući da je Vašingtonu predstavljala nerealnu sliku o njegovoj navodnoj skoroj propasti.

Uloga Ričarda Grenela

Neposredno pre posete Karakasu u januaru, Ričard Grenel, Trampov specijalni izaslanik, sastao se sa predstavnicima Marije Korine Mačado u hotelu "Valdorf Astorija" u Vašingtonu.

Grenel je od njih tražio da organizuju lični sastanak sa Mačado u Karakasu i da dostave spisak političkih zatvorenika koje žele da vide oslobođene.

Do tog sastanka, međutim, nikada nije došlo. Mačado je, uprkos obećanjima američke delegacije da će biti zaštićena, odbila da se sastane sa Grenelom. Umesto toga, tokom njegove posete organizovan je telefonski razgovor.

Iako je razgovor bio srdačan, odnos je vremenom počeo da se pogoršava. Mačado i njen tim ignorisali su zahtev za spiskom političkih zatvorenika, očigledno želeći da izbegnu optužbe za favorizovanje ili utisak da učestvuju u pregovorima sa režimom.

Grenel je više puta pritiskao Mariju Mačado da predstavi jasan plan kako da njen surogat kandidat Edmundo Gonzalez preuzme vlast nakon što je njoj zabranjeno da se kandiduje. Prema navodima izvora, Grenel je postao frustriran kada je shvatio da ne postoje konkretni mehanizmi za prenos vlasti.

Mačado je, sa svoje strane, bila nezadovoljna što Grenel, za razliku od Marka Rubija, nije javno i oštro proglasio Nikolasa Madura nelegitimnim. Grenel je saradnicima objasnio da bi takva izjava, iako tačna, potkopala njegove diplomatske napore.

On je odbio da za Njujork tajms komentariše ove navode.

Posledice Trampove odluke

Trampovo približavanje Delsi Rodrigez dovelo je deo republikanaca, koji su bili čvrsti saveznici Marije Korine Mačado, u nezgodan položaj. Tri republikanska kongresmena sa Floride su se na konferenciji za novinare suočila sa pitanjima zašto je Tramp javno odbacio Mariju Mačado. Kongresmen Mario Dijaz-Balart odbacio je svaku sugestiju da je podrška Mariji Mačado oslabila.

"Uveren sam da će, kada do izbora dođe – bilo da su to novi izbori ili priznavanje starih – sledeći demokratski izabrani predsednik Venecuele biti Marija Korina Mačado", rekao je Dijaz-Balart.

Politikolog Orlando H. Perez sa Univerziteta Severnog Teksasa u Dalasu ocenio je da je Trampova izjava o tome da Marija Mačado "nije poštovana u zemlji" u suprotnosti sa činjenicama. Ipak, on smatra da ta izjava odražava ključnu prepreku – bez institucionalne kontrole i bez direktne američke vojne podrške, Mačado i Gonzales nemaju realan put ka vlasti.

Trampove reči izazvale su snažne reakcije i među venecuelanskom dijasporom na jugu Floride. "Mislim da je pogrešno informisan", rekao je Nelson Himenez, koji je Venecuelu napustio 2020. godine. "Po mom mišljenju – greši."