Somalilend – "sui generis" na Rogu Afrike ili posledica "presedana" za KiM

“Zna li iko šta je zapravo Somalilend?”, upitao je američki predsednik Donald Tramp poslednjih dana decembra u telefonskom intervjuu za Njujork post nakon susreta sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.

Priznanje Somalilenda, kazao je, barem trenutno, nije tema koja je na dnevnom redu SAD.

Ipak, odluka Izraela da prizna severozapadni deo Somalije itekako je tema u svetu koja izaziva oštre reakcije.

One su se mogle čuti i na hitnom sastanku Saveta bezbednosti UN na temu “pretnje međunarodnom miru i bezbednosti” koji je početkom nedelje sazvan na zahtev Somalije.

“Izraelsko priznanje države Somalilend ne predstavlja neprijateljski korak prema Somaliji, niti isključuje budući dijalog”, kazao je u ponedeljak zamenik izraelskog predstavnika u UN Džonatan Miler, odgovarajući na brojne optužbe da će ovakav potez Izraela dodatno zakomplikovati dovoljno sumornu stvarnost i napetosti u Somaliji.

Ova država sa Roga Afrike više od tri decenije suočava se sa kombinacijom oružanih obračuna raznih frakcija, političkom krizom, sukobima sa islamističkim pokretom El Šabab i humanitarnom katastrofom izazvanom glađu i sušom.

Rizik od "domino efekta"

Afrička unija (AU) je upozorila da bi potez Izraela mogao da podstakne i druge separatističke pokrete na "crnom kontinentu".

Rizik od “domino efekta”, upozoravaju, preti Etiopiji, Nigeriji, Kamerunu, DR Kongo...

Izražavajući punu podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Savezne Republike Somalije, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je u saopštenju podsetilo da je nezakonita jednostrana secesija Kosova i Metohije stvorila opasan presedan, koji i dalje proizvodi destabilizujuće posledice po globalni poredak.

“Ne samo u Evropi, već i u Africi i drugim regionima sveta”, naglašeno je iz MSP Srbije.

Upravo vlasti tzv. Somalilenda u kontinuitetu ističu "kosovski presedan" kao način da dođu do međunarodnog priznanja.

Delegacija ove nepriznate zemlje je to prvi put istakla kao argument na kongresu Afričke unije 2010.

Naveli su da "kosovski primer" pokazuje da međunarodna zajednica može da prizna novu državu bez obzira na protivljenje matične zemlje.

"Kosovo je dokaz da se međunarodno pravo može tumačiti fleksibilno", poručio je u martu prošle godine, nakon što je Kenija priznala tzv. Kosovo, predsednik samoproglašenog Somalilenda Abdirahman Mohamed Abdulahi.

On je tada od Kenije zatražio da "po istom principu" prizna i njegovu samoproglašenu teritoriju. Još čeka odgovor.

Međunarodni poredak i strani faktor

Slučajevi tzv. Kosova i Somalilenda ne mogu da se porede, ističe bivši diplomata Zoran Milivojević.

Ono što može jesu istovetan način povrede važećeg međunarodnog poretka.

"Ovo je još jedan presedan i zbog toga je Srbija reagovala kako je reagovala. I ovde je reč o flagrantnoj povredi međunarodnog prava i principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta i Povelje UN, dakle važećeg međunarodnog poretka", kaže Milivojević.

Objašnjava da ovakve vrste otcepljenja nisu novost i da postoje i u Evropi. 

"Imate Južnu Osetiju i Abhaziju koje je priznala Ruska Federacija, Severni Kipar, koji je samo Turska priznala. Sve su to teritorije koje su nastale suprotno međunarodnom pravu i suprotno povelji UN i zbog toga se smatra da su presedani. Pokušaj zapadnih sila bio je da se Kosovo tretira kao poseban slučaj, sui generis, ali to nije prošlo, tako da se i Kosovo i samoproglašena nezavisnost mogu tretirati kao ovi slučajevi", decidan je Milivojević.

Bivši ambasador u UN Branko Branković nema dilemu da je NATO agresija na SRJ 1999. i ono što je usledilo dalo "vetar u leđa" raznim separatističkim pokretima u svetu.

"Svaki od tih slučajeva je specifičan, ali ono što ih povezuje je uticaj stranog faktora", smatra Branković.

"Poštovanje suvereniteta" kao mantra

Portparol Evropske unije za spoljne poslove Anuar el Anuni izjavio je da EU insistira na poštovanju suvereniteta Somalije, a da je poštovanje principa jedinstva, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Savezne Republike Somalije u skladu sa njenim ustavom, Poveljama Afričke unije i UN "ključno za mir i stabilnost celog regiona Roga Afrike".

Branković podseća da EU ima istu "mantru" i kada je reč o teritorijalnom integritetu Ukrajine, a da istovremeno, većina zemalja Unije priznaje tzv. Kosovo.

"Priznavanje tzv. Kosova nakon evidentnog napada NATO-a 1999, suprotno Povelji UN, sada pruža priliku ‘onakvim i ovakvim’ pokretima po svetu koji žele da otcepe neki deo zemlje da to i urade. Ali, teško je da bilo ko to može bez pomoći stranog faktora. Unutar svake zemlje pokušaji te vrste se lako mogu sprečiti, ali kada je strani faktor umešan, pogotovo na vojnom polju, onda je to teško", naglašava Branković.

Milivojević je uveren da oštre reakcije na priznanje Somalilenda koriste Srbiji u očuvanju Kosova i Metohije.

"Ovo jača argumente koji su u prilog reafirmaciji međunarodnog prava i principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta. To ide u korist Srbije i nije slučajno što je Srbija odmah, brzo i na ovaj način reagovala i pridružila se afričkim zemljama, Turskoj i Egiptu koje su takođe odmah reagovale", precizira Milivojević.

Interesi Izraela u Adenskom zalivu

Više je objašnjenja zbog čega je došlo do izraelskog priznanja dela teritorije Somalije.

Prvo objašnjenje nudi Kameron Hadson, analitičar za Afriku sa sedištem u SAD.

On je za Bi-Bi-Si izjavio da je Izrael priznao Somalilend prvenstveno zato što pokušava da se suprotstavi uticaju Irana u regionu Crvenog mora.

"Crveno more je takođe kanal za oružje i borce koji teku Crvenim morem u istočni Mediteran. Tradicionalno je bio izvor podrške i snabdevanja borcima u Gazi. Stoga prisustvo, bezbednosno prisustvo, obaveštajno prisustvo na ušću Crvenog mora služi samo nacionalnim bezbednosnim interesima Izraela", rekao je Hadson.

S druge strane, izraelski istraživački centar Institut za studije nacionalne bezbednosti smatra da su u pitanju "strateški razlozi" potencijalne vojne kampanje protiv Huta u Jemenu.

"Somalilend je idealan kandidat za takvu saradnju jer bi Izraelu mogao ponuditi potencijalni pristup operativnom području blizu zone sukoba", navode u ovom Institutu.

Zoran Milivojević je bliži tvrdnjama koje se plasiraju poslednjih meseci.

"Ovo priznanje je vezano za neke posebne izraelske interese u njegovom programu preseljenja Palestinaca iz Pojasa Gaze", tvrdi bivši diplomata.

Branko Branković, s druge strane, ne isključuje interese bivših kolonijalnih sila koje su vekovima krojile granice Afrike.

"Imali smo više od 200 godina kolonijalnog perioda. Sve zemlje Evrope imale su kolonije u Africi, Aziji, pa čak i Latinskoj Americi. Međusobno su se dogovarale koja će koju zemlju da drži kao protektorat i naravno, u dogovoru, vrlo često su se granice crtale onako kako im odgovara. Zato danas imamo u svetu, posebno u Africi, sporove oko teritorija i granica. Sada sve to izlazi na videlo", navodi Branković.

Somalija je do sticanja nezavisnosti 1960. bila podeljena između Velike Britanije i Italije.

Secesionistički deo bio je pod protektoratom Engleza, a jug i centar današnje Somalije pod upravom Italijana.

Pad "crnog jastreba"

Građanski rat 1991. za rezultat je imao desetine hiljada ubijenih, 300.000 ljudi koji su umrli od gladi i više od milion raseljenih.

Kako bi pokušao da uspostave red i reši pitanje humanitarne pomoći, Savet bezbednosti je osnovao Misiju UN u Somaliji (UNOSOM 1).

U izveštajima UN, situacija u Somaliji je opisivana kao "haos".

Nakon toga, organizuje se i Misija UNOSOM 2 koju predvode elitne američke jedinice.

Početkom oktobra, američki Rendžeri i Delta fors pokušali su u Mogadišu da uhvate ključne ljude iz milicije Mohameda Faraha Aidida, ratnog gospodara koji je kontrolisao grad.

Tokom ove operacije američki vojnici našli su se u obruču.

Poginulo je 18, a ranjeno 70 vojnika, a oborena su i dva borbena helikoptera UH-60 "crni jastreb".

Američke trupe sledeće godine su se povukle iz Somalije, a događaji iz Mogadiša su opisani u filmu iz 2001. godine "Pad crnog jastreba".

Pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije učestvuju u multinacionalnim snagama EU-EUTM Somalija.

Reč je o vojnoj operaciji Evropske unije koja je uspostavljena radi podrške u jačanju državnih institucija Somalije. Operacija se realizuje u okviru sveobuhvatnog angažovanja EU na pomoći somalijskom stanovništvu i stabilizovanju državnih institucija Somalije, kroz obuku snaga bezbednosti Somalije, a u saradnji sa Misijom Afričke unije u Somaliji (AMISOM).

Redovna rotacija u srpskom kontigentu bila je krajem avgusta, a do sada je u ovoj misiji bilo angažovano više od 130 lekara i medicinskih tehničara, na dužnostima u komandi misije i u medicinskom timu.