Zabrana nošenja marama devojčicama u austrijskim školama, drugi pokušaj

Prvi zakon je 2019. donela koaliciona vlada konzervativaca i slobodara, da bi ga godinu posle srušio Ustavni sud. Sadašnja vlada konzervativaca, socijaldemokrata i liberala (Neos) tvrdi da je bolje obavila posao. Od ustavnih eksperata se čuje drugačije.

"Sigurna sam da će zakon ovog puta proći test kod Ustavnog suda“, izjavila je ministarka integracija Klaudija Plakolm (ÖVP, Konzervativna/Narodna stranka) na pres-konferenciji gde su objavljeni rezultati javne debate o vladinom dokumentu.

Ministarkin optimizam se zasniva na dodacima koje stariji zakon iz 2019. nije imao. U ranijem dokumentu se radilo o zabranama, dok se ovaj predstavlja kao sveobuhvatan paket društvenih mera, gde su zabrane samo jedan deo.

U sankcionisanom delu, devojčicama u osmoškolskom uzrastu od 6-14 godina, što u Austriji podrazumeva četiri razreda osnovne i četiri niže srednje škole, zabranjuje se pokrivanje glave.

"Nošenje marame je znak opresije. Ako pogledamo zemlje gde se nose marame, videćemo da se ona forsira posebno tvrdokorno u zemljama radikalnog islama“, izjavila je ministarka Plakolm u intervjuu za ORF.

Koalicioni kabinet tri stranke obrazlaže razloge za donošenje ovog zakona kao dobitak za jednakost između polova. Namera je da se ženskoj deci u startu omoguće jednake šanse i pruži zaštita od religiozne i društveno-vaspitne indoktrinacije.

Predviđene kazne za nepoštovanje zabrane su ovog puta vrlo konkretne. Školska uprava najpre pokušava da razgovara sa roditeljima. Ako nema rezultata, u sledećoj fazi se uključuju asocijacije psihologa, pa školske direkcije na novou opštine i grada. Ako ni to ne pomogne, prelazi se na novčane kazne, gde najviša iznosi hiljadu evra.

Obuhvaćene i državne i privatne škole

Zabrana nošenja marama obuhvata ovog puta i državne i, to je novo, privatne škole. Koliko je takve dece, odnosno devojčica iz muslimanskih porodica, koje će ovaj zakon osloboditi pritiska ili im, naprotiv, samo stvoriti novi pritisak, Minstarstvo intergracije nije sigurno. Kao približan broj pominje se 12.000.

Pomenuti paket mera koji prati zakon predviđa aktivnu pomoć učenicama u treniranju samouverenosti, samostalnosti u mišljenju i kompetencije za donošenje odluka. Pomoć će biti ponuđena kroz niz kurseve za empowerment, kako ih vlada zove.

U pratećim merama predviđa se pedagoški rad sa roditeljima, dečacima i mlađim muškarcima iz muslimanskih porodica. Namera je i da se deluje na samoproglašene "čuvare islamskog ćudoređa“, šarijatske redare niskog intenziteta, koji dežuraju oko škola ili na mestima gde se skupljaju mladi.

Šta se konkretno podrazumeva u pratećim društvenim merama, vlada će objaviti početkom novembra. Ono što je za sada jasno jeste da se time direktno ulazi u raspodelu moći unutar tradicionalnijih muslimanskih porodica.

Jednoznačno tumačenje?

Novina u odnosu na stariji zakon, od pre šest godina, je transparentnija javna rasprava.

Od početka septembra do prošlog četvrtka (23.10.), institucije i građani su mogli da se jave direktno preko sajta Nacionalnog parlamenta i iznesu svoje mišljenje u digitalnoj formi. Do zaključenja javne rasprave podneto je 600 komentara, većina negativnih.

Pravna komora za jednakost (GAW), nezavisno državno telo ombudsmanskog tipa, vezano za Parlament preko Ministarstva za žene, nauku i naučna istraživanja (resor Socijaldemokrata), smatra da je zakon neustavan, što će se vrlo brzo pokazati u reakciji Ustavnog suda.

"Zakon o zabrani nošenja marama mladim muslimankama otvoriće vrata svim vrstama samovolje i diskriminacije", smatra GAW.

Najveći protivnik je Islamska verska zajednica u Austriji. Njen predsednik Umit Vural je taj pravni akt nazvao "ograničavanjem religioznih sloboda“. Poseban problem za Vurala je način na koji ministarka Plakolm govori o zakonu, pa u intervjuima kaže da je marama "izraz ekstremističkih tendencija“.

Veliki protivnici zakona su i islamski influenseri, potpuno nova grupa koja je sazrela sa napredovanjem digitalne kulture. Oni su dinamični, uspešni, uticajni među mladim muslimanima, moderni u interpretaciji religiozne tradicije i istovremenom očuvanju discipline.

Jesu li slobodni svi osim muslimanki?

Mediji se najviše bave negativnom reakcijom spomenutog ombudsmanskog tela za očuvanje jednakosti, GAW.

Vladi se odatle upućuje pitanje: "Zašto opet marama?“. Nakon toga sledi niz argumenata pre filosofske nego pravne ili pedagoške prirode.

"Zašto se polazi od pretpostavke da devojčice nose maramu pod prisilom? Nekad marama nije izraz religije, već vrednosnog uverenja. Jednostrane, stereotipne interpretacije samo vode ka vršnjačkoj izolaciji. Nacrt zakona rizikuje da nastavnici i profesori svesno ili nesvesno pogrešno razumeju kompleksne situacije i primene prekomernu socijalnu kontrolu, što može voditi ka rasizmu", navodi GAW.

Zagovornici ovog zakona su drugačijeg mišljenja. Čak i kad devojčica od dvanaest ili trinaest godina nosi maramu, po vlastitoj izjavi dobrovoljno, teško je u tome ne videti delovanje kondicionisane moći, odnosno internalizovane zabrane porodice i religioznih autoriteta. One su naterane da prihvate činjenicu da nisu naterane, kaže se iz tog tabora.

Parlamentarna opozicija Slobodarske partije i Zelenih je najavila da će glasati za taj zakon.

Ustavni sud moguća prepreka

No, problem za vladu nije glasanje u parlamentu, jer će predlog glatko proći proceduru, što se brojeva tiče.

Problem će biti Ustavni sud, koji se za sada ne izjašnjava, ne javno. Ali se u medijima javljaju specijalisti za ustavno pravo koji ovom dokumentu predviđaju istu sudbinu kao i onom starom.

U intervjuu za ORF krajem jula, profesor ustavnog prava Hajnc Majer smatra da je taj pravni akt neustavan jer gazi odredbe Zakona o jednakosti. Ignoriše se nošenje drugih religioznih simbola, "kipe kod Jevreja, ili krstića oko vrata kod hrišćana“.

"Ima strogih porodica i u drugim religijama. Ko kaže da se deca strogo podižu samo u islamu?“, kaže Majer.

Nošenje burki je sankcionisano u Austriji pre osam godina. Ne pod tim nazivom, ne kao "država protiv burke“, već kao Zakon o zabrani pokrivanja lica u javnosti.

Zakonski akt koji se sada planira je, ako dobije ustavnu dozvolu, nešto sasvim drugo. On je pokušaj prevencije, ne bavljenje posledicama i gotovim faktima.