Osam decenija Ujedinjenih nacija

Na konferenciji u San Francisku 1947. godine usvojena je odluka da se kao Dan UN obeležava datum stupanja na snagu Osnivačke povelje UN, 24. oktobar, koja je potpisana 26. juna 1945. godine u istom gradu u američkoj saveznoj državi Kaliforniji.

Povodom jubileja, generalni sekretar UN Antonio Guteres ocenio je da se organizacija čiji je smisao postojanja svetski mir, odnosno međunarodna saradnja s ciljem postizanja opšte dobrobiti, nalazi pred novim izazovima.

"Osam decenija kasnije, može se povući direktna linija između stvaranja Ujedinjenih nacija i sprečavanja trećeg svetskog rata", rekao je Guteres.

I danas, pod okriljem UN obezbeđeno je prisustvo hiljada pripadnika mirovnih snaga u 11 kriznih žarišta širom sveta, uz gotovo 30 sporazuma o razoružanju, kao i uklanjanje preko 55 miliona nagaznih mina.

Od osnivanja do danas, UN su jedinstvena institucija sa misijom sporazumevanja, unapređenja mira, sprovođenja održivog razvoja i zaštite ljudskih prava, s prevashodnim ciljem da pomognu u okončanju strahota rata i obezbede održiv mir.

UN takođe dokumentuju kršenja ljudskih prava širom sveta, promovišući poštovanje međunarodnih normi i standarda, uz podršku vladama u njihovim reformskim naporima u preko 90 zemalja.

Stupanju na snagu osnivačkog akta Povelje UN, pre 80 godina, prethodila je ratifikacija stalnih članica Saveta bezbednosti UN: Britanije, Francuske, SAD, Sovjetskog Saveza i Kine, koju je tada vodila nacionalistička vlada Čang Kaj Šeka.

Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija 1947. godine usvojila je odluku da se datum stupanja na snagu Povelje UN obeležava kao Dan UN, dok je 24. oktobar proglašen za međunarodni praznik Dan Organizacije Ujedinjenih nacija 1971. godine.

Povelja, kao i čitav koncept Organizacije ujedinjenih nacija, izrasli su iz iskustva Drugog svetskog rata.

Saveznici su poučeni užasnim iskustvima koje je taj rat doneo bili namerni da ustroje telo koje bi regulisalo potonje odnose među državama, u nadi da će tim putem, koliko je moguće, biti predupređene moguće opasnosti u perspektivi.

Nije bila reč samo o političkim principima i odnosima, nego i o merama međunarodne ekonomske saradnje koje bi onemogućile u budućnosti krupne ekonomske lomove, pa otuda i potencijalno politički opasne situacije.

Tako će biti ustrojen Međunarodni monetarni fond, Svetska banka i druga slična tela.

Ideja je bila da se stvori znatno efikasnije telo od međuratnog Društva naroda, koje će formalno biti raspušteno 18. aprila 1946.

Prethodno, Povelja UN je razmatrana i uobličena tokom Konferencije u San Francisku, koja je započela 25. aprila 1945. Povelju su potom, posle dvomesečnog rada, potpisali predstavnici 50 zemalja, 26. juna te godine, u San Francisku.

Sadržaj Povelje UN

Sadržala je tumačenje ciljeva UN, razradu strukture i tela organizacije koja je tada bila u osnivanju. Precizirani su glavni organi, kao Savet bezbednosti, Generalna skupština, Međunarodni sud pravde, Ekonomski i socijalni savet, Starateljski savet.

Poveljom su članice obavezane da neguju mir, međunarno pravo, bezbednost, ali i da usaglašavaju ekonomske i socijalne mere, poštuju ljudska prava.

Dokument počinje preambulom, i sadrži ukupno 111 članova raspoređenih u 19 poglavlja.

Preambula sadrži opštu izjavu o ciljevima organizacije i proklamuje obavezu članica da se drže ugovorenog. Oblikovana je uglavnom po uzoru na ustavna načela SAD.

Nadalje su u 19 poglavlja razrađeni svi detalji funkcionisanja UN.

Okvir potonjih Ujedinjenih nacija stvaran je na više skupova predstavnika zemalja saveznica tokom Drugog svetskog rata, počev od Konferencije održane u Londonu 12. juna 1941, kada je objavljena zajednička Izjava na temu ciljeva i principa zajedničke borbe.

Vizija sveta po okončanju rata

Sastavni deo bila je i vizija sveta po okončanju rata. Već tada je naglašena potreba da u potonjem svetu valja izgraditi ekonomsku odnosnu socijalnu stabilnost za sve. U tom smislu proklamovana je potreba međusobne saradanje "slobodnih naroda", kako u ratnim naporima, tako i u izgradnji poratnog sveta.

Dva meseca kasnije usledila je zajednička izjava SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, koja je donela razradu pomenutih načela.

Taj dokument u istoriju je ušao pod nazivom Atlantska povelja.

Osam tačaka tog dokumenta sadržalo je manje više sve ključne odredbe koje će biti unete u osnivačka akta Organizacije ujedinjenih nacija.

Prvog dana 1942. godine, predstavnici 30 zemalja saveznica potpisali su Deklaraciju Ujedinjenih nacija, kojom su ponovljeni navedeni principi, uz naglasak na zajedničku borbu protiv zemalja Osovine. Tim dokumentom pojavio se izraz Ujedinjene nacije.

Deklaraciju su potpisali i predstavnici Vlade Kraljevine Jugoslavije.

Tokom Konferencije u Dambarton Ouksu, u Džordžtaunu kod Vašingtona, leta/jeseni 1944. (21. avgust – 7. oktobar 1944) principi potonje međunarodne organizacije su dalje razrađeni i precizirani. Tada je uglavnom usaglašena struktura sistema UN.

Dalja usaglašavanja usledila su tokom savezničke Konferencije na Jalti februara 1945. Tom prilikom precizirano kako će funkcionisati Savet bezbednosti.

Prvo zasedanje Generalne skupštine UN održano je u Londonu, 10. januara 1946. godine, dok se prvo okupljanje Saveta bezbednosti dogodilo nedelju dana potom.