Venecuela na pragu skrivenog rata – Tramp odbacio tajni plan Karakasa i priprema scenario za smenu Madura

Najmanje 27 ljudi poginulo je u dosadašnjim američkim vojnim napadima na sumnjive brodove za krijumčarenje droge u vodama Kariba, dok Sjedinjene Američke Države ciljne subjekte označavaju kao "narkoteroriste", pozivajući se na potrebu za odlučnijom borbom protiv krijumčarskih mreža koje deluju iz Venecuele.

Video-snimci koje je objavila administracija američkog predsednika Donalda Trampa prikazivali su uništene ciljeve, a operacije su predstavljane kao deo "rata protiv narkoterorizma". Zvaničnici Trampove administracije tvrde da su tradicionalne metode borbe protiv trgovine drogom poput hapšenja i zaplene tereta, neuspešne i da je vojna sila nužna.

U međuvremenu, američka vojna prisutnost na Karibima je intenzivirana – u regionu su raspoređeni razarači sa vođenim raketama, borbeni avioni "f-35", nuklearna podmornica i oko 6.500 vojnika. Takođe, američki ministar odbrane Pit Hegset najavio je da će admiral Alvin Holsi, komandant Južne komande Sjedinjenih Američkih Država zadužen za Latinsku Ameriku, napustiti dužnost dve godine pre isteka mandata.

Nasleđe prvog mandata

Tramp je ove nedelje otkrio da je Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA) dao ovlašćenje za sprovođenje tajnih operacija u Venecueli, što je dodatno izazvalo spekulacije o mogućim planovima za svrgavanje predsednika Nikolasa Madura.

Ambasador Venecuele pri Ujedinjenim nacijama Samjuel Monkada zbog toga je uputio pismo Savetu bezbednosti UN u kojem tvrdi da su američki napadi u blizini obale Venecuele nezakoniti. Monkada traži zvaničnu osudu SAD i potvrdu suvereniteta svoje zemlje.

U međuvremenu, tenzije između Vašingtona i Karakasa rastu jer Trampova Bela kuća sve češće signalizira da bi mogla da upotrebi vojna sredstva kako bi izvršila pritisak na Madura da se povuče sa vlasti. Tramp nije izričito rekao da pokušava da svrgne Madura, ali ne bi bilo ni prvi put da je pokušao da inicira promenu vlasti u Karakasu.

Tokom svog prvog mandata, Tramp je 2019. godine priznao lidera venecuelanske opozicije Huana Gvaida za predsednika te zemlje, pošto je Maduro položio zakletvu za drugi mandat koji su SAD, desetine drugih zemalja i venecuelanska opozicija proglasile nelegitimnim. Priznanje od pre šest godina dovelo je do brzog diplomatskog prekida odnosa između Venecuele i Sjedinjenih Država.

Maduro je, optužujući SAD za podršku državnom udaru, u nizu dekreta prekinuo diplomatske odnose sa Vašingtonom, zatvorio ambasadu Venecuele i sve njene konzulate u SAD i izdao ultimatum američkom osoblju da napusti Karakas. Nekoliko sati kasnije, Stejt department je naredio povlačenje skoro svih diplomata iz zemlje, a dva meseca potom je obustavljen rad ambasade. 

Tramp je, s druge strane, tokom prvog mandata uveo čitav niz sankcija protiv Madurovog režima. Godine 2020. Ministarstvo pravde SAD optužilo je Madura za "narko-terorizam" i raspisalo nagradu od 15 miliona dolara za njegovo hapšenje. Godinu dana ranije, tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton izjavio je da su "sve opcije na stolu", uključujući i vojnu silu.

"Predviđanje" Marka Rubija

Sadašnji američki državni sekretar Marko Rubio, koji se smatra glavnim arhitektom Trampove politike prema Venecueli, dugo je osuđivao Madurov režim i podržavao venecuelansku opoziciju.

U aprilu 2019, dok je bio senator Floride, Rubio je Madurovu vladu nazvao "transnacionalnom kriminalnom grupom", ocenivši da "kriza" u toj zemlji nije "pokušaj smene režima", niti mešanje u unutrašnje poslove druge države, već "ozbiljna pretnja nacionalnoj bezbednosti" koja "proističe iz trgovine drogom" i uticajem Rusije i Irana na Karakas.

"Maduro i njegovi saradnici nisu političari motivisani nacionalnim interesima svoje zemlje, već gangsteri inspirisani željom da sačuvaju svoje ilegalne izvore prihoda. Moramo da razmotrimo svaku dostupnu opciju da te kriminalne aktivnosti okončamo", napisao je Rubio tada na Iksu.

Šest godina kasnije, mnogo toga izgleda isto. Maduro je i dalje na vlasti, ponovo je proglasio pobedu na izborima 2024, koje je međunarodna zajednica ocenila kao nelegitimne. Iako je bilo ograničenih kontakata između Madurove i Trampove administracije, formalni diplomatski odnosi i dalje nisu obnovljeni. Međutim, pretnja upotrebom vojne sile sada je mnogo prisutnija.

Trampova administracija tvrdi da je njena strategija usmerena na borbu protiv trgovine narkoticima, ali su neki zvaničnici priznali da to može poslužiti i kao sredstvo za uklanjanje Madura sa vlasti.

Ujedno, administracija je povećala nagradu za hapšenje Madura na 50 miliona dolara.

Tajni plan

S druge strane, venecuelanski zvaničnici navodno su tajno ponudili plan prema kojem bi Maduro napustio vlast za tri godine, ali je Bela kuća odbila tu inicijativu, ocenivši da ne garantuje stvarnu promenu i da legitimiše njegovu autoritarnu vladavinu.

Prema predlogu, Maduro bi 2028. godine preneo ovlašćenja potpredsednici Delsi Rodrigez, koja bi dovršila njegov aktuelni mandat do januara 2031, ali se ne bi kandidovala za predsednicu. Bela kuća je, međutim, odbacila plan, uz obrazloženje da ne menja suštinu Madurove kontrole i da je u suprotnosti s višegodišnjom američkom politikom prema Karakasu.

Navodni pokušaj kompromisa dolazi u trenutku kada u Madurovom okruženju raste zabrinutost da bi Tramp mogao da naredi vojnu intervenciju. Ipak, Rodrigez je demantovala navode o mogućem povlačenju Madura, nazvavši ih "lažima i psihološkim ratom", dok Bela kuća zvanično još nije komentarisala navode o odbijenom planu za postepeni odlazak Madura sa vlasti.