Kakav je rasplet političke krize u Francuskoj – pred Makronom tri opcije

U danu velikih političkih previranja, francuski predsednik Emanuel Makron snimljen je, kako francuski mediji prenose, kako zabrinuto šeta pokraj Sene.

Za zabrinutost ima razloga, budući da je Francuska ostala bez trećeg premijera za nešto više od godinu dana. Ostavka koju je Sebastijan Lekorni jutros podneo, Makronu sigurno zadaje glavobolju.

A politička kriza započela je u junu prošle godine i to upravo Makronovom odlukom da raspiše prevremene parlamentarne izbore posle poraza njegove stranke na izborima za Evropski parlament.

To je, kažu upućeni, bilo kockanje koje ga je koštalo, budući da je tom odlukom stvorio još fragmentiraniji parlament.

Upravo zbog toga za godinu i po dana Francuska je imala čak tri premijera, od kojih je Sebastijan Lekorni uspeo da obori rekord i da sa svega 27 dana na funkciji postane premijer sa najkraćim mandatom u istoriji Francuske.

Opozicija traži vanredne izbore ili Makronovu ostavku

U francuskoj opoziciji mnogi su pohitali da zatraže od predsednika Makrona da raspiše vanredne parlamentarne izbore ili podnese ostavku.

“Makron sada mora da izabere: raspuštanje parlamenta ili ostavku, i to brzo!“, saopštila je krajnje desničarska Nacionalna alijansa na društvenoj mreži Iks.

I lider stranke Nepokorena Francuska (LFI), Žan Lik Melanšon, pozvao je da se hitno razmotri predlog za opoziv predsednika Makrona.

"Nakon ostavke Lekornija, pozivamo na hitno razmatranje predloga koji su podnela 104 poslanika za smenu Emanuela Makrona", navodi se u objavi Melanšona na platformi Iks.

Šefica poslaničkog kluba partije LFI Matilda Pano izjavila je da je "odbrojavanje počelo" i pozvala Makrona da ode sa funkcije.

"Tri premijera poražena su za manje od godinu dana. Odbrojavanje je počelo. Makron mora da ode", napisala je Pano nakon ostavke Lekornija.

I krajnja desnica pozvala je na vanredne parlamentarne izbore.

“Ova šala traje predugo, farsa mora da se završi“, poručila je Marin le Pen i dodala da bi bilo “mudro“ da predsednik Makron podnese ostavku.

Dejvid Lisnar iz konzervativne stranke Republikanci takođe je bio među onima koji su pozvali Makrona da napusti funkciju.

Duboka nestabilnost

Francuska je retko prolazila kroz ovako duboku političku krizu od osnivanja Pete republike 1958. godine, koja predstavlja sadašnji oblik državnog uređenja.

Ustav iz 1958. osmišljen je da obezbedi stabilno upravljanje državom, stvaranjem snažne i visoko centralizovane funkcije predsednika sa čvrstom većinom u parlamentu, kako bi se izbegla nestabilnost koja je obeležila periode neposredno pre i posle Drugog svetskog rata.

Međutim, Makron – koji je dolaskom na vlast 2017. godine temeljno preoblikovao politički pejzaž – sada se suočava sa rascepkanim parlamentom u kojem centar više nema presudan uticaj, dok krajnja desnica i krajnja levica dobijaju sve veću snagu.

A Francuska nije navikla da gradi koalicije i postiže konsenzus.

Bio sam spreman na kompromis, ali bilo je previše postavljenih crvenih linija, rekao je Lekorni u današnjem obraćanju nakon podnošenja ostavke.

Do crvene linije sada je stigao Makron pred kojim su tri mogućnosti: da raspiše nove vanredne izbore, podnese ostavku ili pokuša da imenuje još jednog premijera.

Imenovanje četvrtog premijera za godinu dana teško da bi nešto rešilo, a u proteklih nekoliko meseci, Makron, čiji mandat traje do maja 2027. godine, više puta je isključio prve dve mogućnosti.

Ipak, još se čeka njegova reakcija na najnoviju ostavku.