Palestina i svet – lična karta (ne)priznavanja

Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada i još nekoliko zapadnih država tokom 2025. godine zvanično su priznale Palestinu, čime se broj zemalja koje je priznaju popeo na više od 150. Srbija priznaje Palestinu još od doba SFRJ i 1988, a od republika bivše države Palestinu priznaju i BiH, Crna Gora i, od prošle godine, Slovenija. Hrvatska i Severna Makedonija odluku o (ne)priznavanju još odlažu, što je izazvalo unutrašnje političke rasprave i proteste, koji su u Italiji postali i nasilni, zbog toga što vlada Đorđe Meloni nije sledila potez Pariza i Londona. S druge strane, Izrael i SAD oštro osuđuju najnovija priznanja, tvrdeći da se time "nagrađuje terorizam Hamasa".

Палестина и свет – лична карта (не)признавања

Više ne možemo da čekamo, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron za govornicom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, pre nego što je potvrdio da je Pariz i zvanično priznao palestinsku državu.

Makron je tokom obraćanja osudio napad Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine i istakao da želi mir u kojem će dve države, palestinska i izraelska, živeti jedna pored druge.

Francuska, a potom i Belgija, pridružile su se nizu zemalja koje su tokom 2025. priznale Palestinu. Među njima su i Ujedinjeno Kraljevstvo, Portugalija, Australija, Kanada, Luksemburg i Malta.

Ipak, Makron je naglasio da je pitanje priznanja i dalje osetljivo zbog čega Francuska neće otvoriti ambasadu u Palestini dok se ne uspostavi primirje u Pojasu Gaze i ne budu oslobođeni svi izraelski i drugi taoci koje je Hamas zarobio.

S druge strane, Izrael i Sjedinjene Američke Države osudili su poteze priznanja Palestine, nazivajući ih "nagrađivanjem terorista" (Hamas). Premijer Izraela Benjamin Netanjahu poručio je da "svi koji priznaju palestinsku državu treba da znaju da se to u stvarnosti neće dogoditi".

"Palestinska država neće biti uspostavljena zapadno od reke Jordan", naglasio je Netanjahu.

Geneza

Državu Palestinu je zvanično proglasila Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) 15. novembra 1988. godine, polažući pravo na suverenitet nad međunarodno priznatim palestinskim teritorijama – Zapadnom obalom (uključujući Istočni Jerusalim) i Pojasom Gaze.

Već do kraja 1988, palestinsku državu priznalo je 78 zemalja, među kojima i Srbija, tada u sastavu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

U nastojanju da se reši decenijski izraelsko-palestinski sukob, između Izraela i PLO-a potpisani su sporazumi iz Osla 1993. i 1995, kojima je osnovana Palestinska uprava (PA) kao privremena samouprava u Pojasu Gaze i na oko 40 odsto teritorije Zapadne obale.

Posle atentata na Jicaka Rabina i dolaska Benjamina Netanjahua na vlast, pregovori između Izraela i Palestinske uprave su zastali, zbog čega su Palestinci tražili međunarodno priznanje države bez saglasnosti Izraela.

Godine 2011, Palestina je primljena u UNESKO, a 2012. dobija status posmatračke države u GS UN, uz podršku 138 članica, i u doba kada je predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija bio srpski političar i diplomata Vuk Jeremić. Ograničeni status uglavnom je posledica toga što Sjedinjene Države, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN sa pravom veta, redovno koriste ili prete da će koristiti veto, kako bi blokirale puno članstvo Palestine u UN.

U decembru 2014. godine, Međunarodni krivični sud priznao je Palestinu kao državu, ali bez prejudiciranja bilo kakvih budućih sudskih odluka po tom pitanju.

Dve države

Mnoge zemlje podržavaju rešenje zasnovano na dve države kao izlaz iz sukoba.

Od 19 zemalja članica G20, 14 ih je priznalo Palestinu kao državu – Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Francuska, Indija, Indonezija, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južnoafrička Republika, Turska i Ujedinjeno Kraljevstvo, kao i Španija, koja je stalni pozvani član G20.

Preostalih pet članica – Nemačka, Japan, Južna Koreja, SAD i Italija – ne priznaju Palestinu kao državu.

U više gradova Italije, 22. septembra održani su masovni protesti protiv vlade premijerke Đorđe Meloni zbog odbijanja da prizna palestinsku državu, pri čemu su najveći neredi zabeleženi u Milanu i Rimu, tokom kojih je povređeno oko 60 policajaca.

Trenutno, Palestinu kao suverenu državu priznaje više od 150 članica Ujedinjenih nacija (UN), što je oko tri četvrtine članica organizacije.

Palestinska uprava zvanično koristi naziv "Država Palestina" u svim zvaničnim kontekstima.

Palestina na Balkanu – priznanja i rasprave

Od obnove sukoba u Pojasu Gaze i Izraelu u oktobru 2023, do kraja 2024. godine, još 10 zemalja priznalo je Državu Palestinu, među kojima je i Slovenija, jedna od republika bivše Jugoslavije i članica Evropske unije.

Srbija je Palestinu priznala još 1988, u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, a zvanični diplomatski odnosi sa Državom Palestinom uspostavljeni su godinu dana kasnije.

Bosna i Hercegovina je Palestinu priznala 1992, dok je Crna Gora to učinila posle obnove nezavisnosti, 2006. godine.

S druge strane, Hrvatska, takođe članica EU, još uvek nije donela odluku o priznanju, ali se njen predsednik Zoran Milanović tokom leta javno zalagao za takav politički pravac, naglašavajući da će o tome odlučivati Sabor, na predlog Vlade.

U međuvremenu, trećina poslanika Sabora uputila je pismo premijeru Andreju Plenkoviću u kojem, između ostalog, traži da Zagreb što pre prizna Palestinu.

Za sada, Palestinu ne priznaje ni Severna Makedonija, a spoljnopolitički odbor Sobranja nedavno je odbio predlog da se na dnevni red stavi deklaracija o priznanju.

Na Balkanu, Palestinu formalno ne priznaje još Grčka, mada sa Palestinom ima razvijene bilateralne diplomatske odnose i predstavništvo u Jerusalimu.

Albanija, Bugarska i Rumunija su još 1988. priznale palestinsku državu.