Ubistvo Čarlija Kirka, pucanj u američko bure baruta

Nepun sat pošto je američki predsednik Donald Tramp potvrdio da je njegov proteže, podkaster i promoter konzervativnih vrednosti Čarli Kirk, ubijen tokom skupa na koledžu u Juti društvene mreže preplavile su objave oduševljenja među levičarima i pozivi na osvetu sa druge strane političkog spektra.

U brojnim slučajevima, pristalice obe strane pozivale su na građanski rat, što je dodatno smanjilo mogućnost da dve, ili više, sukobljenih strana u doglednoj budućnosti pronađu kakav valjani izlaz iz političke krize u kojoj se Amerika nalazi.

Ipak, ubistvo Čarlija Kirka podiglo je tenzije na sasvim novi nivo, ostavljajući Amerikance da, hipnotisano gledajući u ekrane mobilnih telefona i televizijskih ekrana, gledaju kako, za sada neidentifikovana osoba, metkom okončava život mladog konzervativca.

"Bio je patriota koji je život posvetio otvorenim debatama. Toliko je voleo svoju otadžbinu. Ispunjen sam žalošću i besom zbog kukavičkog ubistva Čarlija Kirka", rekao je Tramp.

Iako su američke zastave na Kapitol hilu, odmah po Trampovom nastupu, spuštene na pola koplja, ubistvo mladog konzervativca i reakcije na društvenim mrežama predstavljaju jasno upozorenje da tolerancija spram politički motivisanog nasilja raste rapidnom brzinom.

160 godina od Građanskog rata

Skoro 160 godina od kada je okončan Građanski rat, Amerikance ponovo progoni mogućnost da najnaoružanija nacija na planeti, beznadežno posvađana zbog brojnih podela, ponovo počne da puca sama na sebe. I to ne zbog ekonomije, vere ili neke nacionalne ideje, već pre svega zbog erozije političkog sistema.

Dve Amerike pobile su se polovinom 19. veka, što je za četiri godine Građanskog rata, od 1861. do 1865, odnelo najmanje 600.000 života, izazvalo stravično razaranje i podele koje su ostale do danas.

"Mislim da je u toku kulturološki građanski rat", rekao je Njujork tajmsu nekadašnji šef republikanaca u Predstavničkom domu Kongresa Njut Ginrič, navodeći da u potpunosti podržaava Trampove pokušaje da prekine status kvo u Americi, ali i da nema predstavu kako će se taj poduhvat okončati.

"Osećali smo ogroman pritisak od kruga okupljenog oko Bajdena i Obame. Levica tvrdi da je pod istim takvim pritiskom od Trampove ekipe i ne znamo kakav će biti krajnji ishod", rekao je Ginrič.

Strah od nasilja pojačali i rezultati istraživanja javnog mnjenja, pa je "Čikago prodžekt" nedavno ustanovio da 39 odsto demokrata smatra da bi nasilno svrgavanje Trampa bilo potpuno opravdano. Istovremeno, četvrtina republikanaca smatra da Tramp ima puno pravo da proteste protiv svoje politike uguši silom.

Strah od nasilja

Istraživanje Centra za politiku Univerziteta u Virdžiniji od pre tri godine zgrozilo je američke politikologe, pošto je svaki peti ispitanik ocenio da je „političko nasilje u nekom stepenu prihvatljivo“. Gotovo polovina ispitanika smatrala je da je snažan lider, koji bi odlučno vodio Ameriku, važniji od demokratije, te da „bele starosedeoce polako zamenjuju imigranti“.

"Naš glavni zadatak je da sprečimo ekstremiste da nas povuku preko granice sa koje nema povratka", smatra Garen Vintemjut sa Univerziteta Kalifornija, tvrdeći da je jasna osuda političkog nasilja, sa svih strana, jedini izlaz iz krize.

Osim ranjavanja Donalda Trampa na predizbornom skupu u Pensilvaniji u julu prošle godine, Amerika je svedočila brojnim slučajevima politički motivisanog nasilja – od hapšenje muškarca koji je 2022. godine hteo da ubije sudiju Vrhovnog suda Breta Kavanoa, upucavanja izraelskih diplomata u Vašingtonu pre nekoliko meseci, ranjavanja kongresmena Stiva Skalisa i paljenja automobila "tesla" u znak protesta protiv Ilona Maska.

Balkanizacija Amerike

Ipak, teško je tačno odrediti granice sukobljenih grupa u Americi jer su podele duboko ukorenjene – siromašni su besni na bogate, republikanci i demokrate besne jedni na druge, od početka rata u Pojasu Gaze sve je izraženiji antisemitizam, rasne tenzije nikada nisu zamrle, ozbiljan je i jaz između mladih i starih.

"Balkanizacija" Amerike, zasnovana na drugačijim pogledima na probleme ekonomije, imigracije, večno prisutnih rasnih pitanja i poslednjih godina čestih žučnih debata oko seksualnih i polnih opredeljenja, neminovno uvlači ovu veliku, moćnu i neobično složenu državu u začarani krug samoizolacije, ali i eroziju autoriteta

Dodatni problem u ionako složenom zamešateljstvu u kojem se Amerika našla predstavlja činjenica da dve strane više ne umeju međusobno da komuniciraju, ukoliko se iz komunikacije izuzmu optužbe, gađenje i otvoreno političko nasilje.