Misterija mrtvačnice u Tripoliju, ili put u podzemlje Hanibala Gadafija

Tačno pola veka bilo je potrebno da se baci tračak svetla na jednu od najvećih tajni Bliskog istoka – nestanak libanskog šiitskog sveštenika Muse Sadra, poslednji put viđenog 31. avgusta 1978. godine kako ispred hotela u kojem je odseo, seda u automobil libijske vlade.

Od tada, spekulacije oko nestanka Muse Sadra na Bliskom istoku podigle su talas teorija zavere kakav je, mnogo zapadnije, prouzrokovalo ubistvo američkog predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija.

Tripoli, šest dana avgusta

Musa Sadr je u Tripoli doputovao šest dana pre nego što je nestao, kako bi zamolio tadašnjeg libijskog lidera da iskoristi svoj uticaj i zaštiti šiitsko stanovništvo u Libanu usred haosa građanskog rata.

Poslednji put viđen je kako ulazi u automobil libijske vlade, od kada mu se, bar zvanično, gubi svaki trag. Vlasti u Tripoliju su, nekoliko dana kasnije, saopštile da je Sadr iz Tripolija otputovao za Rim, što je Italija odlučno demantovala.

U to vreme,Musa Sadr je već bio streljan u jednom od libijskih tajnih zatvora, a njegovo telo je, uz leševe još 15 muškaraca i neidentifikovanog deteta, skriveno u hladnjaču tamošnje mrtvačnice.

Tek 50 godina posle smrti, naprednom analizom fotografija iz mrtvačnice, koju je sproveo Bi-Bi-Si, ustanovljeno je da postoje velike šanse da telo pripada Musi Sadru.

Prethodni pokušaj da se identifikuje ovo telo propao je pre desetak godina, kada su vlasi kose, tajno iznesene iz mrtvačnice, na volšeban način nestale iz kancelarija libanske partije Amal.

O streljanju Sadra je, odmah posle pada Gadafijevog režima, svedočio pukovnik Abdel Monem el Huni, koji je magazinu Tajm 2012. godine rekao da je šiitski lider streljan po direktnom naređenju libijskog lidera.

Gotovo istovremeno, Sadrove pristalice živele su u ubeđenju da je njihov lider još živ, skriven u nekom od Gadafijevih kazamata.

Ko je Musa Sadr?

Potomak je duge loze libanskih sveštenika koji su, posle pobune protiv Otomanske imperije, pobegli u Iran, gde se Musa Sadr i rodio. Krajem pedesetih Musa se "vratio" u Liban gde je učestvovao u mobilizaciji do tada prilično marginalizovane šiitske zajednice, što je na koncu rezultiralo osnivanjem pokreta Amal, čiji je lider Nabih Beri trenutno predsedavajući parlamenta te države.

"Imam Sadr probudio je uspavanog džina libanskih šiita", govorio je kasnije Akil Hamija, koji je tokom građanskog rata osamdesetih godina bio vojni komandant pokreta Amal.

Za svega nekoliko godina, mahom i zbog činjenice da je sa lakoćom gazio međuverske granice, držeći povremeno propovedi i u hrišćanskim bogomoljama, stekao je ugled među pripadnicima svih konfesija i postao jedna od najuticajnijih ličnosti u toj zlosrećnoj zemlji.

Istovremeno, često se sukobljavao sa predstavnicima palestinskih organizacija, koje su, preuzimajući kontrolu nad jugom Libana, pokretale napade na Izrael.

Ubeđivanje Palestinaca da prestanu da koriste teritoriju Libana za napade na jevrejsku državu, navodno, bili su glavni motiv Sadrovog puta u Libiju. Sadr je u Tripoli otputovao iako je bio svestan činjenice da njegov odnos sa Gadafijem nije bio na visokom nivou. Gadafi je njihov prethodni susret, 1976. godine, prekinuo tako što se pravio da je zaspao.

Sadrova sudbina, o kojoj je Gadafi godinama arogantno izbegavao da govori, izazvala je pravu versku histeriju u Libanu gde su u sledu događaja prepoznali detalje priče o "skrivenom imamu", koji je, prema predanju, nestao u devetom veku i čiji će povratak označiti kraj sveta i njihovo spasenje.

Od nestanka, priča o Musi Sadru predstavljala je izuzetno nadahnuće za libanske šiite, zbog čega je, nevoljno, mnogo godina kasnije postao i jedan od simbola Hezbolaha i pokreta Amal, najveće šiitske političke snage u toj državi.

Ko je (sve) želeo Sadrovu smrt?

Iranski verski lideri, šef Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat i Muamer Gadafi figuriraju kao mogući nalogodavci Sadrovog ubistva.

Iranski deo zavere zasnovan je na spekulacijama o pismu koje je Sadr, neposredno pred početak Islamske revolucije, napisao šahu Rezi Pahlaviju u želji da zauzda neminovne promene i spreči nasilje.

Suštinski, Sadr je želeo da umanji uticaj pristalica ajatolaha Homeinija i da ubedi šaha da postepeno ustupi vlast umerenim opcijama u iranskom društvu. Navodno, sastanak Sadra i šaha Reze Pahlavija bio je zakazan za 7. septembar 1978. godine.

Za to je, prema toj verziji, saznao ajatolah Homeini, koji je ubedio Gadafija da ubije Sadra pre sastanka sa iranskim šahom.

Motive da se reši Muse Sadra imao je i Jaser Arafat, pre svega zbog činjenice da se šiitski lider žestoko suprotstavljao napadima Palestinaca na Izrael, čime je u direktnu opasnost dovođeno lokalno libansko stanovništvo.

Arafat je, kako bi izbegao mogući pad uticaja na jugu Libana, navodno zamolio Gadafija da ubije Sadra.

Ipak, najverovatniju verziju poslednjih trenutaka obznanili su bivši pripadnici libijske obaveštajne službe, koji su tvrdili da se Gadafi, tokom dva i po sata dugog razgovora, ozbiljno razljutio, nakon čega je libanski imam pogubljen.

Prema različitim verzijama, ubica je posle i sam pogubljen kako bi se zameli tragovi, dok je Sadrovo telo zakopano na tajnoj lokaciji na istoku Libije, ili pak ostavljeno u hladnjači mrtvačnice.

Podzemlje Hanibala Gadafija

Zbog nestanka Muse Sadra, Gadafijev sin Hanibal već deset godina leži u libanskom zatvoru, čekajući da protiv njega bude podignuta bilo kakva optužnica.

Suštinski, libanske vlasti pod uticajem pokreta Amal kidnapovale su Gadafijevog sina blizu sirijske granice 2015. godine nadajući se da bi mogli doći do kakvih valjanih informacija vezanih za Sadrov nestanak.

U trenutku kada je Sadr nestao, Hanibal Gadafi je imao jedva dve godine.

Istražitelji Hjuman rajts voča su prošle sedmice zatražili njegovo hitno oslobađanje, navodeći da ga libanske vlasti već godinama drže u podzemnoj ćeliji bez prozora, te da je tokom godina zatočeništva bio izložen ozbiljnoj psihološkoj torturi.

Diplomatski pritisci na libanske vlasti da oslobode Hanibala Gadafija zagubili su se, nekako, u složenom zamešataljstvu podele vlasti između brojnih frakcija u toj državi u kojoj izvestan uticaj ima i pokret Amal, čiji je Musa Sadr bio osnivač.