Trampov prekor, Sijev osmeh i Putinova nafta – Indija na raskrsnici, diplomatija na testu

Ovo je vreme da sarađujemo sa Amerikom, upravljamo odnosima sa Kinom, negujemo veze sa Evropom, uveravamo Rusiju, uključimo Japan u igru, privučemo susede, proširimo okruženje i ojačamo tradicionalne krugove podrške, napisao je indijski ministar spoljnih poslova Subrahmanjam Džaišankar u svojoj knjizi "Indijski put – strategije za neizvestan svet" iz 2020. godine. Više od decenije, Indija sebe predstavlja kao ključnog oslonca u novom multipolarnom poretku – jednom nogom u Vašingtonu, drugom u Moskvi, a sa pogledom uprtim u Peking. Međutim, konstrukcija počinje da se ljulja – Tramp je od prijatelja postao kritičar, optužujući Indiju da puni rusku ratnu kasu kupovinom nafte, a vlasti u Delhiju osećaju prve posledice američkih carina na njihovu robu od 50 odsto.

Sa slabljenjem multipolarnosti, mnogi analitičari kažu da će planirani susret indijskog premijera Narendre Modija sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Pekingu manje izgledati kao diplomatski trijumf, a više kao pragmatično približavanje. Spoljna politika Indije nalazi se na nelagodnoj raskrsnici.

Dve table i dva sveta

Indija se istovremeno nalazi u dva tabora – stub je Vašingtonskog indo-pacifičkog "kvadrata" sa Japanom, Sjedinjenim Američkim Državama i Australijom, ali je i članica Šangajske organizacije za saradnju, bloka koji predvode Kina i Rusija i koji često deluje suprotno interesima SAD. Delhi kupuje rusku naftu po sniženim cenama, dok istovremeno privlači američke investicije i tehnologije i priprema se da sedne za sto na samitu Šangajske organizacije u Tjanđinu naredne nedelje.

Indija ima konkretnu zajedničku saradnju u sektorima tehnologije, infrastrukture i bezbednosti hrane sa Izraelom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Amerikom, dok je deo tripartitne inicijative sa Francuskom i UAE.

Analitičari smatraju da balans nije slučajan i u skladu je sa idejom da angažman sa suprotstavljenim taborima donosi prednost, a ne rizik.

"Odnosno, ovo je loš izbor, ali je alternativa – da se pridružite bilo kom velikom savezu – još gora", kaže bivši ambasador Indije Džitendra Nath Misra, sada profesor na Univerzitetu "O. P. Džindal".

Ipak, globalne ambicije Indije i dalje nadmašuju njene kapacitete.

Ograničena moć

Sa ekonomijom vrednom četiri biliona dolara, Indija je peta ekonomija sveta. U poređenju sa Kinom (18 biliona), Amerikom (30 biliona) to je i dalje malo.

Ujedno, indijska vojna industrija još je slabija – najveći su uvoznici oružja, a nisu ni među prvih pet izvoznika. Domaća proizvodnja je ograničena, a većina vrhunske vojne tehnologije i dalje se uvozi.

Taj jaz oblikuje diplomatiju i, između ostalog, razlog je Modijeve posete Kini, koja deluje kao oprezno otopljavanje odnosa zamrznutih posle smrtonosnih okršaja u Galuanu 2020. godine.

Signali iz Pekinga

Ambasador Kine u Delhiju Sju Fejhong nedavno je osudio oštre tarife Vašingtona na indijsku robu, nazvavši SAD "nasilnikom". Prošle nedelje, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji takođe je zauzeo pomirljiv ton tokom posete Delhiju, pozivajući dve zemlje da se gledaju kao "partneri", a ne "protivnici".

Stručnjak za strateška pitanja Hepimon Džejkob primetio je da će saradnja sa Kinom biti glavna strateška preokupacija Indije u narednom periodu.

"Postoji izvesna trilateralna dinamika Indije, Kine i Rusije. Ti trostrani razgovori odražavaju globalna prilagođavanja na politiku SAD i omogućavaju Delhiju i Pekingu da signaliziraju Vašingtonu da su alternativni blokovi mogući", ukazuje Džejkob.

Rusija, nafta i američki prekor

Šira slika pokazuje koliko velike sile mogu da pomire suprotstavljene interese. Kako ističe Sumit Ganguli sa Huverovog instituta Univerziteta Stanford, rivalstvo SAD i Kine ostaje "strukturno nepomirljivo", dok je Rusija svedena na "mlađeg partnera" Pekinga. U tom kontekstu, manevarski prostor Indije postaje jasniji.

"Trenutna strategija Indije, koliko mogu da razaznam, jeste da pokuša da održi radne odnose sa Kinom i tako kupi vreme", ističe Ganguli.

Kada je reč o Rusiji, Indija pokazuje malo spremnosti da popusti pod američkim pritiskom.

Snižena ruska nafta i dalje je ključna za njenu energetsku bezbednost.

Nedavna poseta Džaišankara Moskvi signalizira da, uprkos zapadnim sankcijama i rastućoj zavisnosti Rusije od Kine, Delhi i dalje vidi vrednost u toplim odnosima – i kao energetsku liniju spasa i kao dokaz sopstvene autonomije.

Ganguli naglašava da Indija produbljuje veze sa Rusijom uglavnom iz dva razloga – plaši se još većeg zbližavanja Moskve i Pekinga i usled pogoršanja odnosa Delhija i Vašingtona pod Trampom.

Trampove ponovljene izjave o posredovanju u sukobu između Indije i Pakistana izazvale su bes u Delhiju, dok je dugo najavljivani trgovinski sporazum navodno propao zbog američkih zahteva za većim pristupom indijskom poljoprivrednom tržištu.

Trampovi javni prekori zbog kupovine ruske nafte dodatno su ohladili odnose – što Indija smatra neobjašnjivim, jer je Kina daleko veći kupac.

U širem istorijskom kontekstu, Vašington je uvodio sankcije Delhiju posle nuklearnih proba 1974. i 1998. godine, koje su izolovale Indiju i godinama narušavale odnose. Desetak godina kasnije, dve zemlje su potpisale istorijski civilni nuklearni sporazum, pokazujući spremnost da prevaziđu nepoverenje kada je to diktirala strategija.

Vašington ili autonomija

Ključno pitanje sada nije da li će se odnosi oporaviti, već kakav će oblik dobiti. U novom eseju u časopisu Forin afers, Ešli Telis iz Fondacije Karnegi tvrdi da indijsko koketiranje sa multipolarnošću podriva njenu bezbednost.

Pošto će SAD, čak i u relativnom padu, i dalje "dominirati nad azijskim gigantima" Indija bi, kaže, trebalo da učvrsti "privilegovano partnerstvo" sa Vašingtonom u cilju obuzdavanja Kine.

"Ako odbije da se opredeli, Indija rizikuje da ostane izložena neprijateljskoj supersili na svojim granicama", zaključuje Telis.

Ali Nirupama Rao, bivša indijska ambasadorka u Pekingu i Vašingtonu, podvlači da je Indija "titan u čauri" – prevelika i previše ambiciozna da bi se vezala za bilo koju veliku silu.

"Njena tradicija i interesi zahtevaju fleksibilnost u svetu koji se ne deli na dva bloka, već se razlaže u složenije fragmente", objašnjava Nirupama Rao.

Strateško strpljenje

Uprkos ovim suprotstavljenim vizijama, jedno je jasno – Delhi je duboko nepoverljiv prema svetskom poretku koji bi predvodila Kina, a podržavala Rusija, sa čime je saglasan i Ganguli.

"Iskreno, izbori Indije su ograničeni. Nema izgleda za trajno približavanje sa Kinom – rivalstvo će opstati. Rusija može biti pouzdan partner, ali samo do određene mere", kaže Ganguli.

Kada je reč o Vašingtonu, stvar je bitno drugačija.

"Čak i ako Tramp ostane na vlasti još tri godine, američko-indijski odnosi će opstati. Obe zemlje imaju previše uloga da bi dozvolile da se sve uruši zbog Trampovih hirovitosti", zaključuje sagovornik.