Šest glava na meksičkom drumu, ili pripreme za prvi rat Donalda Trampa

Šest odsečenih ljudskih glava pronađeno je u žbunju uz put u centralnom delu Meksika. Pored glava ostavljena je upozoravajuća poruka namenjena rivalskoj bandi, koje, u manjoj ili većoj meri, kontrolišu prilično velike delove teritorije uz granicu sa Sjedinjenim Državama.

Decenija meksičkih pokušaja da se nekako ukroti moć kartela bila je prilično neuspešna, jer je u ovom ratu stradalo 120.000 ljudi, dok se još 27.000 osoba vode kao nestale. Meksički mediji takođe navode da se u toj državi u poslednje vreme beleži bezmalo sto ubistava dnevno i da je samo tokom 2020. godine ubijeno 34.600 ljudi, te zabeleženo 604 miliona krađa.

Američka Komanda specijalnih operacija sever dobila je naredbu da pripremi napade na pripadnike i lidere meksičkih narko-kartela na način na koji je, prethodnih decenija, ratovala protiv radikalnih islamista na Bliskom istoku.

Način na koji su proteklih decenija borbe protiv kartela prilično trapavo vodili Džordž Buš Mlađi, Barak Obama, Donald Tramp, tokom prvog mandata, i Džozef Bajden. dramatično će, prema najavama, promeniti već sredinom septembra kada počinje "novi Američki rat".

Pripreme, određivanje ciljeva i raspoređivanje trupa bez odobrenja meksičkih vlasti u priličnoj su meri poremetili odnose dve države, zbog čega analitičari upozoravaju da će moguća buduća akcija Amerikanaca protiv kriminalaca u Meksiku biti protumačena kao "akt agresije", pre nego legitimna akcija.

Razlozi za napad

Američki predsednik Donald Tramp, od ulaska u Belu kuću, tvrdio je da su meksički narko-karteli najveći neprijatelji SAD, potkrepljujući tu tezu podatkom da je u prethodne tri godine, od posledica droge fetanil stradalo 225.000 Amerikanaca.

"Svako ko bude uhvaćen kako trguje ovim otrovom biće osuđen na najmanje deset godina zatvora", rekao je Tramp sredinom jula, kada je potpisao poseban zakon o kažnjavanju trgovaca fetanilom.

Bio je to, smatraju analitičari, prvi korak ka široj akciji protiv narko-kartela, koje Amerikanci decenijama vide kao jednu od najvećih pretnji po nacionalnu bezbednost s obzirom na to da su odgovorni za šverc kokaina, heroina, fetanila, oružja, kao i trgovinu belim robljem.

Američki zvaničnici navode da su pripadnici kartela "ozbiljno prostudirali" ratove u Pojasu Gaze, Siriji i Ukrajini, nakon čega su nabavili značajan broj dronova sposobnih da nose eksploziv.

Osim dronova, oko 170.000 pripadnika različitih bandi u Meksiku ima na raspolaganju i nekoliko vrsta oklopnih vozila naoružanih teškim mitraljezima, moderno pešadijsko naoružanje i snajpere, ali i gomilu brutalnih ubica. Jedan od kartela se, svojevremeno, hvalio kako je sa ukrajinskog ratišta nabavio protivtenkovske projektile "džavelin".

Posle droge, šverc imigranata je drugi najunosniji izvor prihoda za meksičke mafijaše, jer cena prelaska u SAD varira između 8.000, za Meksikance i ostale Latinoamerikance, do 20.000 dolara koliko ulazak u Ameriku košta nelegalne imigrante iz Kine i azijskih zemalja.

Pripreme za napad na Meksiko

Serija dokumenata koje je objavio američki novinar Ken Klipenstajn nedvosmisleno otkriva nameru Trampove administracije da pokrene rat protiv meksičkih kartela, tako što će identifikovati lidere i organizovane grupe, utvrditi međusobnu vezu različitih organizacija, pronaći skrovišta i baze, i na koncu izvesti napade.

Američka Komanda specijalnih operacija sever dobila je, sredinom proleća, naredbu da pripremi akciju koja bi mogla ozbiljno poremetiti odnose SAD i Meksika.

U ovom trenutku se čini da je Tramp potpuno spreman da pokrene jednostranu akciju bez obzira na moguće političke posledice, pošto je stavio narko-kartele na spisak terorističkih organizacija, te utvrdio zakonski okvir za kažnjavanje švercera fentanila.

U pomoć je pozvana konsultantska kompanija "CACI", koja već dve decenije pruža različite usluge Pentagonu. Iako aktivnosti ovih konsultanata mahom ostaju van očiju javnosti, "CACI" je bio pominjan u slučajevima mučenja iračkih zarobljenika u iračkom zatvoru "Abu Graib".

U tom svetlu se tumači i uloga konsultanata, koji bi obavili "trijažu" uhapšenih pripadnika kartela i odmah ih ispitali kako bi dobili valjane informacije i utvrdili njihov identitet.

Prvi pripadnici specijalnih snaga SAD se već nalaze u Meksiku, gde su stupili u kontakt sa agentima Centralne obaveštajne agencije, Federalnog istražnog biroa i meksičkih vlasti.

Mediji navode da se u Meksiku već nalazi najmanje 50 pripadnika ovih snaga.

Rat protiv droge 2.0

Tokom 50 godina dugog rata protiv droge, koji je svojevremeno pokrenuo Ronald Regan, Amerikanci nisu imali preterano puno uspeha, pošto su kokain, heroin i poslednjih godina fetanil, prilično lako dostupni svuda po SAD.

Istovremeno, narko-karteli zauzeli su teritorije širom Amerike, odakle distribuiraju narkotike, kontrolišu tokove novca i suštinski diktiraju ritam nelegalnih prelazaka granice.

Tramp je, stoga, ovlastio Ministarstvo odbrane da napravi plan kako bi karteli bili sprečeni da ugrožavaju američku teritoriju i bezbednost.

Njujork tajms je, još početkom leta, objavio da je Centralna obaveštajna agencija povećala broj špijunskih letova aviona "U-2" i bespilotnih letelica, te usko sarađivala sa Zajedničkom komandom specijalnih operacija, poznatom po seriji ubistava američkih protivnika i radikalnih islamista na Bliskom istoku.

I šef Komande specijalnih operacija sever, general Gregori Gilo, pred Kongresom je aludirao da je rat na teritoriji Meksika bliži nego bilo kada u istoriji.

"Vojske SAD i Meksika su operativno kompaktibilnije nego ikad... Sprečavanje uticaja konkurentskih snaga je naš zajednički cilj", rekao je general Gilo, a njegov reči protumačene su kao najava akcije koja treba da spreči rast kineskih investicija, sprečavanje ruskog uticaja i zaustavljanje mreže švercera droge.

U dokumentima do kojih su došli mediji u SAD pominje se niz kartela koje je Vašington, odmah po ulasku Trampa u Belu kuću uvrstio na spisak terorističkih organizacija, uključujući kartele Sinaloa i Halisko nju dženerejšn.

Pominju se i "direktne akcije" – opis koji je poslednji put upotrebljen kada su američki bombarderi "B-2" istovarili 12 specijalnih bombi "GBU-57" na komplekse iranskog nuklearnog programa.