Dani Trampove osvete – garda na ulicama Vašingtona, FBI pretresa Boltonovu kuću, smenjen šef vojnih špijuna

Centralna obaveštajna agencija prikupila je informacije i odmah ih prosledila Federalnom istražnom birou, čiji su agenti, ubrzo zatim, upali u kuću i kancelariju jednog od ideologa američkih neokonzervativaca i nekadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost u prvom mandatu predsednika Trampa, Džona Boltona.

Federalni agenti su objekte pretresli u potrazi za poverljivim dokumentima kojima je Bolton, navodno, baratao protivno zakonu.

Nalog za pretres, piše Njujork tajms, rezultat je koordinacije na najvišem mogućem nivou, jer je šef CIA Džon Retklif podatke koje su van granica SAD prikupili njegovi agenti prosledio prvom čoveku federalaca Kašu Patelu.

Smena šefa vojnih špijuna

U isto vreme, objavljeno je i da je smenjen šef vojne obaveštajne službe, vazduhoplovni general Džefri Kruz, nedugo nakon što je procurio izveštaj njegovih analitičara o uspešnosti američkih udara na objekte iranskog nuklearnog programa krajem juna.

Sporni izveštaj, suštinski, u priličnoj je meri bio kontradiktoran sa Trampovim izjavama, prema kojem su bombarderi B-2 posebnim bombama GBU-57 za mnogo godina unazadili iranski nuklearni program.

Obaveštajna služba, na čijem je čelu bio general Kruz, pak, navela je da je šteta na objektima povezanim sa nuklearnim programom gotovo neznatna, te da su iranska nastojanja da načini atomsku bombu, ukoliko uopšte postoji, usporena tek za nekoliko sedmica.

FBI je, istovremeno, pokrenuo istragu o curenju poverljivih dokumenata iz vojne obaveštajne službe.

"Zajedno sa FBI-jem istražujemo curenje informacija, jer su bile namenjene za unutrašnje potrebe odnosno kao procena učinka na bojnom polju", rekao je krajem juna američki ministar odbrane Pit Hegset, optužujući medije da su izveštaj objavili kako bi "učinili da predsednik SAD, uprkos veličanstvenom uspehu, bude prikazan u lošem svetlu".

Pre početka istrage, Donald Tramp i državni sekretar Marko Rubio su izveštaj vojne obaveštajne službe opisali kao "lažnu vest", tvrdeći da je iranski nuklearni program, zbog kojeg je rat i počeo, pretrpeo ogromnu štetu.

Iranski nuklearni program predmet je kontroverzi još od samog početka nove američke avanture na Bliskom istoku, pošto je šefica svih špijuna SAD Tulsi Gabard početkom godine pred Senatom rekla da nema dokaza da Teheran pokušava da napravi atomsku bombu.

Ali, u celo zamešateljstvo oko stanja nuklearnog programa, u četvrtak, umešao se i Fajnenšel tajms, prenoseći tvrdnje neimenovanih evropskih zvaničnika da su zalihe obogaćenog uranijuma u Iranu mahom ostale netaknute.

Navodi se i da se 408 kilograma obogaćenog uranijuma nikada nije ni nalazilo u centru Fordo, kompleksu ukopanom stotinjak metara unutar granitne planine, čije su ulaze Amerikanci zatrpali bombama GBU-57.

Inspektori Međunarodne agencije za nuklearnu energiju tvrde da su nedelju dana pre početka videli taj materijal, dok šef te organizacije Rafael Marijano Grosi smatra da je "skriven negde oko Isfahana".

"Iranci nikada nisu tajili da su sakrili taj materijal", rekao je Grosi Si-En-Enu.

Bolton u nemilosti

Sukob Džona Boltona i Trampa traje još od vremena kada je ovaj svadljivi konzervativac smenjen sa mesta savetnika za nacionalnu bezbednost.

Ključ neslaganja, u septembru 2019. godine, bio je Trampov plan da postigne sporazum sa talibanima, što bi otvorilo vrata povlačenju Amerikanaca iz Avganistana.

Ubrzo zatim Bolton je smenjen, a sukob je nastavljen godinu dana kasnije kada je objavio memoare ”Soba u kojoj se sve desilo”, optužujući Trampovu administraciju za korupciju i jednostavno nedostatak bilo kakvog znanja.

Bela kuća je, tada, neuspešno pokušala da zaustavi objavljivanje knjige, a sam Tramp je sadržaj knjige nazvao izdajničkim činom kažnjivim zatvorom.

”Objavio je ogromnu količinu poverljivih dokumenata. To je protivzakonito i zbog toga se ide u zatvor. To je i izdajnički čin”, govorio je tada Tramp.

Nekoliko godina kasnije, kada su agenti FBI-ja ušli u Boltonovu kuću, nije baš najjasnije da li se pretres odnosi na dokumente objavljene u knjizi, ili neke druge.

Bolton, koji važi za jednog od ideologa pokreta neokonzervativaca u Americi i suštinskih arhitekata napada na Avganistan 2001. i Irak dve godine kasnije, bio je u vreme administracije Džordža Buša Mlađeg ambasador pri Ujedinjenim nacijama.

Iz tog vremena ostala je upamćena njegova svađa sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom, koja je okončana tek kada su obojica ostali bez funkcija.

Nacionalna garda na ulicama Vašingtona

Naoružani pripadnici Nacionalne garde patroliraće ulicama Vašingtona tokom akcije koju je Tramp zamislio kao udar na kriminal i podizanje nivoa bezbednosti stanovnika prestonice SAD.

Predsednik SAD je puštanje vojske na ulice Vašingtona objasnio dramatičnom stopom kriminala, što kako se čini nema nikakvo uporište u zvaničnim statistikama i podacima lokalne policije.

Pripadnici Nacionalne garde će biti u potpunosti naoružani iako su predstavnici administracije, Pentagona i vojske, pre svega nedelju dana, tvrdili da ove snage neće nositi oružje.

”Vašington je bio pakao, ali je sada bezbedno mesto”, slavodobitno je objavio američki predsednik najavljujući slične operacije u Njujorku i Čikagu.

Parada vojnika ulicama američke prestonice naišla je na ozbiljne kritike dobrog dela stanovništva, koje smatra da nije bilo razloga za ovako drastične mere.

Od trenutka kada su federalne službe preuzele komandu nad policijom, u Vašingtonu je pohapšeno oko 700 ljudi i zaplenjeno 90 komada nelegalnog naoružanja.

Policijske snage pojačao je značajan broj agenata federalnih službi i 2.000 sada već potpuno naoružanih pripadnika Nacionalne garde.

”Posle Vašingtona idemo u Čikago, a zatim u Njujork”, rekao je Tramp.

Broj ubistava u Čikagu je značajno opao u odnosu na prošlu godinu.