Da li su pregovori o okončanju rata u Ukrajini pokazali da EU nije globalni igrač
Posle za mnoge istorijskog susreta na Aljasci Donalda Trampa i Vladimira Putina, usledio je susret u Beloj kući. Tramp je utiske sabirao sa pojedinim predstavnicima Evropske unije, kao i Velike Britanije. I taj sastanak se detaljno analizirao. Mnogima nije promaklo da italijanska premijerka koluta očima dok nemački kancelar predsedniku SAD priča o važnosti prekida vatre u Ukrajini. I baš ta reakcija nameće pitanje – da li i koliko su stabilni odnosi između lidera Evropske unije.
Nije prvi put da je reakcija Đorđe Meloni postala viralna – i pre dva meseca bile su na naslovnim stranama – i to rekacije na izjave Emanuela Makrona tokom samita G7. Poznavaoci kažu možda može da se nasluti neslaganje, ali se više osvrću na to ko je dobio poziv za Belu kuću.
"Ne vidim EU da učestvuje u ovim pregovorima – nema Španije, nema nekih vrlo velikih evropskih država koje prosto nisu zainteresovane za ono što se dešavalo u Ukrajini, a sa druge strane imamo Veliku Britaniju. To samo ide u prilog ovoj tezi da ovim pregovorima ne prisustvuje EU već prisustvuju pojedine evropske države kao što su Francuska, Nemačka ili Italija. Evropska unija prosto nije izrasla u igrača, van ekonomije", smatra Nebojša Lazarević iz Centra za evropske politike.
Da je i dalje van političkog ringa, pokazali su i inicijalni pregovori u Rijadu između SAD i Rusije o ishodu rata na istoku Evrope, bez njenih predstavnika.
"Ono što je, zapravo, veliki pomak u odnosu na tad, jeste što su evropski predstavnici bili u Beloj kući, i Zelenski je na neki način ponovo prihvaćen kao legitiman sagovornik. Glavni strah Evrope i razlog zbog čega je 'koalicija voljnih' zaživela jeste nepoverenje. Nepoverenje u Putina i njegove namere i čak delimično nepoverenje u to šta će se Tramp dogovoriti sa Putinom", kaže Mijat Kostić iz "Novog trećeg puta".
Kolika je strateška autonomija EU
Poznavaoci kažu da su potencijalni dogovori naterali Evropsku uniju da preispita svoju stratešku autonomiju.
"Evropa nema jaku moć i jaku poziciju niti za pregovaračkim stolom, niti u ovom kontekstu. I zamera joj se da li dobro i pravovremeno reaguje na čitavu situaciju i generalno na sve druge geopolitičke probleme. Sada vidimo da se ipak ta 'koalicija voljnih' formirala i da ona u budućnosti može biti značajna platforma upravo tog nadnacionalnog povezivanja u ovom bezbednosnom kontekstu", navodi Aleksandra Kokalković sa Instituta za političke studije.
Nebojša Lazarević smatra da bi Evropsku uniju jedino dalja integracija mogla da približi tom stolu.
"Kada je reč o Zapadnom Balkanu, gde i mi spadamo, to zovem kompletiranje EU. Dakle, njeno konačno proširivanje i njeno produbljivanje odnosa moglo bi da znači važnije mesto za stolom", ocenjuje Lazarević.
Kao prioritet i geopolitički imperativ na početku 2025. godine čelnici Evropske unije postavili su upravo proširenje.
Коментари