Milić: Putin na Aljasci ponovo legitiman sagovornik; Radičević: Tramp isključio EU

Lideri Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, Donald Tramp i Vladimir Putin, sastaće se u 21.00 prema srednjeovropskom vremenu (11.00 po lokalnoj vremenskoj zoni) u američkoj vazduhoplovnoj bazi "Elmendorf-Ričardson", u gradu Enkoridž, na Aljasci. Samitu će, posle razgovora Trampa i Putina jedan na jedan, prisustvovati i državne delegacije na najvišem nivou. S druge strane, predstavnika Evropske unije i Ukrajine neće biti ni na marginama skupa. Brisel i Kijev su o detaljima samita koji će se u najvećoj meri ticati rešavanja rata na istoku Evrope mogli da razgovaraju samo sa Trampom, i u Londonu. Programski direktor organizacije Novi treći put Dimitrije Milić kaže da jedan sastanak ne može bitno da popravi odnose Vašingtona i Moskve, ali da se ovo može upisati kao Putinova mala pobeda. Dopisnik Radio-televizije Srbije iz Nemačke Nenad Radičević naglašava da je EU uplašena zato što je skrajnuta iz pregovora koji u određenoj meri odlučuju o budućnosti Evrope.

Sastanak predsednika Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, Donalda Trampa i Vladimira Putina, održaće se u 11.00 po lokalnom vremenu u Enkoridžu, na Aljasci. U najvećoj meri, ticaće se pitanja rešavanja rata u Ukrajini. Osim delegacija Vašingtona i Moskve, nema drugih predstavnika, zbog čega su posebno ljute članice Evropske unije i Ukrajina.

Dopisnik Radio-televizije Srbije iz Nemačke Nenad Radičević naglašava da su u Berlinu, kao i u ostatku EU, u strahu da ne budu potpuno skrajnuti oko pitanja rešavanja sukoba na istoku Evrope.

"Oni su već skrajnuti, uključujući i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, s obzirom na to da niko od njih neće biti za pregovaračkim stolom. Nemački kancelar Fridrih Merc pokušava da, pod znacima navoda, vadi kestenje iz vatre i posredno utiče na Trampa, ali je o tome ponekad iluzorno govoriti. EU traži da bude konsultovana za temu koja u dobrom delu određuje budućnost Starog kontinenta", ističe Radičević.

Programski direktor organizacije Novi treći put Dimitrije Milić naglašava da je skepsa svetske javnosti prema pozitivnom ishodu sastanka Trampa i Putina opravdana.

"U prošlosti smo imali mnogo sličnih sastanaka između lidera Vašingtona i Moskve koji nisu bitno otoplili odnose. Ono što je interesantno, to je činjenica da se Putin dolaskom na Aljasku, odnosno na američku teritoriju, potpuno legitimizuje kao sagovornik. Sve to ne mora da znači da će u Enkoridžu doći do bilo kakvog dogovora, posebno u sferi zona interesa na istoku Evrope", navodi Milić.

Crtanje mapa

Radičević ukazuje da je kod evropskih lidera prisutan skepticizam i oko pitanja potencijalne razmene teritorija Ukrajine i Rusije.

"Jedan od predloga na samitu predstavnika EU i Trampa, koji je potekao iz EU, bio je da Ukrajina uđe u NATO. S druge strane, pričalo se i o tome da je jedan od razloga za rusku invaziju na Ukrajinu upravo i bio mogući ulazak Ukrajine u Alijansu. Čini mi se da bi mirovni sporazumi bili na štetu Ukrajine", smatra Radičević.

Milić smatra da SAD ovim sastankom Rusiji prave ustupak da bi došlo do bilo kakvog napretka u pregovorima.

"SAD pod Trampom pokušavaju da izađu van okvira onoga što je tradicionalno, a da bi se došlo do mira. Što se tiče Ukrajine, one teritorije koje su pod kontrolom te zemlje, a na koje Kremlj polaže pravo, nisu nešto na šta bi Vašington i Brisel pristali. Ono što Rusi kontrolišu je značajno, ali Ukrajina i dalje ima izlaz na Crno more, Kijev je bezbedan i, na neki način, moguće je povlačenje linije", napominje Milić.

NATO i bezbedna zona interesa

Radičević ne vidi NATO savez kao bitan faktor u čitavoj priči.

"Stav NATO-a, kao organizacije, u ovom smislu ne postoji. Meni se čini da ćemo na sastanku videti nešto što će u budućnosti voditi ka nekoj formi zamrznutog konflikta. Ovaj razgovor na Aljasci jeste Putinova mala pobeda pošto je ponovo priznat na diplomatskom nivou", zaključuje dopisnik RTS-a iz Berlina.

Milić kaže da je ruski interes da Moskva ima pravo da imenuje svoju zonu bezbednosti, nominalno neutralnu državu, preko koje bi mogla da projektuje svoje interese i na taj način se oseća sigurno u odnosu na NATO.

"Međutim, većina tih država, zbog negativnog iskustva sa Moskvom, želi da se društveno i politički priključi Zapadu. U tom smislu, odnosi između Rusije i Amerike će se mnogo teže popraviti nego što je to moguće na jednom sastanku", ističe direktor organizacije Novi treći put.