Japanske stelt fregate činiće kičmu australijske mornarice

Vojni i državni vrh u Kanberi, javili su mediji u istočnoj Aziji, izabrali su japanski brod klase "mogami" da posluži kao višenamenska fregata koja će (od naredne decenije) činiti okosnicu australijske mornarice. 

Reč je o tzv. "stelt" brodovima, plovilima sniženog radarskog odraza, koja su naoružana protivbrodskim raketama, torpedima i protivavionskim projektilima, te topovima kalibra 127 milimetara i daljinski upravljanim mitraljezima. Fregate "mogami", duge nešto više od 130 metara, nose po jedan helikopter, mogu da polažu mine, a opslužuje ih 90 ljudi. 

Njih gradi preduzeće "Micubiši teška industrija", koje je u nadmetanju za naklonost australijskog admiraliteta u finalnoj rundi porazilo nemački koncern "Tisen-Krup".

Mediji u Zemlji izlazećeg sunca su javili da je nemačka fregata tipa "MEKO A-200" koju on proizvodi za petinu jeftinija od japanske, ali da ova druga zahteva manju posadu i ima prednost kada su u pitanju stelt karakteristike i brzina isporuke (dva broda godišnje).

Prvo japansko plovilo trebalo bi da bude isporučeno Australiji 2029, a detalji u vezi cene i opreme biće utanačeni do kraja ove kalendarske godine. Prva tri broda biće izgrađena u Japanu, dok bi preostalih osam trebalo da budu proizvedeni u brodogradilištu Henderson u blizini australijskog grada Perta.

Mada nije poznata tačna cena izgradnje 11 fregata, zna se da vlada u Kanberi planira da za kupovinu brodova i proizvodnju u Hendersonu do 2034. utroši čak deset milijardi australijskih dolara (što je u ovom trenutku oko šest i po milijardi američkih). 

Najveći posao ikada - veliki izazov i velika satisfakcija

Za japansku vojnu industriju ovo je prva krupna porudžbina od kada se zemlja pre nešto više od deset godina odlučila da liberalizuje izvoz naoružanja i dinamičnije se uključi na svetsko tržište oružja i vojne opreme.

Do tada, zvanično vladino tumačenje tzv. "ustava mira", vrhovnog pravnog akta države donetog po okončanju Drugog svetskog rata u kojem se japanski narod formalno odriče rešavanja međunarodnih pitanja silom, stavljalo je više ograničenja na izvoz oružja, zbog čega su japanske kompanije koje su radile za potrebe vojske, praktično, mogle da svoje proizvode nude samo na domaćem tržištu. 

Štaviše, prodaja fregata "mogami" Australiji je, zapravo, najveći izvozni posao u istoriji Japana vezan za naoružanje.

Japanski i strani stručnjaci se slažu u oceni da će on predstavljati veliki izazov za "Micubiši" i njegove kooperante, jer japanska preduzeća iz oblasti vojne industrije do sada nikada nisu postavljala proizvodnju u inostranstvu. 

Taj posao je za Japan i satisfakcija za poraz od pre devet godina, kada se činilo da će dizel-električne podmornice tipa "sorju", koje takođe pravi "Micubiši teška industrija", pobediti na tenderu za novu australijsku podmornicu koja bi odmenila zastarele aparate klase "Kolins".

Tada je ogromni ugovor težak 90 milijardi australijskih dolara otišao francuskom proizvođaču "DCNS", da bi se vlada u Kanberi nekoliko godina kasnije predomislila i opredelila za nuklearne podmornice britanskog, a potom i američkog porekla u sklopu savezničkog projekta "AUKUS" (skraćeno od "Australija-Ujedinjeno Kraljevstvo-Sjedinjene Države").

Korist za Japan, Australiju, ali i SAD?

Stručnjaci vide korist za obe zemlje u smislu povećanja interoperabilnosti, na kojem one pod okriljem Vašingtona intenzivno rade poslednjih godina. 

Kada je u pitanju vojna saradnja vojnopolitičkog bloka koji svoju misiju vidi u obuzdavanju rasta kineskog vojnopolitičkog uticaja u regionu Azija-Pacifik, naoružavanje Australije japanskim plovilima je povoljan i u pogledu logističke kompatibilnosti - lakšeg remonta i opravki.

Japanski vojni komentatori kažu da razloga za radost imaju i SAD, ne samo stoga što jačanje australijske mornarice ide njima u prilog u pogledu obuzdavanja delovanja kineske mornarice u južnom Pacifiku, već i stoga što su oružani sistemi koji se montiraju na pomenute japanske brodove američke proizvodnje.