Smajlović: Iznenadio me je izbor Aljaske za susret Trampa i Putina; Dodiku "presudila" opozicija iz RS

Predsednik SAD Donald Tramp objavio je da će se 15. avgusta sastati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom na Aljasci. Iz Kremlja je potvrđeno da će se sastanak održati. Novinarka i kolumnistkinja Ljiljana Smajlović rekla je za RTS da je najviše zatečena mestom održavanja susreta.

"Da mi noćas nije učinio uslugu Tramp i objavio da je Aljaska dogovorena, ja bih ovde ubeđivala gledaoce da je Dubai najverovatnije mesto sastanka zbog tih načina letova i zato što je to najviše odgovaralo, izgleda, Rusima. Amerikanci su kao predlagali Rim, što mi je bilo zanimljivo. Ranije su ovakvi sastanci održavani u Evropi, ili u Švajcarskoj, ili u Finskoj. Kao što znamo, ni Švajcarska ni Finska više nisu neutralne zemlje i one više za takve stvari ne dolaze u obzir", navela je Smajlovićeva.

Istakla je da je izbor Aljaske zanimljiv i da ima mnogo simbolike.

"To je američko tlo. Putin, svega tri godine nakon što ga je Bajden proglasio zauvek u blokadi, u izolaciji, da je nepoželjan, ne dolazi u obzir da niko s njim razgovara, on je sad odjednom gost Amerike na američkom tlu. Sa druge strane, ima neke simbolike i u činjenici da je to nekad bilo rusko tlo, a da je sada američko", ocenila je Ljiljana Smajlović.

"Obe strane učinile neke ustupke"

Na pitanje da li su prvi ustupci već napravljeni, imajući u vidu mesto održavanja sastanka, Smajlovićeva je odgovorila da su obe strane već učinile neke ustupke, a da je izbor Aljaske velika dobra volja SAD.

"Sad je jasno da je Amerika učinila veliki korak, pozivajući čoveka koji je nominalno pod nekom optužnicom za ratne zločine, pokazujući time da te optužnice ne znače ništa, tako da je ovo, rekla bih, američki ustupak više", navela je Ljiljana Smajlović.

Govoreći o potencijalnom ishodu susreta, Ljiljana Smajlović je rekla da je ruski zahtev uvek isti – četiri oblasti i da Ukrajina ima manju vojsku koja neće ući u NATO.

"Meni je nezamislivo da Rusija odstupi. Oni to zovu minimalni, Amerikanci kažu da je to njihov maksimalistički zahtev. To je onaj njihov spisak zahteva koji je objavljen u junu, tu ima još mnoštvo zahteva – da se prekine vanredno stanje, da se organizuju izbori. Ono što smo saznali iz Moskve, to je da je Stiv Vitkof predložio da bi Zelenski mogao da bude prisutan, a Rusi su to prećutali, kao da se nije ni desilo", istakla je Smajlovićeva.

Šta bi mogla da podrazumeva "zamena teritorija"

Navela je i da je zanimljivo što Tramp koristi izraz "zamena teritorija".

"To bi moglo da znači da će čak i pre uspostavljanja primirja neke oblasti Ukrajina morati da napusti, a da Rusija neće napredovati u pravcu Zaporožja. To bi značilo ceo Donjeck i da se Ukrajina, pretpostavljam, povuče iz Kramatorska. Zamena teritorija znači preseljenje nekog broja stanovnika. To je vrlo neobičan razvoj događaja", rekla je Ljiljana Smajlović.

Govoreći o sporazumu koji su u Vašingtonu potpisali Jermenija i Azerbejdžan, Smajlovićeva je podsetila da su prošle dve godine otkako se taj sukob okončao.

"Sad je godišnjica trenutka kad su proterani svi Jermeni iz Nagorno-Karabaha, što je prošlo hladno, niko za njima zaplakao nije, niko na to nije obraćao pažnju. To je bilo čisto, i to takvo etničko čišćenje, da kad su Jermeni iz Nagorno-Karabaha pristali da svi odu, kad su formirali konvoj, stali u red da dobiju benzin da bi otišli u Jermeniju, onda im je Azerbejdžan još zapalio tu benzinsku pumpu", rekla je Ljiljana Smajlović.

Kako je dodala, "ovom slavljenom miru između Azerbejdžana i Jermenije, prethodilo je surovo etničko čišćenje" i napomenula da bi primirje između Rusije i Ukrajine moglo da dovede do prekida vatre, ali tek nakon što se razmene neke teritorije, uz napomenu da o tome može samo da se spekuliše.

Ljiljana Smajlović je ocenila da se stiče utisak da se Ukrajina o svemu ovome ništa ne pita i da nije veliki igrač.

O situaciji u BiH: Sve će zavisiti od toga koliko se Republika Srpska bude čvrsto držala

Govoreći o oduzimanju mandata Miloradu Dodiku, Smajlovićeva je rekla da u tom slučaju postoji još mnogo taktičkih i pravnih poteza koji se mogu povući, ali da će na kraju to pitanje biti politički rešeno.

"Ovo zaista jeste bilo političko suđenje, ovo je nametnuta volja jednog neizabranog stranog funkcionera u nekoj zemlji koja bi trebalo da je suverena i nezavisna. To su politički potezi i sve će zavisiti od toga koliko se Republika Srpska bude čvrsto držala. Ne postoji pravna formula za ovakve situacije, ovo je sve neregularno, ovde će sve zavisiti od toga hoće li Republika Srpska da bude jedinstvena i da istraje na ovome", navela je Ljiljana Smajlović.

Kako je dodala, najavljeni referendum nije rešenje, već da ćemo gledati čitav niz sličnih postupaka.

"Ovaj prvi referendum je o tome da li Republika Srpska prihvata šta joj rade, a drugi bi bio možda već o otcepljenju. Ali ja pretpostavljam da će biti mnoštvo poteza, i pravnih i političkih, i da će ovo biti jedna duža borba", ocenila je Smajlovićeva.

Napomenula je i da se retko govori o tome da su iz Centralne izborne komisije BiH izbačeni članovi SNSD-a, kao i da se nedovoljno ističe da su dva člana CIK-a iz opozicionih stranaka u RS glasala za oduzimanje mandata Dodiku.

"Meni se čine uverljivi ovi argumenti, pravni, da je nemoguće da CIK oduzme mandat koji je neko osvojio na izborima. To ne bi bilo moguće da nisu ljudi iz opozicije Dodiku u Republici Srpskoj glasali za to. O tome se, po mom mišljenju, nedovoljno ovde govori, a to je vrlo važna stvar. To je ono o čemu govorimo kada govorimo o jedinstvu", istakla je Ljiljana Smajlović.

Govoreći o eventualnom formiranju vlade nacionalnog jedinstva, Smajlovićeva je rekla da je glavna opoziciona stranka to odbila, ali da će se to možda i promeniti.

"Ako Šmit ili Brisel preduzmu neki agresivniji korak, onda će možda i glavna opoziciona stranka da promeni mišljenje o vladi nacionalnog jedinstva, ali od toga će sve zavisiti, hoće li postojati to političko jedinstvo Republike Srpske", rekla je Ljiljana Smajlović.