Obeležen Dan genocida u Jermeniji

Više hiljada Jermena položilo je danas cveće na spomenik žrtvama masovnog pokolja koji su počinili Turci tokom Prvog svetskog rata.

Jermeni su obeležili Dan genocida polaganjem venaca i crvenih lala oko plamena okruženog sa 12 ploča koje predstavljaju turske provincije odakle su proterani, preneo je Rojters.

Pokolj Jermena tokom Prvog svetskog rata smatra se genocidom.

Turska prihvata činjenicu da su Turci u vreme Otomanskog carstva ubili veliki broj pravoslavnih Jermena, ali negira da je ubijeno 1,5 miliona Jermena, odnosno da je reč o genocidu.

Prema tradiciji, američki predsednik Barak Obama izdaće saopštenje povodom ubistava Jermena, ali se ne očekuje da će ovom prilikom upotrebiti termin genocid, s obzirom da su Ankara i Jerevan danas najavili da će normalizovati međusobne odnose.

"Svaka od naših nevinih žrtava ima ime, porodicu, svoju priču", izjavio je predsednik Jermenije Serž Sarksijan, čiji su razgovori sa predsednikom Turske Abdulahom Gulom prošle godine doveli do postizanja sporazuma.

"Proces priznavanja genocida nad Jermenima nije usmeren protiv turskog naroda i priznavanje genocida od strane Turske nije preduslov za uspostavljanje bilateralnih odnosa", izjavio je Sarksijan.

Diplomate ističu da "mapa puta" tek treba da bude potpisana i da ona utvrđuje vremenske rokove za postepeno uspostavljanje diplomatskih odnosa, otvaranje tursko-jermenske granice i rad na "komisiji istorijskih razmera" koja bi se pozabavila jermenskim tvrdnjama o genocidu.

Nacionalistička Jermenska revolucionarna federacija (ARF) najavila je da će da preispita učešće u vladajućoj koaliciji zbog najavljenog sporazuma sa Turskom.

Nekoliko hiljada pristalica ARF održalo je tradicionalni protest kasno sinoć, uoči Dana genocida, noseći baklje i paleći tursku zastavu.

Jermenski holokaust 

Genocid nad Jermenima (poznat i kao jermenski holokaust) je termin koji se odnosi na prisilnu masovnu deportaciju i smrt preko milion Jermena tokom mladoturske vlasti između. i 1917. u Otomanskom carstvu. I danas se vode rasprave između Turske, koja negira genocid, i međunarodne zajednice.

Jermeni svake godine obeležavaju Dan genocida brojnim manifestacijama. Godinama pokušavaju da navedu Tursku na priznavanje ovog događaja. Primera radi, za 90. godišnjicu 2005. godine, na Jermenskim TV kanalima, moglo se videti kako su u glavnom gradu, Jerevanu, stotine hiljada ljudi obišle memorijal i oko večne vatre postavili zid napravljen od cveća.

Istovremeno, u Los Anđelesu, gde živi veliki broj Jermena, protestovali su u kolonama koristeći transparente.

Turska je zatvroila granicu prema Jermeniji 1993. godine u znak solidarnosti sa muslimanima u Azerbejdžanu tokom njihovog sukoba sa jermenskim separatistima u regionu Nagorno-Karabah.

Jermenski nacionalisti i dijaspora protive se obnavljanju odnosa sa Turskom dok ona ne prizna da su masovna ubistva Jermena bila genocid.