Loš rezultat vladajuće koalicije na izborima u Japanu, sve jači glasovi koji traže ostavku premijera

U nedelju u Japanu su održani izbori za 125 od 248 sedišta u gornjem domu parlamenta. Za naklonost 103,5 miliona registrovanih birača nadmetala su se ukupno 522 kandidata.

Mada je vladajuća koalicija Liberalno-demoktratske partije (LDP) i stranke Komeito osvojila više poslaničkih fotelja od bilo koje druge političke snage u zemlji, ona je izgubila većinu u tom domu parlamenta, zbog čega će imati dosta teškoća u upravljanju državom.

Najveći uzroci za takav rezultat su sada već dugotrajna i visoka inflacija i nagli rast broja stranaca u zemlji.

Proteklih meseci, osim artikala koji na svetskom tržištu poskupljuju, poput nafte, gasa ili kakaoa i kafe, u Japanu je drastično rasla cena pirinča, koji je, uprkos višedecenijskom padu u količini koja se konzumira po glavi stanovnika, i dalje osnovna životna namirnica u toj dalekoistočnoj državi.

Dok je vladajuća koalicija tokom kampanje, da ne bi previše opteretila državni budžet, građanima nudila jednokratnu novčanu pomoć od oko 130 evra, opozicione partije su tražile umanjenje ili ukidanje PDV-a kako bi stanovništvu olakšale život u uslovima inflacije.

Broj stranaca nastanjenih u Japanu skoro se udvostručio u odnosu na period pre pandemije i sada iznosi 3,87 miliona. Zemlju poslednjih godina zasipaju i talasi od blizu 40 miliona stranih turista godišnje, što sve više izaziva nezadovoljstvo domaćeg stanovništva koje muče gužve, rast cena smeštaja i nekretnina, preopterećenost saobraćajnica i pogoršanje javnog reda. Pojedine opozicione partije zato traže pooštravanje uslova za imigraciju.

Izborni rezultati

LDP i koalicioni partner Komeito, po najnovijim rezultatima, u nedelju su osvojili 47 novih mesta i imaće ukupno 122 poslanika u gornjem, manjem domu parlamenta (koji poreklo vodi iz predratnog vremena kada je plemstvo imalo svoje sopstvene zastupnike, a ostale klase birale delegate donjeg doma). U odnosu na prethodni sastav, ta koalicija je izgubila 19 fotelja.

Među opozicionim partijama najviše uspeha je imala Ustavno-demokratska, sa 22 nova predstavnika u gornjem domu parlamenta, koji ukupno broji 248 delegata.

Veliki prodor napravila je partija Sanseito, populistička, nacionalistička stranka osnovana tokom kovid krize, koja je osvojila čak 14 poslaničkih mesta u odnosu na samo jedno na prošlim parlamentarnim izborima.

Donji dom japanskog parlamenta broji 465 poslaničkih fotelja i ima veća zakonodavna ovlašćenja od gornjeg. LDP i Komeito prošlog oktobra su izgubili prostu većinu i u njemu, zbog čega su bili prisiljeni da formiraju manjinsku vladu i da za donošenje svakog zakona ponaosob traže podršku neke od opozicionih partija. Gubitkom većine i u gornjem domu, njihov pokušaj da vladaju bez formiranja trajnijih koalicija sa opozicionim partijama biće dodatno otežan.

Sudbina premijera Išibe pod znakom pitanja

Mada je sve više poziva, naročito iz same LDP, da njen vođa i predsednik vlade Šigeru Išiba podnese ostavku, ima i onih koji smatraju da on treba da ostane na kormilu države, bar još izvesno vreme, jer su u toku važni pregovori sa SAD u vezi novih Trampovih carina i jer je vojno-politička situacija u svetu neizvesna (za Japan naročito su problematični sukob između Izraela i Irana na Bliskom istoku, koji ugrožava snabdevanje zemlje neophodnim energentima, i tajvansko pitanje).

Sam Išiba javno je izrazio nameru da ostane na položaju.

Postoji mogućnost da deo opozicije pozove na izglasavanje nepoverenja u vladu kako bi izdejstvovao formiranje nove vlade koja bi u svom sastavu imala i ministre iz opozicionih stranaka.