Glas iz Izraela – Ahmad El Šara mora da umre

Izraelski ministar za dijasporu Amičak Šikli opisao je sirijskog predsednika Ahmeda el Šaru kao "opasnog teroristu", kojem prekid vatre služi samo kako bi ojačao dovoljno da napadne Izrael.

"Ako neko izgleda kao Hamas i ponaša se kao Hamas, onda je to najverovatnije Hamas. Mir koji danas možemo jeftino obezbediti, mogao bi nas u budućnosti mnogo koštati", rekao je izraelski ministar, pozivajući na likvidaciju lidera pobunjenika, koji je krajem prošle godine zbacio režim Bašara el Asada.

Varvarski masovni ubica

Naveo je i da je El Šara "varvarski masovni ubica", poredeći ga sa Jahjom Sinvarom, liderom Hamasa i čovekom koji je osmislio napad na Izrael oktobra 2023. godine.

Sinvara su, u Pojasu Gaze, prošlog oktobra ubili izraelski vojnici. Posle njega, komandu nad Hamasom je preuzeo njegov brat Mohamed, koji je ubijen u izraelskom vazdušnom napadu sredinom maja. Posle njegove smrti, komandu nad Hamasom preuzeo je Iz el Din el Hadad.

Izraelski političari, koji su toplo pozdravili pad Asadovog režima, prilično su skeptični prema nagloj transformaciji Ahmada el Šare, koji je po dolasku u Damask, odbacio tradicionalnu odeću i obukao zapadnjačko odelo nadajući se da će isposlovati dobre odnose sa Zapadom.

Vlasti u Jerusalimu, pre svega obaveštajne službe Šin Bet i Mosad, smatraju da se njegova ideologija, suštinski, ne razlikuje od one koju decenijama promoviše Hamas – islamska država u kojoj vlada šerijatsko pravo.

Reči izraelskog ministra usledile su posle serije sukoba El Šarinih snaga i lokalnih Druza, koji su zaustavljeni tek kada su izraelski avioni projektilima zasuli sirijsku vojsku.

Damask je, odmah, za nasilje optužio Izrael, upozoravajući Jerusalim da će snositi odgovornost za eventualnu eskalaciju nasilja.

Sukobi u Siriji - Druzi protiv Beduina

Upadu vojske prethodio je sukob Druza i Beduina, u kojima je poginulo ili ranjeno nekoliko stotina ljudi, uključujući i 18 sirijskih vojnika, koji su u međuvremenu pokušali da intervenišu.

Iako je Hajat Tahrir el Šam, ili "Pokret za oslobođenje Levanta", od pada režima Bašara el Asada pokušao da spere senku islamističke prošlosti, pokazalo se da je realnost ipak malo drugačija – sistematski napadi na hrišćane i Alavite, ubistva i proterivanja čitavih naselja, pokazatelj su da, uprkos gotovo džefersonovskoj retorici, religiozni ekstremizam ostaje duboko ukorenjen među predstavnicima novih sirijskih vlasti. Ili barem nekim od njih.

Novi, neprikosnoveni lider Sirije Ahmed el Šara je u međuvremenu pokušao da spere teret nekadašnjeg komandandovanja El Nusra frontom, salafističkom džihadističkom organizacijom koja se godinama žestoko borila protiv Asada i tokom ratnih sukoba počinila seriju zločina nad Alavitima i hrišćanima.

Pre tačno deset godina El Šara, tada poznat pod imenom Abu Mohamed el Džolani, lično je vodio napad na jedno selo istočno od Homsa u kojem je ubijeno najmanje šesnaest Alavita, uključujući sedam žena i četvoro dece.

El Šara je za nekoliko sedmica po dolasku na vlast dramatično promenio ideologiju, smatrajući da bi promovisanjem multietničnosti mogao dobiti neku pomoć od za Siriju već prilično nezainteresovanog Zapada.

Panislamizam zasnovan na džihadu zamenio je nacionalizmom, preslikavajući model koji je Redžep Tajip Erdogan uspostavio u Turskoj, koja je ionako glavni sponzor Pokreta za oslobođenje Levanta.

"Njegov sponzor je Erdogan, koji je pre svega mesec dana pozivao na uništenje Izraela. Šiitske fundamentaliste sada su zamenili sunitski fundamentalisti", rekao je izraelski ministar za dijasporu.

Odbrana koju Druzi ne žele

Druzi, koji su se našli na meti napada, nisu preterano oduševljeni podrškom koja im dolazi iz Izraela, smatrajući da bi im zaštitnička politika Jerusalima, na duže staze, mogla doneti popriličan problem.

Druzi, koji osim u Siriji žive još i u Libanu i Izraelu, pre svrgavanja Asadovog režima činili su oko tri odsto ukupnog sirijskog stanovništva, ali je u međuvremenu njihov broj opao jer, poput ostalih manjinskih zajednica, nisu bili preterano zainteresovani da sačekaju prve poteze novih vlasti.

Izraelska politika prema novoj Siriji, osim zauzimanja teritorija na planini Hermon, najvišoj tački Golanske visoravni, uključuje i novi pristup pitanju Druza. Jerusalim im je poslao oko 10.000 paketa humanitarne pomoći i organizovo prvo hodočašće njihovih sveštenika u hram u Izraelu.

Iako je El Šara, preuzimajući vlast u Damasku, najavljivao dobre odnose sa Izraelom, čini se da mu vlada Benjamina Netanjahua nije mnogo poverovala, pošto su njegovi vojnici, ciljajući ka Golanu, tada uzvikivali: "Cmrt Izraelu".

Tih dana, Izrael je bio oduševljen snimkom na kojem se vidi kako grupa Druza podiže izraelsku zastavu. Ministar odbrane Izrael Kac je odmah rekao da novim sirijskim vladarima neće dozvoliti da ugroze Druze, posebno posle žestokog puškaranja dve strane u predgrađima Damaska.

Nekoliko dana kasnije, objavljen je i drugi deo snimka na kome se vidi kako Druzi skidaju i cepaju zastavu Izraela. Gotovo istovremeno odbili su izraelsku pomoć objašnjavajući da su lojalni Siriji, te da su u toku pregovori posle kojih bi pripadnici njihovih milicija mogli postati deo sirijskih oružanih snaga.

Ne pominjući direktno Izrael, naveli su da bi dogovor sa novim sirijskim vlastima bio odavno postignut da nije bilo spoljnih pritisaka.

Naslanjajući se na francusku kolonijalnu politiku, Jerusalim smatra da razjedinjena Sirija ne predstavlja problem za bezbednost Izraela, insistirajući radije na "alijansi manjina" kao kontrateži panarapskim pokretima.

Osnove ovakve politike postavio je, navodno, još Ruven Šiloa, osnivač Mosada 1949, koji je smatrao da postoje dva važna faktora za sprečavanje ujedinjenja Arapa – spoljni, koji čine nearapske nacije u okruženju, i unutrašnji, sastavljen od manjinskih zajednica.

Iako Izrael sa nekim od tih nearapskih država i manjina nije tokom istorije imao bogzna kakve odnose, zajednički su interes redovno nalazili u neprijateljstvu prema Arapima.