Maslinova grančica ili bela zastava u Turskoj – Kurdska radnička partija položila oružje

Više desetina komada oružja predato je i uništeno u iračkom Kurdistanu, simbolično označivši kraj višedecenijske borbe Kurda sa turskom državom.

Ceremoniji su prisustvovali predstavnici regionalnih vlasti, turske i iračke obaveštajne službe i zvaničnici turske prokurdske demokratske stranke, koja je pomogla u procesu razoružanja.

Bese Hozat, predsednica Izvršnog komiteta Saveza kurdskih zajednica, rekla je da se oružje uništava zarad mira i demokratskog procesa.

"To je znak naše dobre volje i odlučnosti da ostanemo predani slobodi, demokratiji i socijalizmu. Da bi ovaj proces bio uspešan, potrebna je ozbiljna pravosudna reforma, koja će obuhvatiti ustavne i zakonodavne promene", istakla je Hozat.

Kurdska radnička partija raspuštanje je najavila još u maju. Pozvala je tursku vladu da oslobodi svog osnivača Abdulaha Odžalana, koji je u zatvoru već 26 godina. Smrtna kazna mu je 2002. preinačena u doživotni zatvor.

Odželan: Pokret više ne postoji, ali priznato je postojanje Kurda

Osnivač Kurdske radničke partije izjavio je da pokret, kao i njegova oslobodilačka strategija stvaranja odvojene države, više ne postoje.

"Priznato je postojanje Kurda i time je ostvaren naš osnovni cilj. Ovo je dobrovoljna tranzicija iz oružane borbe u fazu demokratije, politike i zakona. To nije gubitak, već istorijska pobeda", istakao je Odžalana.

Turska vlada pozdravila je predaju oružja kao ključan trenutak ka postizanju jednog od njenih najvažnijih ciljeva, Turske bez terora.

Erdogan: Spasićemo Tursku od poluvekovne nesreće

Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske, nada se da će ovaj proces biti uspešno i brzo završen i da ga neće sabotirati korumpirani krugovi iz senke.

"Vođeni vrednostima naših mučenika koji su izgubili živote, spasićemo Tursku od poluvekovne nesreće i skinuti krvave okove koji su stavljeni na noge našoj zemlji. Ulazimo u period dobrih vesti", rekao je Ergodan.

Kurdska radnička partija, nastala je na temeljima marksističko-lenjininističke ideologije i decenijama se borila za veću autonomiju Kurda koji čine petinu populacije Turske.

Iako je konflikt sa turskom državom uglavnom bio u ruralnim područjima na jugoistoku Turske gde žive Kurdi, ta partija izvodila je napade i u Istanbulu i Ankari. Zbog toga su u Turskoj, Evropskoj uniji, Sjedinjenim Državama i Britaniji decenijama označavani kao teroristička organizacija.