Sedam sahrana u Crvenom moru – bitka jemenskih gusara, nemačkih aviona i kineskih lasera

Grupa filipinskih mornara, koje su Huti pobacali u more nedugo pre nego što su potopili teretni brod na kojem su službovali, popela se na palubu spasilačkog plovila posle nekoliko sati provedenih u talasima Crvenog mora.

Grčki teretnjak "Medžik siz" (Magic Seas) nestao je u dubinama pošto su ga zauzeli jemenski komandosi, koji su tokom akcije ubili najmanje četiri člana posade, nekolicinu ozbiljno ranili i ostale pobacali u more, pre nego što su projektilima iz ručnih bacača i eksplozivom potopili brod.

Svega dva dana kasnije, gotovo istovetno potopljen je još jedan grčki teretnjak – "Eterniti si" (Eternity C) na čijoj palubi su ostala tela trojice mornara.

Deo posade spasao se skokom u more, dok su Hiti, nešto kasnije, obznanili da su izvestan broj članova posade odveli na bezbednu lokaciju u Jemenu. Vlasnici broda tvrde da se radi o 15 mornara, koji se, za sada, vode kao nestali.

Oba broda napadnuta su posle optužbi Huta da su kršili embargo na plovidbu u Izrael, koji je ova jemenska grupa proglasila nedugo po početku rata u Pojasu Gaze oktobra 2023. godine.

Huti su od tada oštetili ukupno 79 brodova koji su, kroz Crveno more, pokušavali da doplove do Sueckog kanala i dalje Mediterana i Atlantika. Ukupno, za bezmalo dve godine sukoba u Crvenom moru, potopljena su četiri i oštećeno desetak teretnih brodova.

"Nastavićemo vojne operacije u znak podrške ugroženim Palestincima sve dok ne prestane opsada Gaze", naveli su Huti, koji su u maju, posle serije američkih vazdušnih udara, pristali da prekinu napade na brodove koji imaju bilo kakvu vezu sa Sjedinjenim Državama.

Kineski laser i nemački izviđački avion

Gotovo istovremeno, Nemačka je optužila Kinu da je posada kineskog ratnog bropda laserima ometala posadu izviđačkog aviona iznad Crvenog mora. Kineski ambasador je, hitno, pozvan u nemačko ministarstvo spoljnih poslova.

"Upotrebljavajući laser, ratni brod je prihvatio rizik da će u opasnost dovesti ljude i sredstva", navelo je nemačko ministarstvo odbrane. Avion u kojem nema preterano puno detalja odmah je odleteo put Džibutija, gde je bezbedno sleteo.

Peking je pak odbacio optužbe Berlina, navodeći da je kineski ratni brod obavljao operaciju praćenja trgovačkih plovila u Adenskom zalivu i nedaleko od somalske obale.

Ovaj deo afričke obale postao je deo međunarodnih sporova od kada je Kina 2017. godine uspostavila stalno vojno prisustvo u Džibutiju u kojem vojne baze imaju i Francuzi, Nemci, Japanci i Amerikanci.

Kina je, tokom poslednjih desetak godina, znatno pojačala saradnju sa afričkim zemljama, pa je trgovina dve strane dostigla bezmalo 300 milijardi dolara godišnje, čime je Peking postao glavni trgovinski partner država ovog kontinenta.

Cena haosa u Crvenom moru

Napadi jemenskih Huta na trgovačke brodove u Crvenom moru višestruko su povećali cene transporta ovom rutom, pa je prevoz kontejnera od "predratnih" 1.200 krajem maja dostigao 4.500 dolara.

Dodatni problem predstavlja činjenica da je nekoliko najvećih pomorskih kompanija, poput MSC-a, "Maerska", "Hapag-Lojda" i "Evergrina" zbog stalne opasnosti potpuno obustavilo plovidbu Crvenim morem i Sueckim kanalom.

Sličnu odluku, zbog neverovatnih troškova osiguranja, doneli su i naftni giganti "Šel", BP, dok su problemi sa transportom zaustavili i pogone auto-industrije u Zapadnoj Evropi.

Vlada Katara je, tokom američkih napada na Hute u maju, potpuno skrenula transport tečnog gasa, pa brodovi koji prevoze ovaj energent, sada, voze oko Roga Afrike.

Uz pomorske kompanije, Egipat je najveći gubitnik krize koja potresa region, jer je zbog dramatično smanjenog broja prolaza kroz Suecki kanal izgubio najmanje 14 milijardi dolara što je izazvalo najveću finansijsku krizu u poslednjih nekoliko decenija i pad vrednosti lokalne valute, funte, od čak 40 odsto.

Posle najnovijih napada Huta, Egipat je smanjio cene prolaza kroz Suecki kanal za 15 odsto nadajući se da će na taj način privući pomorske kompanije da se vrate na stari put ka Evropi.

Jedini preostali deo iranskog plana

Pomorski element iransko-izraelskog sukoba, smatraju analitičari, tek je deo šireg fronta koji je Teheran u poslednjih petnaestak godina osmislio kako bi naoružao listom sve milicije i oružane grupe koje za cilj imaju uništenje Izraela – od Hezbolaha u Libanu, preko brojnih grupa u Siriji i Iraku, zatim Huta u Jemenu i Hamasa i Islamskog džihada u Pojasu Gaze.

Od početka osvetničkog napada Izraela protiv Hamasa i Palestinaca, taj deo iranske pretnje je u potpunosti neutralisan. Serija špijunskih akcija i vazdušnih udara ozbiljno je uzdrmala Hezbolah, koji se nalazi pred izborom da prihvati razoružanje ili suoči sa mogućim uništenjem.

Krajem prošle godine, raspao se i sirijski deo iranskog plana, pošto su radikalni islamisti razbili vladine snage i naterali predsednika Bašara el Asada da pobegne u Rusiju.

Pre početka rata u Pojasu Gaze, najveći broj hutskih napada bespilotnim pomorskim dronovima izveden je između januara 2017. i juna 2021. godine, kada su se tankeri i trgovački brodovi u 24 navrata našli na meti mornarice jemenskih Huta.

U dve akcije ciljevi su bile naftne instalacije. Bez posledica je prošao napad na američki razarač "Mejson", koji je u oktobru 2016. godine sa tri projektila oborio krstareću raketu ispaljenu iz Jemena. Druga raketa koju su ispalili Huti eksplodirala je u moru nedaleko od američkog ratnog broda.