Ajatolah Ali Hamnei izašao iz bunkera, Amerikanci "promašili" 400 kilograma uranijuma

Vrhovni iranski lider Ali Hamnei pojavio se u javnosti prvi put od kada se, pod pretnjom izraelskih projektila, sakrio u bunker i prekinuo bilo kakvu elektronsku komunikaciju sa ostatkom sveta.

Skoro dve nedelje dugo izbivanje prvog čoveka Irana prekinuto je prilično eksplozivnim nastupom na državnoj televiziji u kojem je rekao da su Amerikanci odlučili da okončaju rat plašeći se da bi, u protivnom, bio uništen režim u Izraelu.

"Američki režim se uključio u rat jer su osetili da bi u protivnom cionistički režim bio u potpunosti uništen. Ušli su u rat kako bi spasili režim, ali nisu postigli apsolutno ništa", rekao je Hamnei.

"Šamarčina" Amerikancima, kako je objasnio Hamnei, bio je napad na bazu El Udeid u Kataru u kojoj se nalazi oko 8.000 američkih vojnika.

Hamnei se u javnosti pojavio dan pošto je američki predsednik Donald Tramp rekao da su se u iransko-izraelskom ratu obe strane žestoko borile, te da su se mudro odlučile za mir.

Napad na bazu El Udeid opisao je kao akciju koju su Iranci blagovremeno najavili, kako bi Amerikanci na vreme evakuisali vojnike. Iz Irana je poletelo ukupno 14 projektila srednjeg i kratkog dometa od kojih je 13 uništeno u vazduhu. Nije bilo žrtava.

FBI istražuje curenje dokumenata, ostatak sveta traži izgubljeni uranijum

Gotovo istovremeno, američki Federalni istražni biro pokrenuo je istragu o curenju poverljivih dokumenata iz vojne obaveštajne službe, koje je objavio Njujork tajms i u kojima se pod veliki znak pitanja stavlja napad bombardera B-2 na komplekse Fordo, Ishafan i Natanz.

"Zajedno sa FBI-jem istražujemo curenje informacija, jer su bile namenjene za unutrašnje potrebe odnosno kao procena učinka na bojnom polju", objasnio je američki ministar odbrane Pit Hegset, optužujući medije da su izveštaj objavili kako bi "učinili da predsednik SAD, uprkos veličanstvenom uspehu, bude prikazan u lošem svetlu".

Pre početka istrage, Donald Tramp i državni sekretar Marko Rubio su izveštaj vojne obaveštajne službe opisali kao "lažnu vest", tvrdeći da je iranski nuklearni program, zbog kojeg je rat i počeo, pretrpeo ogromnu štetu.

Reči američkih zvaničnika potvrdila je i izraelska vojska tvrdeći da je iranski nuklearni program, tokom 12 dana bombardovanja i američkim napadom na Fordo, Ishafan i Natanz, "unazađen bar nekoliko godina".

U spornom izveštaju američkih obaveštajaca pak navodi se da je šteta na objektima povezanim sa nuklearnim programom gotovo neznatna, te da su iranska nastojanja da načini atomsku bombu, ukoliko uopšte postoji, usporena tek za nekoliko sedmica.

Iranski nuklearni program predmet je kontroverzi još od samog početka nove američke avanture na Bliskom istoku, pošto je šefica svih špijuna SAD Tulsi Gabard početkom godine pred Senatom rekla da nema dokaza da Teheran pokušava da napravi atomsku bombu.

Kada je u jeku izraelskih napada, ta izjava nanovo aktuelizovana, Gabardova je odmah reterirala, pritisnuta Trampovom konstatacijom da "ne zna o čemu priča".

Amerikanci "promašili" 408 kilograma obogaćenog uranijuma

Ali, u celo zamešateljstvo oko stanja nuklearnog programa, u četvrtak, umešao se i Fajnenšel tajms, prenoseći tvrdnje neimenovanih evropskih zvaničnika da su zalihe obogaćenog uranijuma u Iranu mahom ostale netaknute.

Navodi se i da se 408 kilograma obogaćenog uranijuma nikada nije ni nalazilo u centru Fordo, kompleksu ukopanom stotinjak metara unutar granitne planine, čije su ulaze Amerikanci zatrpali bombama GBU-57.

Inspektori Međunarodne agencije za nuklearnu energiju tvrde da su nedelju dana pre početka videli taj materijal, dok šef te organizacije Rafael Marijano Grosi smatra da je "skriven negde oko Isfahana".

"Iran nikada nije tajio da su sakrili taj materijal", rekao je Grosi Si-En-Enu.

Suštinski, radi se o obogaćenom uranijumu pohranjenom u posebne sanduke, koji bez problema mogu da se utovare u desetak kamiona.

Na satelitskim snimcima nuklearnog centra Fordo, koje je kompanija Maksar tehlolodžis objavila nekoliko dana pred početak rata, vidi se 16 kamiona parkiranih tik uz ulaze u ovaj objekat. Nije jasno, ipak, da li je tom prilikom bilo šta izneto iz podzemnih bunkera.

Takođe, nije jasno da li su Amerikanci ili Izraelci gađali novi podzemni kompleks južno od Natanza u koji još uvek nisu ulazili inspektori UN, kao ni u kojoj meri je čitav program usporen činjenicom da je najmanje 15 iranskih nuklearnih fizičara ubijeno u poslednje dve sedmice.

Nejasno je i na koji način će međunarodna zajednica, ubuduće, kontrolisati iranski nuklearni program, jer je parlament u Teheranu odlučio da prekine saradnju sa Međunarodnom agencijom za nuklearnu energiju. Pre nego što saradnja zaista bude obustavljena, ovu odluku mora da potvrdi predsednik Masud Pezeškijan.