Pozorište na nebu iznad Dohe, hronika najavljenog napada

Vatromet iranskih projektila na nebu iznad Dohe okončan je bez žrtava, pošto je Teheran najavio vreme i mesto napada, za koje je katarska protivvazduhoplovna odbrana bila u potpunosti spremna.

Iran je, u znak odmazde zbog napada američkih bombardera B-2 na nuklearne centre Fordo i Natanz, ispalio ukupno šest balističkih projektila na katarsku bazu, ali se čini da nijedna od raketa nije pogodila cilj.

Ostaci projektila ostali su razbacani po katarskoj pustinji, javila je Al Džazira, nedugo pošto su američki zvaničnici obznanili da je Iran na Katar ispalio salvu raketa kratkog i srednjeg dometa.

Kako bi bile izbegnute žrtve, Iran je unapred javio katarskim vlastima vreme i mesto napada, slično kako je Teheran postupio početkom 2020. godine tokom osvetničkog napada posle ubistva komandanta Revolucionarne garde Kasema Solejmanija.

Iranski balistički projektili su tokom sahrane generala Solejmanija 8. januara 2020. godine pogodili baze u Iraku u kojima su bili i američki vojnici. Na Erbil i Ajs el Asad, tada, palo je najmanje 15 raketa ”fateh”, nakon čega je Iran objavio kraj napada u kojem nije bilo žrtava.

Iran i Katar, osim što dele najveće nalazište prirodnog gasa na svetu – karatsko Severno polje, ili iranski Južni Fars, imaju odlične diplomatske odnose.

Kada su 2017. godine, Saudijska Arabija, Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati i Egipat prekinuli diplomatske odnose i blokirali Katar, optužujući ovu državu da finansira terorizam, gro hrane i potrepština Katarcima stizalo je brodovima iz Irana i avionima iz Turske.

Katar, istovremeno, važi za ključnog posrednika u rešavanju serije bliskoistočnih sporova, pošto je prethodno izdejstvovala relativno bezbolno povlačenje Amerikanaca iz Avganistana, dogovor u Libanu 2008. godine, sporazum u Jemenu dve godine kasnije, mir u Darfuru 2011. godine, prekid neprijateljstava u Gazi 2012. i na koncu uz pomoć nekadašnjeg američkog ambasadora pri UN, Zalmaja Halilzada isposlovala početak pregovora među suprotstavljenim frakcijama u Avganistanu.

Katarske diplomate igrale su značajnu ulogu u pregovorima koji su vodili oslobađanju izraelskih talaca iz ruku Hamasa.

Snaga katarske diplomatije proističe iz složene kombinacije bogatstva, široke diplomatske mreže, mogućnosti da ova država ponudi ozbiljne investicije i kompleksnog spleta veza, koje uključuju i lična prijateljstva vladajuće porodice.

Kao jedna od deset najbogatijih država sveta, Katar je uticaj u Americi obezbedio kroz ogromna ulaganja u obveznice Ministarstva finansija i otvaranjem baze El Udeid u Dohi u kojoj se nalazi oko 8.000 američkih vojnika.

Njihov broj prethodnih godina bio je 10.000, ali je postepeno smanjivan u skladu sa strategijom administracije bivšeg predsednika SAD Džozefa Bajdena da se snage sa Bliskog istoka prerasporede prema ozbiljnijim pretnjama – Rusiji i Kini.

Američka baza u Kataru Al Udeid posledica je komplikovanih implikacija koje su na ovaj region imali napadi Al Kaide na Njujork i Vašington 2001. godine. Nakon 11. septembra američke snage su se jednostavno iz Saudijske Arabije preselile u susedni Katar, pošto su im katarske vlasti za više od milijardu dolara izgradile novu bazu u Dohi.

Katarski izvori navode da je, tokom godina, na izgradnju kompleksa El Udeida potrošeno punih osam milijardi dolara, posle čega je Doha postala centar složene diplomatije između Zapada i različitih "otpadničkih" režima i organizacija iz regiona.

Takođe, Katar je uz SAD i Rusiju najveći izvoznik prirodnog gasa, te jedna od vodećih svetskih zemalja u agrotehničkoj revoluciji. Uz to, poseduje i četvrtinu akcija iračke naftne industrije.

Vlasti u Dohi će uložiti četiri milijarde funti u projekte vezane za klimatski neutralne tehnologije na jugu Engleske.