Austrija, prve zakonske mere posle masovnog ubistva u školi u Gracu

Motiv zločina je i dalje nepoznat. Spominje se mobing, ali policija nije došla do takvih saznanja.

Nesvršeni učenik Artur A. (21) je 10. juna u svojoj bivšoj školi ubio devetoro učenika i jednu profesorku, na kraju i sebe pre dolaska policije.

Federalna vlada sada pokušava "da izvuče lekcije za budućnost“ kako je danas izjavio kancelar Kristijan Štoker, te poboljša sigurnost škola, "iako ništa neće vratiti ubijene“.

"Naše škole moraju postati sigurna mesta, na kojima naša deca mogu slobodno da uče i rastu", rekao je Štoker.

Kako se i očekivalo, većina mera se odnosi na dve slabe tačke koje su odmah bile jasne već u prvim rekonstrukcijama – na Zakon o oružju i psihološke službe.

Generalno se granica za posedovanje vatrenog oružja podiže sa 21 na 25 godina, rekao je Štoker. Kod kupovine prvog vatrenog oružja, rok za čekanje će iznositi četiri sedmice, umesto samo tri dana trenutno.

Dozvole će biti ograničene na osam godina za one koji prvi put podnose zahtev. Privatna kupovina će biti moguća samo od državno licenciranih trgovina oružja. U slučaju lovačkog oružja neće biti nikakvih promena, rekao je Štoker.

Po mišljenju vicekancelara Andreasa Bablera, u Austriji se trenutno dolazi jako lako do oružja.

Babler se osvrnuo na činjenicu da je masovni ubica posedovao oružje sasvim legalno, iako mu je kod regrutacije prošle godine vojni psiholog atestirao mentalnu nestabilnost.

Ubuduće, tražio je Babler, rezultati vojnih psiholoških testova trebalo bi da budu dostupni i za civilne psihološke službe.

"Kod upadljivog ponašanja mora postojati mogućnost desetogodišnje zabrane posedovanja oružja. Testovi za utvrđivanje mentalnog statusa moraju biti poboljšani. Ko je opasan, ne sme posedovati vatreno oružje", kaže Babler.

Kroz taj događaj, vlada sada namerava da unese reda i u neke druge goruće oblasti, kao u slučajevima kućnog nasilja.

Ministarka pravosuđa Ana Šporer predviđa da se paralelno sa reakcijom na kućno nasilje donosi i odluka o privremenoj zabrani pristupa nasilnika oružju. Ako sud potvrdi krivicu, sledi trajna zabrana.

Fond za pomoć porodicama i školi

Dalje je zaključeno stvaranje Fonda od 20 miliona evra za brzu i nebirokratsku pomoć članovima porodica, kao i samoj školi.

Regulisano je pitanje mature, kako deca iz pogođene škole ne bi morala da gube godinu. Maturanti koji ne žele/nisu u stanju da polažu usmeni deo mature, moći će da završe gimnaziju samo na osnovu pismenog dela, kaže Štoker.

Bitna odredba se tiče i psiholoških službi u školama, civilnim ustanovama i centrima za mlade. Broj školskih psihologa će biti udvostručen unutar naredne tri godine.

Bitna odredba se odnosi na prekid školovanja bez svedočanstva. Kad i ako učeniku/učenici preti izbacivanje iz škole, suspenzija, ili je na delu neki slučaj teškog odrastanja, škola mora da se savetuje sa roditeljima, u suprotnom su predviđene sankcije.

Za posebno upadljive i dramatične slučajeve, uvode se obavezni paneli između školskih vlasti, socijalnih centara za mlade i policije.

Škola koja želi pojačane mere bezbednosti kod ulaska u zgradu to može, dobiće pomoć iz Ministarstva obrazovanja. Generalno, to želi malo škola u Austriji.

Bilo je inicijativa za ograničavanje pristupa društvenim mrežama, bez dogovora za sada. Ono što je realno, rekao je kancelar, jeste uvođenje donje starosne granice za pristup društvenim mrežama, "ali o tome se sada samo razmišlja“.

Zeleni: "Sve je to malo!“

Opozicione partije imaju različita mišljenja o putu kojim je krenula vlada.

Slobodarska partija (FPÖ) smatra da pooštravanje Zakona o oružju nisu neophodne, jer on i kakav je sada ne stoji na putu komunikaciji između različitih psiholoških službi.

Partija Zelenih naprotiv želi potpunu zabranu oružja za privatne osobe.

Za šefa Zelenih Vernera Koglera vladini predlozi nisu pooštravanja Zakona, samo lagana prilagođavanja.

"Moje pitanje ostaje. Šta će jednoj privatnoj osobi uopšte oružje? Mi želimo da okrenemo princip – od slobode za oružje, do slobode od oružja", kaže Kogler.

Pitanje koje se postavlja je, da li je mentalni poremećaj privatna stvar?

Ono što vlasti u Austriji pokušavaju da drže u raspravama niskog intenziteta, jeste pitanje razmene informacija. Šta je ko znao u slučaju Artura A?

Iz vojnih službenih izvora se prošle sedmice saznalo da je budući masovni ubica glatko pao na psihološkom testu na regrutaciji 2024. godine. On je oslobođen vojske zbog toga.

Vojni psiholog nije vodio dalje svoj izveštaj, jer bi to bilo protivzakonito i ugrožavalo ljudska prava osobe u pitanju. Osim toga, iako profesionalna, psihološka veštačenja su interpretacija stanja, ne čvrsta medicinska činjenica. Mogu biti i pogrešna.

S druge, civilne strane, sve se događalo između marta i maja ove godine.

Artur A. je u martu službeno zatražio dozvolu za posedovanje oružja, prošao sve zakonske rokove, dobio pozitivno mišljenje psihologa, kupio oružje bez problema, a u maju je stigla i dozvola.

U međuvremenu je trenirao u sportskoj streljani otvorenog tipa u Gracu, gde su mu pomagali da dođe do veštine u korišćenju vatrenog oružja.

Policijski pregledi njegovih online kontakata pokazuju zanimanje za school-shootings, posebno masovno ubistvo u Koloradu, Kolumbajn - masakar iz 1999. godine.

Onlajn problem ostaje bitan faktor kod školskog nasilja, ali je to globalni problem.