Nova faza izraelskog rata protiv Irana

Stanovnike Teherana, Isfahana, Araka i Kermanšaha probudile su eksplozije koje su usledile nakon napada izraelskog ratnog vazduhoplovstva na lidere iranskog režima i objekte koji su povezani sa nuklearnim i raketnim programom.

Najmanje tri stambene zgrade u Teheranu su sravnjene sa zemljom tokom bombardovanja kompleksa u kojem žive najznačajniji komandanti Revolucionarne garde, javlja iranska agencija Tasnim.

Izraelski zvaničnici, odmah nakon početka napada, saopštili su da avijacija gađa baze u kojima su smešteni projektili velikog dometa i centri za nuklearna istraživanja.

Do sada, prema tim izvorima, izvedeno je nekoliko desetina napada na više lokacija širom Irana, uključujući i dve baze Republikanske garde u Teheranu.

Iranska državna televizija javlja da su u izraelskom napadu ubijena i najmanje četvorica najviših oficira Revolucionarne garde, uključujući i komandanta ove formacije, generala Hoseina Salamija.

Eksplozije odjekuju i oko nuklearnog kompleksa Natanc.

Izraelski mediji navode da su, paralelno sa vazdušnim udarima, Mosadovi komandosi izveli seriju sabotaža unutar Irana.

IAEA: Iran izveo ”hladne probe” nuklearnog oružja

Izraelski napad je usledio pošto je Međunarodna agencija za atomsku energiju, krajem maja, objavila gomilu podataka iz kojih proizilazi da su Iranci 2003. godine izveli "hladnu probu" implozije, odnosno da su detonirali bombu čije je jezgro činio prirodni, a ne obogaćeni uranijum.

Istraživački centar Marivan, gde su probe navodno obavljene, bio je van domašaja međunarodnih inspekcija do 2020. godine, odnosno neposredno pošto je uništen objekat koji je Zapad opisao kao "kontrolni bunker".

Osim Marivana, IAEA traži pristup objektima u Lavisan Šijanu, Varaminu i Turkuz Abadu, smatrajući da ove četiri lokacije predstavljaju mrežu tajnog iranskog nuklearnog projekta na kojima se nalazi deo "neprijavljenog nuklearnog materijala".

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo je, još pre tri godine objavilo da je u svetlu "rastućih iranskih nastojanja da naprave nuklearno oružje", povećalo domet višenamenskog borbenog aviona F-35, koji sada može da napadne ciljeve u Iranu bez dolivanja goriva tokom leta. Istovremeno, u naoružanje je uvedena nova bomba teška 1.000 kilograma, koja ne ugrožava smanjeni radarski odraz ovog aviona.

Američki obaveštajci tvrde da je Iran, tokom maja, od kineskih proizvođača naručio raketno gorivo dovoljno za pokretanje oko 800 balističkih projektila, što je suštinski odmah protumačeno kao pokušaj Teherana da raketama obeshrabri bilo kakvu agresivnu akciju Izraela.

Američki predsednik Donald Tramp, koji je najmanje jednom do sada zaustavio "neminovni" napad Izraela, u nekoliko je navrata, poslednjih meseci, tvrdio da je na par koraka od dogovora sa Iranom, ali je njegov entuzijazam, početkom sedmice, naglo splasnuo.

Posle izvesnog zatišja, koje je usledilo posle izraelskih ofanziva na Hamas u Pojasu Gaze i Hezbolah i Libanu, te pada režima Bašira el Asada u Siriji, kada se činilo da se Bliski istok malo izmakao sa ivice sveopšteg sukoba, strasti su se ponovo rasplamsale.

Sam pomen takve mogućnosti doveo je do rasta cena nafte, pa se barel do početka napada prodavao za 67 dolara po barelu, odnosno po najvišoj ceni u poslednja dva meseca. Stručnjaci za energetiku tvrde da bi kakav ozbiljniji sukob cenu nafte doveo do nivoa od 120 dolara po barelu.

Serija ubistava počela 2007. godine

Do ove noći, izraelski napadi na iranski nuklearni program bili su ograničeni na akcije komandosa i ubistva nuklearnih fizičara.

Serija ubistava počela je 15. januara 2007. godine, kada je u prilično maglovitom spletu okolnosti stradao Ardešir Hoseinpur, jedan od osnivača Centra za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu.

Nakon njegove smrti, vlasti u Teheranu su najpre saopštile da su Hoseinpur i još nekoliko naučnika umrli od posledica trovanja gasom, ali je obaveštajna kompanija Stratfor ubrzo objavila da ih je ubio Mosad.

Sestra iranskog naučnika Mahmube Hoseinpur je iz Turske, gde je pobegla, kasnije rekla da je njen brat radio na razvoju atomske bombe „12 puta snažnije od one koja je bačena na Hirošimu“. Prema njenoj verziji događaja, razvoj su nadgledali stručnjaci iz Severne Koreje i neimenovani ruski fizičari, ali je njen brat odbio da dalje učestvuje u projektu, zbog čega su ga pripadnici iranske Revolucionarne garde ubili. Tri godine kasnije, januara 2010. ubijen je Masud Ali Mohamadi, koga su obaveštajci opisivali kao jednog od najtalentovanijih iranskih naučnika. Ubijen je dok je ulazio u automobil, nakon što je aktivirana bomba postavljena na motociklu parkiranom ispred njegove kuće u Teheranu.

Spoljni neprijatelji, mudžahedini skriveni u Albaniji

Iran je za ovo ubistvo najpre okrivio Ameriku i Izrael, ali je nešto kasnije na spisak potencijalnih krivaca dodata i neimenovana „izdajnička grupa koju čine Iranci u egzilu“.

Iako nije eksplicitno imenovana, na listu sumnjivaca uvrštena je organizacija „Mudžahedin el Kalk“, nekadašnji vrh koplja Islamske revolucije, čiji su pripadnici posle serije volšebnih preokreta, nekako završili u Albaniji. Iran je potom pohapsio desetak osoba pod optužbom da su za račun Mosada učestvovali u ovom ubistvu, a jedan od njih, Madžid Džamali Faši, osuđen je na smrt i pogubljen. Krajem novembra 2010. godine stradao je Madžid Šahrijari, još jedan od važnih naučnika uključenih u iranski nuklearni program. Njemu su neidentifikovani napadači na automobil zakačili bombu u čijoj je eksploziji stradao.

Istog dana, teško je ranjen i Ferejdun Abasi Davani, u gotovo identičnom bombaškom napadu. Davani se, inače, od 2007. godine nalazi na crnoj listi Ujedinjenih nacija zbog učešća u iranskom nuklearnom programu i razvoju balističkih projektila. Za ova dva napada, tadašnji iranski ministar unutrašnjih poslova Mustafa Mohamad Nadžar optužio je Izrael i američku Centralnu obaveštajnu agenciju.

Osam meseci kasnije, krajem jula 2011. godine ubijen je tridesetpetogodišnji Darijuš Rezainedžad, ekspert za visokonaponske prekidače koji su ključni delovi nuklearnih bojevih glava. U njega su naoružani napadači na motociklima ispalili pet metaka, kada se sa suprugom vraćao iz vrtića iz koga su pokupili ćerku, a koje su u ovom napadu i ranjene.

Vlasti u Teheranu su za smrt naučnika optužile Mosad. Sledeća žrtva bio je Mustafa Ahmadi Rošan. Januara 2012. ubijen je pošto je aktivirana bomba koju su neidentifikovane osobe postavile ispod njegovog automobila. U eksploziji je ranjen i njegov vozač. U policijskoj akciji koja je usledila uhapšeno je dvadesetak osoba, s optužbom za saradnju sa Amerikancima, Mosadom i britanskom službom MI6.