Izrael protiv Irana, uvežbavanje sudnjeg dana na Bliskom istoku

"Nije pitanje da li će, već kada će se Iran i Izrael upustiti u otvoreni sukob", godinama upozoravaju zapadne diplomate, kojima pripada deo zasluga što je Bliski istok do sada, nekako, uspevao da izbegne "konačni" konflikt između ove dve države.

Povod za novi cunami tenzija, koji se iz Jerusalima valja ka Teheranu, je izveštaj Međunarodne agencije za nuklearnu energiju, prema kojem su Iranci pre dve decenije, u potpunoj tajnosti izveli nekoliko testova, koji su protumačeni kao poslednji korak ka istinskom nuklearnom oružju.

Iran između "hladne probe" i "vatrenog odgovora"

Krajem maja, IAEA je objavila gomilu podataka iz kojih proizilazi da su Iranci 2003. godine izveli "hladnu probu" implozije, odnosno da su detonirali bombu čije je jezgro činio prirodni, a ne obogaćeni uranijum.

Ostaje, međutim, nejsano da li je Iran nastavio ovakve nuklearne probe i posle 2003. godine, kada je zvanično obustavljen program usmeren ka stvaranju atomskog oružja.

Iranske vlasti, još od vremena predsednika Mahmuda Ahmedinedžada pre dve decenije, tvrde da je nuklearni program usmeren isključivo civilnoj upotrebi, te da Teheran nema nameru da stvori atomsko oružje.

Istraživački centar Marivan, gde su probe navodno obavljene, bio je van domašaja međunarodnih inspekcija do 2020. godine, odnosno neposredno pošto je uništen objekat koji je Zapad opisao kao "kontrolni bunker".

Osim Marivana, IAEA traži pristup objektima u Lavisan Šijanu, Varaminu i Turkuz Abadu, smatrajući da ove četiri lokacije predstavljaju mrežu tajnog iranskog nuklearnog projekta na kojima se nalazi deo "neprijavljenog nuklearnog materijala".

IAEA je, u posebnom izveštaju, objavila i da je Iran u stanju da obogati uranijum gotovo do nivoa potrebnog za nuklearno oružje, te da je gro uranijuma u Islamskoj republici obogaćen znatno iznad 3,67 odsto kako je dogovoreno sporazumom iz 2015. godine.

Optužbe sa Zapada, demanti sa Istoka

Zapadne obaveštajne službe već više od 15 godina upozoravaju da je Iran na domak proizvodnje nuklearnog naoružanja, na šta su pre par godina upozorili i nemački obaveštajci, tvrdeći da vlasti u Teheranu ubrzano rade na ovom programu.

"Nemačke obaveštajne agencije su bile u poziciji da potvrde značajan rast aktivnosti u nabavkama koje se mogu povezati sa nuklearnim programom", američka televizijska mreža Foks citira navode iz izveštaja Federalne kancelarije za zaštitu ustava, ili BfV.

Izveštaj se odnosi na 2021. godinu, kada je nedaleko od Hamburga uhapšen nemački državljanin iranskog porekla, koji je optužen da je za 1,1 miliona evra kupio i u Iran poslao spektrometre i laboratorijsku opremu.

Nekadašnji predstavnik Irana pri IAEA, Kazem Haribadadi objasnio je da je Teheran u dva izveštaja objasnio sve aktivnosti na nekoliko spornih lokacija, navodeći da se radi o zanemarljivim količinama nuklearnog materijala. "Razlog toliko pažnje je politički pritisak SAD, nekih zapadnih država i cionističkog režima na IAEA", rekao je Haribadadi televiziji Irib.

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo je, još pre tri godine objavilo da je u svetlu "rastućih iranskih nastojanja da naprave nuklearno oružje", povećalo domet višenamenskog borbenog aviona F-35, koji sada može da napadne ciljeve u Iranu bez dolivanja goriva tokom leta. Istovremeno, u naoružanje je uvedena nova bomba teška 1.000 kilograma, koja ne ugrožava smanjeni radarski odraz ovog aviona.

Iran se sprema za odbranu

Američki obaveštajci tvrde da je Iran, tokom maja, od kineskih proizvođača naručio raketno gorivo dovoljno za pokretanje oko 800 balističkih projektila, što je suštinski odmah protumačeno kao pokušaj Teherana da raketama obeshrabri bilo kakvu agresivnu akciju Izraela.

Užurbano sklapanje projektila u Teheranu odgovor je na izraelske manevre, tokom kojih su uvežbavani višednevni napadi na mete u Iranu.

Uvežbavanje napada usledilo je pošto je premijer Benjamin Netanjahu rekao da Izrael ima pravo na samoodbranu, te da bilo kakav dogovor Teherana i Vašingtona o iranskom nuklearnom programu mora sadržati deo koji se odnosi na potpunu zabranu bilo kakvog obogaćivanja uranijuma.

Američki predsednik Donald Tramp, koji je najmanje jednom do sada zaustavio "neminovni" napad Izraela, u nekoliko je navrata, poslednjih meseci, tvrdio da je na par koraka od dogovora sa Iranom, ali je njegov entuzijazam, početkom sedmice, naglo splasnuo.

"Manje sam uveren u mogućnost dogovora nego pre par meseci", rekao je Tramp u trenutku kada je Stejt department naložio evakuaciju dela osoblja iz ambasada u Bahreinu, Iraku i Kuvajtu.

Tramp je rekao da je ovako naređenje proizvod činjenice da bi Bliski istok uskoro "mogao postati jako opasno mesto" i optužio Teheran da odugovlači pregovore.

Iran je, pak, ovakve tvrdnje odbacio, navodeći da Zapad i Izrael pokušavaju da stvore lažne preduslove za napad i upozorio da su sve američke baze u dometu projektila.

"U tom slučaju, Amerikanci će morati da napuste region", rekao je iranski ministar odbrane Aziz Nasirzahed.

Posle izvesnog zatišja, koje je usledilo posle izraelskih ofanziva na Hamas u Pojasu Gaze i Hezbolah i Libanu, te pada režima Bašira el Asada u Siriji, kada se činilo da se Bliski istok malo izmakao sa ivice sveopšteg sukoba, strasti su se ponovo rasplamsale.

Sam pomen takve mogućnosti doveo je do rasta cena nafte, pa se barel prodaje za 67 dolara po barelu, odnosno po najvišoj ceni u poslednja dva meseca. Stručnjaci za energetiku tvrde da bi kakav ozbiljniji sukob cenu nafte doveo do nivoa od 120 dolara po barelu.