Poljska u Trampovom srcu i nova Istočna Evropa, na koga Srbija liči

Za razliku od Amerike, gde je nejednakost vertikalna, u Evropi je nejednakost horizontalna – raspoređena je po državama i narodima, a ne po pojedincima. U državama druge evropske lige tako svaki izbori pokažu potpune podele tih društava. Poslednji primer je Poljska, u kojoj se u nedelju desilo sve ono što je moglo ili se zapravo i desilo u Rumuniji. Hrvatska je pak u nedelju pokazala da je i dalje primer da to ne mora da bude tako.

Istorija nacrtala linije podele u izbornoj geografiji

Naučni saradnik na Institutu za evropske studije Dušan Ilić ne bi za podelu poljskog društva baš svu krivicu svalio na novoizabranog predsednika, imajući u vidu da je tamošnje društvo duboko podeljeno i istorijski, što se vidi i po izbornoj geografiji uslovljenoj istorijskim razlozima.

"Videćete da je Karol Navrocki pobedio u, pod znacima navoda, ruskom i austrijskom delu Poljske, dok u onom delu Poljske koji je bio direktno pod nemačkom okupacijom, upravom, kako god hoćete, i koji je, treba podvući, Staljin vratio Poljacima posle 1945. godine, u tom delu i dan-danas se glasa za probriselske snage", navodi Ilić.

I u slučaju Rumunije, dodao je Ilić, postoji oštra podela i to po istorijsko-geografskim linijama, kao i kod Poljaka.

"Ako pogledate koji delovi Rumunije su glasali za Nikušora Dana, a koji za Đorđe Simiona, vama je jasno da je ona linija iz 1918. godine praktično ostala kao nekakva magična granica između stare i uslovno rečeno nove Rumunije", navodi Ilić, mada napominje da bi se i o regularnosti izbora u Rumuniji imalo dosta toga reći.

"Antibriselske, a ne antisistemske struje"

Despot Kovačević, docent na Fakultetu političkih nauka, ne slaže se sa kvalifikacijama pojedinih medija da je Navrocki antisistemski kandidat.

"To nije antisistemski kandidat. To je antibriselski kandidat. I to je prava reč možda za mnoge od ovih pojava", smatra Ilić, ukazući da je u pitanju političar koga podržava velika politička partija, koja je dugo na vlasti.

Iliću je interesantno da su se na desnom delu rumunskog političkog spektra pojavile dve struje. Jedna od njih je antibriselska ili antibirokratska struja, a ne antisistemska, saglasan je sa Kovačevićom kvalifikacijom.

U Poljskoj, dodaje, na spoljnopolitičkom planu trenutno ne postoji antiratna opcija, između ostalog i zbog pretenzija koje Poljska i dalje skriveno ili neskriveno gaji prema delovima ukrajinske i beloruske teritorije.

"Partija novog predsednika desna, ali i levičarska"

Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta, ukazuje da partija koja je dala novog predsednika Poljske jeste desno od centra i konzervativna, ali je u pogledu ekonomskih politika levičarska, pošto se zalažu za državno obrazovanje, za državno zdravstvo...

Žarkovićeva navodi i podeljenost po starosnoj dobi, gde su stariji glasači naklonjeni ideji suverenosti, koju su praktikovali od pada komunizma do ulaska u EU, kada su predali deo suvereniteta.

"Ali kod mlađih, koji su rođeni u toj novoj Poljskoj, novoj Mađarskoj, Slovačkoj, oni su se više saživeli s tim da su oni zaista evropski građani", navodi profesorka.

Poljska i "neverovatnih" pet odsto izdvajanja za vojsku

Poljska je, naglašava Žarkovićeva, uspešan ekonomski primer, zemlja prve lige, ali će sledeće godine doći do neverovatnih pet odsto BDP-a izdvajanja na vojsku, što znači manje trošenja za neke druge stvari, za laganiji životni standard.

"Poljska je nekako najbrže krenula ka tom povećanju potrošnje za vojsku otkad je počeo rat u Ukrajini. Ja mislim da njihovi birači, da nisu oni tek tako mogli da prihvate, da kažu – pa dobro, ajde, zaista, to i nije tako loša ideja, ne bih rekla da je to prošlo nezapaženo", kaže profesorka.

Mađarski faktor u Rumuniji

Iliću se čini da se u Rumuniji zanemaruje faktor mađarske nacionalne manjine.

"Naime, oni delovi Rumunije koji su većinski naseljeni Mađarima su listom glasali za Nikušora Dana, iako im je Orban savetovao suprotno. Iako su Mađari, na primer, u Srbiji ili u Slovačkoj ipak na liniji Budimpešte, Mađari u Rumuniji su, da kažemo, ovog puta odabrali drugačije", navodi Ilić.

Na koga Srbija liči

Što se tiče Srbije i šta pokazuje pobuna koja je krenula sa univerziteta, profesorka Ekonomskog fakulteta smatra da su podele u Srbiji standardne, kao i u drugim zemljama – na relaciji stari i mlađi birači, oni koji su više, manje obrazovani, selo, grad, nešto regionalno.

"Mi smo naravno kasnije ušli u proces tranzicije, prosto smo imali i tu burnu deceniju devedesetih, kasnije i u odnosu ne samo na ove prve koje smo pomenuli, Poljsku, nego naravno i u odnosu na Hrvatsku. Tako da neki problemi koje su oni možda već i rešili, a to je bila naravno korupcija koja je bila povezana intenzivno s tim prvim procesom, talasom tranzicije, ali tako povezana sa privatizacijom državne i društvene svojine, da su te teme onda i kasnije došle kod nas", objašnjava Žarkovićeva.

Prema njenoj oceni, Srbija je sad zemlja višeg srednjeg nivoa dohotka, dok su pomenute zemlje Srednje Evrope sa visokim nivoom.

"Mi još imamo, ja mislim, jedan dobar deo stanovništva koji bi trebalo sad da pređe iz niže u srednju klasu. Dakle, da društvo ekonomski ojača", kaže Žarkovićeva.

Ali, dodaje profesorka, kada se desi tako nešto kao što se desilo u Novom Sadu, kada se neka veoma uspešna javna investicija završi sa takvim bilansom, u smislu 16 mrtvih, onda taj deo društva, studenti, građani, postavljaju pitanje šta je tu zaista bilo problematično, da li je to nestručnost, korupcija ili i jedno i drugo?

Ilić smatra da Srbija ne liči ni na jednu od pomenutih zemalja, već da smo bili i trenutno jesmo, a verovatno ćemo biti avangarda za sve pomenute zemlje.

Kao avangardne primere navodi demonstracije u vreme epidemije i borbu protiv korupcije.

Kovačević ocenjuje da se osnovna sličnost možda može naći u Rumuniji i borbi protiv korupcije koja je mobilisala građane, samo što, zaključio je, "u srpskom društvu, nažalost, nema Laure Koveši".