Britanija objavila svoje vojne planove – London ne krije šta je glavni cilj

Nije slučajno što je planove svoje vlade po pitanju odbrane britanski premijer izneo u Gauanu, nadomak Glazgova, u pogonima vojnog giganta "Bi-Ej-Aj sistems".

Britanski premijer ser Kir Starmer rekao je zaposlenima u britanskoj avio i elektronskoj industriji da se zemlja kreće ka "ratnoj borbenoj gotovosti kao glavnom cilju oružanih snaga".

"Direktno nam prete države koje poseduju visokorazvijene vojne snage. Borbena gotovost je najefikasniji način da ih odvratimo. Iskreno, treba da im pokažemo da smo spremni i time obezbedimo mir kroz snagu", ističe Starmer.

Izradom revizije strategije odbrane rukovodio je generalni sekretar NATO-a iz vremena bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije lord Robertson.

Zamajac za vojnu industriju

Za nove nuklearne bojeve glave izdvaja se devet milijardi funti.

Cilj je da se broj regruta poveća za trideset odsto, pošto je broj pripadnika oružanih snaga pao na istorijski minimum od ispod sto hiljada.

Starmer i njegov ministar odbrane naglašavaju da se sa "mirnodopskih prelazi na odbrambene dividende", aludirajući da će se zemlja ubuduće u mnogo većoj meri oslanjati na vojnu industriju.

Predviđa se da će novi projekti dovesti do otvaranja trideset jedne hiljade radnih mesta.

Trenutno industrija odbrane zapošljava sto trideset četiri hiljade Britanaca, a u bruto nacionalnom proizvodu učestvuje sa samo pola procenta ili dvanaest milijardi funti.

Britanski ministar odbrane Džon Hili podseća da je laburistička vlada od dolaska na vlast prošlog leta bila perjanica preko šeststo važnih vojnih ugovora.

"Danas najavljujemo izdvajanje od šest milijardi funti za municiju i izgradnju najmanje šest fabrika municije", saopštava Hili precizirajući da je reč o projektilima dugog dometa.

Osim podmornica, koje gradi u dogovoru sa Vašingtonom i Kanberom, London planira da sopstvenu mornaricu ojača sa dvanaest novih podmornica.

"Stvorićemo hibridnu Kraljevsku mornaricu, koja će kombinovati upotrebu dronova, ratnih brodova, podmornica i aviona kako bi patrolirala Severnim Atlantikom i dalje", ističe britanski premijer ser Kir Starmer.

Kritike iz redova opozicije

Bivši ministar odbrane konzervativac Džejms Kartlidž je odbrambene planove laburističke vlade nazvao "fantazmagorijom za koju nema finansijskih sredstava".

Prvi ministar Škotske Džon Svini i poslanici stranke Zelenih u Britanskom parlamentu ne žele razvoj nuklearnog oružja.

Liberal-demokrate brinu što se izdvajanje od tri odsto bruto nacionalnog proizvoda na odbranu od obećanja pretvara u "ambiciju".

Treba istaći da Britanija samo na kamate na državni dug godišnje izdvaja sto milijardi funti, što je dvostruko od budžeta za odbranu.

Načelnik generalštaba britanske armije admiral ser Antoni Radkin precizira da je planirano povećanje potrošnje na odbranu na 2,5 procenata bruto nacionalnog proizvoda u 2027. godini i da postoji ambicija da se dostigne tri procenta početkom naredne decenije.

"Moj posao je da to sprovedem", naglašava admiral Radkin.

NATO traži više

Severnoatlantska vojna alijansa preporučuje da članice na odbranu izdvoje pet odsto bruto nacionalnog proizvoda do 2032. godine.

Litvanija Londonu poručuje da bi 3,5 procenata trebalo da budu "minimum minimuma", dok danska ministarka odbrane Mate Frederiksen ističe da planovi Londona "nisu dovoljni".

Britanski ministar odbrane Džon Hili uzvraća da je uloga Britanije u NATO-u vodeća.

"Predsedavao sam prvom sastanku pedeset zemalja koje podržavaju Ukrajinu, na kojem Sjedinjene Države nisu učestvovale. Sve smo aktivniji u Ukrajini i, uz Francusku, imamo vodeću ulogu u pripremama za potencijalni mir u okviru 'koaliciju voljnih', ali moramo više da se angažujemo u NATO-u", kaže Hili.

Vojni planovi prethodnih britanskih vlada nisu sprovedeni. Zato se postavlja pitanje da li Starmer ima novca za ovaj najnoviji ili njegovim sprovođenjem planira da napuni državnu kasu.