Profesorka sa Harvarda za RTS: Tramp uništava naučnike, a ne elitu

Dok traje spor između američke administracije i Univerziteta Harvard zbog navodnog antisemitizma i prisustva velikog broja stranih studenata, profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard Dragana Rogulja za RTS kaže da je situacija ozbiljna, politički motivisana i sa mogućim dugoročnim posledicama po naučni rad i istraživanja na toj instituciji.

Profesorka Dragana Rogulja podseća da je sve počelo zbog optužbi da na Harvardu postoji antisemitizam, ali da ona tvrdi da nije primetila nijedan konkretan incident tog tipa, već da je reč o studentskim protestima protiv politike Izraela u Pojasu Gaze.

"To nije bilo organizovano od strane Univerziteta, već su studenti izražavali svoje političko mišljenje", istakla je Rogulja.

Objašnjava da veliki broj profesora i studenata na Harvardu potiče iz Izraela ili su jevrejskog porekla, te da su i sami apelovali na političare da prestanu sa ovakvim napadima.

"Imam dvoje Izraelaca u laboratoriji i oni kažu: 'Molim vas, nemojte nama da pomažete'. Stvarno će ljudi izgubiti posao ako se ovo nastavi", rekla je Rogulja.

Ističe da je reč o politički instrumentalizovanoj kampanji, u kojoj Tramp predstavlja Harvard kao elitističku instituciju koju treba kazniti.

"Tramp zna da manipuliše emocijama. Lako je reći: 'Harvard su elite – treba ih uništiti'", navodi profesorka.

Unutrašnji problemi Harvarda

Međutim, naglašava da određeni problemi ipak postoje. Pre svega, kaže da je tačno da na američkim univerzitetima, uključujući i Harvard, jeste prisutna ideološka jednostranost, gde je podrška republikancima i konzervativcima, kako navodi, marginalizovana.

"To jeste tačno i to je nešto što bi zaista trebalo da se razmotri", rekla je Rogulja.

Kada je reč o razlozima zbog kojih se sukob zaoštrava, profesorka ističe da je u pitanju kompletan spoj bezbednosnih, političkih i finansijskih pitanja. Najveći pritisak, prema njenim rečima, usmeren je na finansije, odnosno na istraživačke grantove koji stižu od državnih agencija.

"Dok protesti uglavnom pogađaju kampuse osnovnih studija, posledice mere se osećaju u istraživačkim laboratorijama. Na nama, istraživačima, najveći je udar. Nama su oduzete pare", istakla je sagovornica Jutarnjeg programa.

Objašnjava da većina plata u istraživačkim laboratorijama ne dolazi od Univerziteta već od grantova koje dodeljuje država na osnovu naučnih predloga.

"Država te praktično unajmi da radiš istraživanje. A većina ljudi koji rade u našim laboratorijama su stranci – do 75 odsto njih", objašnjava Rogulja.

Značaj istraživanja na Harvardu

Ipak, upozorava da to nisu radna mesta koja bi mogli lako da popune američki državljani.

"To su veoma specifična znanja. Ne može bilo ko da uđe u taj sistem", kaže profesorka.

Naglašava da je apsurdan Trampovih zahteva da se ograniči broj stranih studenata i obelodane njihova imena.

Kao primer značaja Harvarda, ističe istorijske uspehe Medicinskog fakulteta – od prve transplantacije organa 1954. godine, preko moderne hemoterapije, do vakcine protiv koronavirusa.

"U poslednjih 20 godina, samo iz oblasti medicine i fiziologije, stigle su četiri Nobelove nagrade", podseća Rogulja.

Zbog toga smatra da je suština ove kampanje više u političkom performansu nego u realnim problemima.

"Cilj je, prema mom mišljenju, da napravi šou. On priča o elitama, ali ovde na Medicinskom fakultetu zaista nema elitizma. U nauci nema pedigrea. Neće ti pomoći ni škola ni poreklo. Ja nisam išla u elitne škole. Ali, Tramp i njegova deca jestu", istakla je Rogulja.

Ukazuje da je kroz njenu laboratoriju prošlo mnogo mladih naučnika iz Srbije, koji su isprva dolazili uplašeni, ali su odlazili ohrabreni.

"Svi kažu – stvarno nije tako. Nije to neki snobovski svet", navodi sagovornica.

Problemi i za Masačusets

Upozorava da bi ekonomske posledice mogle biti velike, jer Harvard predstavlja četvrtog najvećeg poslodavca u saveznoj državi Masačusets.

"Harvard donosi oko šest milijardi dolara prihoda. Za svaki dolar uložen u grantove, vrati se dva i po", napominje Rogulja.

Smatra da postoji mogućnost da se u čitav spor uključi i država Masačusets, ali da sve izgleda kao borba ko će prvi da popusti.

"Najstrašnije je to što čak i ako sud donese odluku u korist Univerziteta, nije sigurno da će Trampova administracija tu odluku poštovati. Jer i do sada su delovali bez ikakvog zakona", zaključuje Rogulja u razgovoru za Jutarnji progam RTS-a.