Operacija Eli Koen, ili kako je Mosad ukrao najbolje čuvanu tajnu Sirije

Dva muškarca sedela su u kafiću u Buenos Ajresu početkom šezdesetih godina. Igrom istorijskih okolnosti, jedan od njih – Hafiz el Asad je za par godina postao predsednik Sirije. Drugi, čije je pravo ime bilo Eli Koen, po Asadovom naređenju obešen je u Damasku 1965. godine. Od kafe u Argentini do sirijskog gubilišta bili su bliski prijatelji.

Obojica, svaki na svoj način, postali su nacionalni heroji. Statue i spomenici Hafizu el Asadu nicali su svuda po Siriji sve dok ih, posle spektakularnog kolapsa režima prošlog decembra, nisu porušile pristalice novih vlasti. Eli Koen postao je heroj Izraela i najslavniji špijun Mosada, sa razlogom ili ne najpoznatije svetske obaveštajne službe.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu držao je u ruci testament Elija Koena, tačno 60 godina od kada je najslavniji Mosadov špijun obešen na glavnom trgu u Damasku. Papir koji je Koen napisao nekoliko časova pre pogubljenja Netanjahu je predao njegovoj udovici Nađi.

Testament jednog špijuna

Koenov testament, uz oko 2.500 različitih dokumenata, deo je plena kojeg se Mosad, u još jednoj spektakularnoj akciji, dočepao neposredno posle pada režima Bašara el Asada.

Početkom decembra, sirijski režim koji je, nekako, uspeo da preživi Arapsko proleće, pobunu radikalnih islamista i Kurda, te sve pritiske Izraela, naglo se raspao pošto glavni saveznici – Iran i Rusija nisu želeli da preuzmu ulogu vojske Bašara el Asada.

Za svega desetak dana, pobunjenici su ušli u predgrađa Damaska – otprilike u isto vreme kada su izraelski agenti ubedili nekolicinu sirijskih zvaničnika da im otkriju mesto na kojem se čuvaju arhive tajnih službi, uključujući i dokumente vezane za sudbinu Elija Koena.

Nekoliko sati pošto se Bašar el Asad ukrcao u avion za Moskvu, put Tel Aviva krenula su vozila u kojima su se nalazile gomile dokumenata sirijske tajne službe. Agenti su u Damasku ostali još neko vreme pokušavajući, bezuspešno, da saznaju gde je sahranjeno Koenovo telo.

Zvaničnici turske obaveštajne službe i nove sirijske vlasti su, odmah po objavljivanju dokumenata, obznanile da nisu imale nikakvu vezu sa akcijom Mosada, tvrdeći da su mesto na kojem je arhiva čuvana Izraelcima otkrili Asadovi oficiri.

Izraelska avijacija je uništila ostatak arhiva neposredno pošto su agenti Mosada uzeli ono što im je bilo interesantno, tvrde turski mediji pozivajući se na izjave zvaničnika tajnih službi.

Koferi puni tajni

U koferima koje su izneli izraelski agenti nalazila se masa trošnih dokumenata uvijenih u jednako stare fascikle, Koenov pasoš, gomila njegovih lažnih dokumenata, ključevi stana u Damasku, ali i gomila pisama u kojima je njegova supruga molila svetske zvaničnike da urgiraju da Eli Koen bude pušten iz zatvora.

Među dokumentima su i zapisnici sa saslušanja, koje su vodili islednici sirijske tajne službe.

"Svedoci smo kako je Izrael bombardovao većinu vojnih depoa nekoliko sati posle pada režima – neki od zvaničnika im je otkrio lokacije", rekao je misijima u Ankari neimenovani zvaničnih turske obaveštajne službe.

Šef Mosada David Barnea nije preterano komentarisao kako su njegovi agenti došli do dokumenata, ali je naveo da će potraga za grobom Elija Koena biti nastavljena dok ne bude pronađen.

Priča o Kamelu Aminu Tabetu

Radjard Kipling je špijunažu opisao kao mogućnost pojedinaca da žive više života. Upravo takvu životnu ulogu odigrao je Eli Koen, koji je u rodnoj Aleksandriji naučio engleski, arapski i francuski jezik, pre nego što ga je regrutovao Mosad.

Od tog trenutka, Koen je postao jedan od najvažnijih obaveštajaca, koji je u Argentini postao blizak prijatelj sa tadašnjim sirijskim vojnim atašeom Aminom el Hafizom, koji će nepune dve godine kasnije postati poznat po imenu – Hafiz el Asad.

Koen je, do tada, bio aktivan član jevrejskih organizacija, koji su posle povlačenja Britanaca iz Egipta 1954. godine izvele seriju bombaških napada strahujući da bi ova promena mogla ojačati neprijatelje tek stvorene jevrejske države. U to vreme je i naučio hebrejski jezik.

U vreme kada je Sirija izvela seriju napada preko Golanske visoravni i Galileje, te ozbiljno planirala da preusmeri tok reke Jordan, posebna grana izraelske vojske nazvana "Jedinica 131" panično je tražila osobu pogodnu za agenta u Damasku.

Prvo su pokušali da regrutuju brata Koenove žene, koji je kasnije postao pesnik. Pošto ih je Sami odbio, izbor se sveo na Koena.

Posle složene obuke, dobio je dokumente na ime Kamala Amina Tabeta, sina bogatog sirijskog trgovca rođenog u Bejrutu, pa je preko Ciriha otputovao u Buenos Ajres.

Koen, Asad i otac Osame bin Ladena

U brojnim dokumentima koje su svakojake obaveštajne službe objavljivale poslednjih decenija, Eli Koen je opisivan kao šarmantan i velikodušan poslovni čovek, koji je odisao samopouzdanjem.

Novog prijatelja, Amina el Hafiza ubedio je da čezne za domovinom i da ne može da dočeka trenutak da se vrati u Siriju. Preko Đenove i Bejruta je, na koncu, stigao do Damaska, gde se odmah uklopio u visoko društvo i iznajmio vilu u neposrednoj blizini ambasada i generalštaba sirijske vojske.

Izvestio je vlasti u Tel Avivu o naglom usponu partije Baas, a kada su socijalisti 1963. godine preuzeli vlast, njegov prijatelj iz Argentine postao je prvo ministar odbrane, a posle prevrata i predsednik Sirije.

Razbacivao se skupim poklonima i postao uticajan u Damasku, pa su ga često zvali da gostuje u radijskim i televizijskim emisijama. Njegove žurke su postale nadaleko poznate, a sirijski zvaničnici su ga vodili svuda – od mesta na kojima su građena utvrđenja do korita reke Jordan na čijem je preusmeravanju radio otac kasnijeg lidera Al Kaide Osame bin Ladena, Muhamed.

Posle hirurški preciznog napada Izraelaca na sirijske položaje na Golanu 1964. godine, obaveštajci u Damasku su shvatili da imaju špijuna u svojim redovima. U januaru naredne godine, naglo, Eli Koen je prestao da šalje izveštaje iz Damaska.

To se dogodilo u trenutku kada je Asad nameravao da Kamala Tabeta imenuje na mesto ministra odbrane.

Provalili su vrata vile i uhvatili Koena u trenutku dok je slao izveštaj Mosadu. Predat je islednicima koji su ubrzo otkrili njegov pravi identitet. Usledio je lov na špijune tokom kojeg je uhapšeno ili ispitano nekoliko stotina ljudi.

Sud u Damasku ga je u martu 1965. godine osudio na smrt, da bi dva meseca kasnije bio obešen na glavnom gradskom trgu.

Obaveštajni podaci koje je prikupio smatraju se ključnim preduslovom za spektakularan uspeh Izraela u Šestodnevnom ratu 1967. godine, pre svega u akcijama na Golanskoj visoravni.