Oko: Gruzija, Rumunija, Moldavija – ruski ili evropski svet

Diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić izjavio je da se posle izbora u Gruziji, situacija na ulicama njene prestonice može uporediti sa ukrajinskim Majdanom, ističući da je ta zemlja postala novi prozor u svet Rusije. Profesor i viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković, međutim, smatra da sukob između partije Gruzijski san i EU traje više od godinu dana.

Gruzini žele u Evropsku uniju, to govore fotografije sa ulica Tbilisija, posle odluke Vlade da zamrzne pregovore o pristupanju Uniji do 2028. godine.

Paradoksalno, Vlada, koju danas smatraju proruskom, dobila je pre mesec dana na izborima podršku od 54 odsto.

Sa druge strane, opozicija tvrdi da su izbori pokradeni, a Evropa traži da se ponove.

I u samoj Uniji – ponovo iznenađenja. U drugi krug izbora u Rumuniji ide ekstremni desničar Kalin Đeorđesku i kandidatkinja desnog centra Elena Laskoni.

I Đeorđesku je, kažu na Zapadu, ruski čovek i mogao bi da odredi odnos Rumunije, saveznice Ukrajine, u aktuelnom ratu sa Rusijom.

Evropa ponovo "vidi prste" Moskve u izbornom procesu i to u zemlji koja ima najdužu granicu sa Ukrajinom, dok je u NATO-u već 20 godina.

Gruzija i ukrajinski Majdan

Srećko Đukić, gostujući u emisiji Oko, rekao je da se situacija na ulicama prestonice Gruzije može uporediti sa ukrajinskim Majdanom, jer je povod zamrzavanje pregovora i svih kontakata u naredne četiri godine sa EU.

"Vlada je čak rekla da joj novac EU u naredne četiri godine ne treba, što podseća na ukrajinski 'Evromajdan' i stavlja ceo region pred neizvesnost. Gruzija nije beznačajna zemlja u ruskom okruženju", rekao je Đukić.

Podsetio je da je Rusija 2008. godina intervenisala u Gruziji kada je došlo do odvajanje Južne Osetije i Abhazije, nakon čega je usledio prekid diplomatskih odnosa između dve zemlje.

Prema njegovim rečima, sa osnivanjem partije Gruzijska mašta, zemlja je počela da se okreće Rusiji.

(Ne)slaganje anketa i glasanja na izborima

Proroković pak smatra da politički sukob između partije Gruzijski san i EU traje godinu dana, te da dramatične scene sa ulica Tbilisija ne znači da su građani Gruziji za Evropsku uniju.

Kao primer, Proroković navodi Moldaviju, gde je prema anketama bilo više građana za EU, ali je na referendumu 50,3 odsto njih glasalo za EU.

"EU neće priznati izbore, a predsednica Republike je rekla da neće priznati ni izbor za budućeg predsednika Gruzije", ističe Proroković.

Novi prozor u svet Rusije

Đukić, ipak, kaže da je Rusija sprovela svoju politiku prema Gruziji.

"Prvo su bile zatvorene granice, a onda je počelo njihovo postepeno otvaranje. Gruzija je sada jedan od najvećih kanala koji snabdeva Rusiju svim što ne može da nabavi na svetskom tržištu zbog sankcija. Drugi kanal je da Rusi mogu da žive u Gruziji godinu dana", navodi Đukić.

Objašnjava da je Gruzija postala, kako je Petar Veliki govorio, novi prozor u svet Rusije.

Proroković, sa druge strane, ističe da su dešavanja u Gruziji od 2010. i 2011. godine posledica "sakašvilizacije zemlje".

"To što je Gruzija preživela za vreme Mihaila Sakašvilija ostavilo je trajne posledice u društvu, a ticalo se i desuverenizacije zemlje. Bezglavo se ušlo u proces integracija, želje da se priključe NATO-u, otvaranje sopstvene ekonomije koja nije bila konkurentna. Manje se tu radi o preorijentaciji ka Rusiji", smatra Proroković.

Pomeranje udesno

Gost Oka, takođe, napominje da nije bilo ni velikog uticaja Rusije na izbore u Rumuniji, kako se priča, ističući da se govori o ruskom uticaju gde god ne odgovaraju rezultati izbora.

"Stalno se priča o ruskom uticaju. Zašto – da bi se dobili veći novci za kampanju protiv Rusije", navodi Proroković.

Đukić, takođe, kaže da Rumunija nije tipičan primer za odnos Rusije prema nekoj od istočnoevropskih zemalja.

"Mislim da je reč o pomeranju biračkog tela u desno, što je verovatno promovisano i podstaknuto onim što se dešavalo u Americi sa Trampom, kao i desnih partija koje su pobeđivale u Evropi", napominje Đukić.