Milioni Britanaca peticijom traže nove izbore

U julu su glasovi samo devet od četrdeset šest miliona registrovanih glasača levici doneli nadmoćnu parlamentarnu većinu u većinskom izbornom sistemu sa niskim odzivom razočaranih građana.

Šta je milione Britanaca navelo na tako drastičnu akciju?

Udar na penzionere

Glavna mantra Starmerove vlade je „crna fiskalna rupa“ duboka dvadeset dve milijarde funti, koju treba popuniti da bi se ispunila izborna obećanja. 

Udar su prvi osetili najsiromašniji penzioneri, koji su ostali bez tradicionalne pomoći za grejanje tokom zime. Konsternacija javnosti nije sprečila udar vlasti na penzione fondove. 

U govoru pred bogatašima londonskog Sitija, ministarka finansija Rejčel Rivs najavila je pretvaranje penzionih fondova u tri ogromna investiciona fonda.

Tvrdi da su joj primer Kanada i Australija.

„Ranija domaća i inostrana praksa ukazuju da bi preuzimanjem penzionih fondova od lokalnih samouprava i njihovom restrukturiranjem u megafondove, mogli da oslobodimo oko osamdeset milijardi funti i uložimo ih u privatne fondove, razvoj preduzeća i saobraćajne, energetske i stambene infrastrukture“, rekla je Rivsova investitorima u Sitiju.

Penzioner Robert Gringras uzvraća ocenom da je stavljanje centralizovanih penzionih fondova u ruke privatnih formi ogroman rizik.

„To su rizične investicije, sa potencijalno velikim zaradama, ali i mogućim ogromnim drugom“, upozorava on. Penzioni fondovi su do sada uživali „trostruku zaštitu“ svake britanske vlade.

Porez na seoska gazdinstva

Posle penzionera, na red su došli seljaci. Novi budžet uvodi porez na nasleđivanje poljoprivrednih dobara, koja su do sada bila izuzeta od nameta. Izgovor vlade je da želi da oporezuje bogataše, koji kupovinom zemlje izbegavaju porez. Seljaci opet tvrde da levica vodi kasni rat protiv tradicionalnog načina života. Traktori su zato blokirali Vestminster.

Konzervativna poslanica Viktorija Atkins ocenjuje da „gradu okrenuta laburistička socijalistička vlada“ ne razume selo, ali da i sada mora da sasluša seljake. 

„Nikada ranije nisu bili toliko besni i zabrinuti za budućnost“, kaže Atkinsonova. 

Robert Henburi-Tenšon iz Alijanse za selo smatra da je novi porez uništiti poljoprivredu.

„Seljaci malo zarađuju, a naporno rade. Njihova imanja i tehnologija mnogo vrede, ali ako propadnu, propašće i poljoprivreda“, upozorava on.

Uz seljake je i bivši voditelj emisije „Top gir“, a sada autor popularne serije „Klarksonova farma“, poljoprivrednik Džeremi Klarkson.

„Ako vlada bude uništila poljoprivredu kako je namerila, kako ćemo se prehraniti?“, pita Klarkson.

Birokratijom na imigraciju

Medeni mesec laburista i naroda prekinula su letos ubistva devojčica u Sautportu. Na nemire, koji su usledili, vlada je reagovala drakonskim kaznama protiv demonstranata. 

Istovremeno, sudovi jedva da reaguju na preko pedeset hiljada zločina, počinjenih hladnim oružjem u zemlji gde je držanje vatrenog oružja zabranjeno.

U korenu ovih problema je imigracija. U Britaniju je u protekloj godini legalno ili ilegalno došlo oko milion ljudi. Politika vlade je da se bilateralnim sporazumima krijumčari zaustave u zemljama porekla.

London samo Bagdadu u tu svrhu plaća pola miliona funti. No, tokom laburističkog mandata, Lamanš je prešlo čak dvadeset hiljada migranata što je više nego tokom vladavine konzervativaca. 

Starmer sada preti britanskim poslodavcima.„Suzbićemo zloupotrebu izdavanja viza. Predugo smo žmurili pred zloupotrebama našeg tržišta rada. Time preko mora šaljemo jasan signal da je s nama lako.

Tome je došao kraj. Naša pravila će biti poštovana. Poslodavcima koji ne budu igrali po pravilima, biće zabranjeno da unajmljuju strane radnike“, rekao je na prijemu u Gradskoj kući Londona britanski premijer Kir Starmer. 

Dok je oluja Bert poplavila veliki deo zemlje, vlada ćuti o nadoknadama i pomoći. Mlaka i nedorečena spoljna politika produbljuje podele među Britancima.

Dok premijer pali svetla na jelci u ulici Dauning, njegova politika sve manje je akcija, a sve više reakcija na poteze Vašingtona i Brisela.