Poglavar Anglikanske crkve podneo ostavku zbog optužbi za prikrivanje zlostavljanja dečaka

Povod je prošlonedeljni izveštaj Kita Mejkina, koga je sama Anglikanska crkva pre pet godina imenovala da, kao nezavisni stručnjak za zaštitu dece, istraži slučajeve zlostavljanja dece i maloletnika, koje je tokom nekoliko decenija nesmetano i neprekidno činio Džon Smajt, inače pravnik, koji je kao laičko lice bio aktivan u Anglikanskoj crkvi.

U zaključcima tog izveštaja ističe se da je vrh Anglikanske crkve znao za praksu zlostavljanja, ali da nije prijavio Smajta policiji, što je suprotno zakonskim obavezama o zaštiti dece u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Sam nadbiskup Velbi priznao je da je znao za Smajtovu mračnu delatnost od 2013. godine.

Činjenica da nije ništa preduzeo, navela je pripadnike sveštenstva, vernike i građane da pokrenu peticiju u kojoj su zatražili ostavku kanterberijskog nadbiskupa.

U tekstu ostavke, nadbiskup Velbi precizira da mu je 2013. godine rečeno da je o slučaju informisana policija i da je gajio "pogrešno uverenje da će biti preduzete adekvatne mere".

"Potpuno je jasno da moram da preuzmem ličnu i institucionalnu odgovornost zbog dugog perioda obnavljanja traume između 2013. i 2024. godine", naglašava Velbi u svojoj ostavci, aludirajući na eru otkako je stupio na čelo Anglikanske crkve.

"Tokom skoro dvanaest godina borio sam se da uvedem bolju praksu. Na drugima je da procene koliko je postignuto“, zaključio je poglavar Anglikanske crkve Kanterberijski nadbiskup Džastin Velbi u tekstu ostavke.

Taj drastičan potez usledio je posle posrednih konsultacija sa nominalnim poglavarem Anglikanske crkve, britanskim kraljem Čarlsom Trećim.

Suveren se neće javno oglašavati po tom pitanju, sve do formalnog odlaska nadbiskupa Džastina Velbija sa položaja glavnog administratora Anglikanske crkve, saopštava Bakingemska palata.

Afera Smajt

Džon Smajt je bio britanski advokat, koji je, kao laik, bio aktivno uključen u život i službu u Anglikanskoj crkvi.

Protestantske crkve dozvoljavaju da nesveštena lica aktivno učestvuju, kako u liturgiji kroz javna čitanja Biblije, tako i u pastoralnom radu Crkve.

Mejkinov izveštaj bavi se periodom dok je Smajt aktivno učestvovao u životu crkve u Ujedinjenom Kraljevstvu.

To je period od 1970. do 1984. godine tokom kojeg je, kako je procenjeno, zlostavljao između stotinu petnaest i stotinu trideset dečaka i mladića.

Smajt je bio sadista i nije seksualno zlostavljao decu, već je zlostavljanja zasnivao na opsesiji da treba zauzdati samozadovoljavanje kod dečaka i mladića.

Operisao je mahom u hrišćanskim kampovima za decu.

Za mnoge maloletnike on je predstavljao neku vrstu "duhovnog oca" čija se reč slušala bez pogovora.

U duhu telesnog kažnjavanja, koje je vekovima bilo uobičajeno u britanskom školstvu, on je prebijao maloletnike, koje je sumnjičio za "greh" samozadovoljavanja.

Zlostavljanje trajalo godinama

U nekim slučajevima batinanja su bila zastrašujuća i mogu bez okolišanja da se izjednače sa mučenjem.

Suština problema je da je zlostavljanje trajalo godinama i da crkvene vlasti, iako su dokumentovano znale za tu praksu skoro od samog početka, nisu preduzele nikakve korake da spreče Smajta da je nastavi.

Mejkinov izveštaj precizira da je Anglikanska crkva sprovela unutrašnju istragu 1982. godine i dokumentovala ne samo broj dece, već i vrste kazni batinanjem štapom, koje je u svom domu u Vinčesteru Smajt nesmetano sprovodio godinama.

Mejkinov izveštaj notira da se Smajt 1984. godine preselio u Zimbabve, ali da nema materijalnih dokaza o tome da li je to učinio po "savetu" nekog od viših sveštenika.

Smajt je u Africi nastavio da zlostavlja decu na potpuno isti način sve do svoje smrti 2018. godine.

Dve godine pre njegove smrti je unutarcrkveni izveštaj postao dostupan javnosti.

Godinu dana kasnije je britanska televizija Kanal 4 objavila dokumentarni film o Smajtovim zločinima.

Mejkinova istraga je počela tek godinu dana pošto je Smajt preminuo u Kejptaunu.

Smajt i Velbi

Mejkinov izveštaj dokumentuje da su poglavar Anglikanske crkve u ostavci Džastin Velbi i Džon Smajt zajedno radili u letnjim anglikanskim kampovima tokom pet leta od 1975. do 1979. godine.

Tokom dva leta su čak delili spavaonicu.

Velbi je navodno bio "impresioniran" Smajtovom snagom ličnosti i harizmom, ali je istakao da nikada nisu bili bliski, mada su razmenjivali božićne čestitke što je, po rečima kanterberijskog nadbiskupa, bila "uobičajena praksa tog vremena".

Velbi je u nekoliko navrata čak donirao manje sume za Smajtovu misiju u Zimbabveu.

Reakcije na ostavku

U emotivnom intervjuu za Bi-Bi-Si, jedna od žrtava Džona Smajta, Endrju Mors, koji je zbog zlostavljanja svojevremeno pokušao i da se ubije, ocenio je da je Džastin Velbi "svesno zataškavao" zločine.

Predstavnici građanskih grupa, bliskih Anglikanskoj crkvi, ističu da je Velbijeva ostavka posledica "neizdrživog pritiska", koji je usledio zbog osećanja vernika da "crkva ne haje za žrtve zločina".

Advokati žrtava nisu iznenađeni Velbijevim potezom, ali ukazuju da on ne sme da pažnju javnosti odvrati od potreba samih žrtava.

Drugi čovek Anglikanske crkvene hijerarhije, nadbiskup Jorka Stiven Kotrel ocenjuje da je ovo "tužan dan" za nadbiskupa Velbija, Crkvu i Smajtove žrtve.

Nadbiskup Jorka, koji kaže da se nedelju dana molio sa Velbijem i "pomogao mu da donese konačnu odluku", ističe da kanterberijski nadbiskup nije prinuđen da podnese ostavku.

"Divim mu se, jer je pokazao liderstvo i odgovornost za crkvene propuste", istakao je nadbiskup Kotrel, najavivši da vrh anglikanske hijerahije razmatra dalje poteze u vezi sa eventualnim obeštećenjem žrtavama.

Premijer ser Kir Starmer je samo kratko ocenio da "poštuje" Velbijevu odluku, istakavši da je reč o "unutrašnjim stvarima, koje se tiču same crkve".

Izbor novog poglavara Anglikanske crkve

Anglikanci su sada pred izborom novog administrativnog poglavara što je dug i komplikovan proces.

Uslediće višemesečne konsultacije sveštenstva, vernika i običnih građana pošto Anglikanska crkva nije potpuno odvojena od države, jer njeni predstavnici sede u Domu lordova – gornjem domu britanskog parlamenta.

Kandidate će zatim intervjuisati komisija, koja se sastoji od sedamnaest članova i u koju ulaze predstavnici britanskog parlamenta, Sinoda Anglikanske crkve, različitih crkava Anglikanske zajednice iz svih delova sveta i barem jedan biskup.

Barem dve trećine članova tog tela mora da odobri novog kanterberijskog nadbiskupa.

Čitav proces izbora novog stanovnika palate Lambet na južnoj obali Temze trajaće barem šest meseci i svakako porinuti Anglikansku crkvu u period preispitivanja i krize.