Donald kao ragbi lopta – strah od nepredvidivog Trampa u Južnoj Koreji

Politički komentatori u Južnoj Koreji upozoravali su pred izbore u SAD da bi njihova zemlja mogla da iskusi niz vojnopolitičkih problema u slučaju da se 45. američki predsednik Donald Tramp vrati na tu funkciju.

Ovo, naravno, zbog toga što je on za svojeg prvog mandata od 2017. do 2021. pokušao da postigne bezbednosni sporazum sa Severnom Korejom kroz direktne susrete i pregovore sa njenim liderom Kim Džong Unom, bez učešća predstavnika Seula. On je time na neki način obezvredio položaj vlade Južne Koreje, odnosno, poslao poruku njenom zakletom neprijatelju da je može ignorisati jer sva moć leži u Vašingtonu.

Tramp je tada od Plave kuće (bivša rezidencija južnokorejskog predsednika) tražio i da poveća izdvajanja za američke trupe u njenoj zemlji.

Otud, zabrinuti su južnokorejski analitičari, Tramp, kojeg, čini se, privlače snažni vladari koji imaju (gotovo) neprikosnovenu vlast, bi mogao da ponovo poželi da stupi u direktni, lični kontakt sa severnokorejskim vođom i tako ponovo marginalizuje Seul, ili, što je još gore, zaista postigne neku vrstu sporazuma sa Pjongjangom koji bi isključio Južnu Koreju i praktično je ostavio da se sama nosi sa komunističkom nuklearnom silom.

Atmosfera straha i iščekivanja

Konkretno, njih posebno brine mogućnost da bi Tramp mogao da odustane od zahteva za denuklerizaciju Korejskog poluostrva i (prećutno) prizna Severnoj Koreji pravo da poseduje nuklearno oružje, pod uslovom da Pjongjang prekine razvoj interkontinentalnih raketa koje mogu da dosegnu američku teritoriju. Trampu bi to značilo, jer bi svojim građanima mogao da kaže da je na taj način eliminisao ozbiljnu pretnju po njihove živote.

Oni strahuju i da bi Trampova vlada, radi izgradnje poverenja tokom tih pregovora, mogla da odustane od strogog sprovođenja sankcija protiv Severne Koreje, pa možda i realizacije dogovora koji su prošle godine postigli predsednici Jun i Bajden da bombarderi i podmornice SAD naoružane nuklearnim oružjem povremeno ulaze u južnokorejski vazdužni prostor, vode i baze u cilju vojnog odvraćanja Severa i postizanja ravnoteže u nuklearnoj moći.

Ipak, u Južnoj Koreji ima i onih koji smatraju da Tramp, zbog sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku, te potrebe da se posveti odnosima sa Kinom, neće imati želje i prostora da se bavi Severnom Korejom, bar ne kao prioritetnim spoljnopolitičkim pitanjem. Po toj školi mišljenja, Trampova vlada će nastojati da održi status kvo, uz povremene manje intervencije usmerene da se onemogući kapriciozno, nekontrolisano ponašanje režima u Pjongjangu.

Postoje i politikolozi koji smatraju da je predviđanje da Severna Koreja neće biti prioritet za Vašington pod Trampom u osnovi ispravno, ali da se može očekivati da bi on mogao da inicira pregovore sa Pjongjangom u slučaju da se suoči sa poteškoćama u unutrašnjoj politici i prizove nezadovoljstvo američkih građana, kako bi ostvario brz, relativno krupan uspeh koji bi ublažio ili neutralisao to nezadovoljstvo. 

Bez obzira na to šta Tramp namerava, u Seulu posebno strahuju da bi sama činjenica da je on pobedio na izborima mogla da ohrabri lidera Severne Koreje da preduzme provokativne korake kojima bi skrenuo pažnju na sebe i svoju državu, odnosno, iznudi pregovore sa američkom vladom. Jedan takav korak, koji bi bio naročito štetan po bezbednost Južne Koreje, bila bi nova (sedma po redu) nuklearna proba Severa. 

S druge strane, pojedini analitičari u Seulu, vide i moguće dobitke u činjenici da se Tramp vraća u Belu kuću. Po njima, ako bi Tramp realizovao svoje obećanje o tome da će se posvetiti okončanju rata u Ukrajini i on se zaista uskoro završi, vojnopolitički značaj Severne Koreje za Moskvu, pa i Rusije za Pjongjang, mogao bi da opadne, što bi severnokorejski vrh podstaklo da se okrene razvijanju odnosa i sa drugim stranim činiocima, poput Kine, Japana ili SAD.

Zabrinutost provejava i u poslovnim krugovima

Anksioznost u vezi izbora Donalda Trampa obuzela je ne samo politikologe, vojne analitičare i profesionalne političare, već i poslovne ljude u Južnoj Koreji, pre svega kompanije koje su ušle u krupne investicije u SAD.

U južnokorejskim medijima ovih dana se najviše govori o šteti koju bi mogle da pretrpe proizvođači električnih automobila "Hjundai" i "KIA", te kompanije iz oblasti električne i elektronske industrije Samsung, SK Hajniks i LG, koje se bave proizvodnjom baterija za tu vrstu vozila. Ovo stoga što bi Tramp, kao izraziti protivnik električnih vozila i subvencija za strane proizvođače, mogao da uvede nove carine na korejske automobile i delove koji se uvoze, te ukine dotacije koje je američka vlada u formi Kredita za naprednu proizvodnju u sklopu Zakona za smanjenje inflacije dodelila južnokorejskim fabrikama u SAD koje se bave proizvodnjom baterija i električnih automobila.

Velika većina južnokorejskih ekonomista i industrijalaca koje su intervjuisali domaći mediji listom izražavaju duboku zabrinutost, prognoziraju krupnu štetu za navedena preduzeća i traže od vlade u Seulu da se brzo angažuje na iznalaženju načina da se ona ograniči.

Ipak, ima i onih koji veruju da Tramp, koji je tokom izborne kampanje najavio potpuno ukidanje Zakona za smanjenje inflacije, neće biti u stanju da u potpunosti odstrani zaostavštinu Bajdenove vlade i neće grubo nastupiti protiv južnokorejskih kompanija jer su one uložile čak 43 milijarde dolara u SAD, otvorivši puno radnih mesta. Odnosno, oni smatraju da će oštrica njegovog mača biti uperena na strane firme koje izvoze u SAD, a ne na one koje su otvorile postrojenja na američkom tlu.

Interesantno je da ima i onih južnokorejskih analitičara koji smatraju da je svako predviđanje izlišno, jer je nemoguće znati unapred šta će Tramp učiniti - oni ga porede sa ragbi loptom, jer se za nju nikad ne zna na koju stranu će da odskoči.