Godina najgorih slika sa Bliskog istoka, masakr 7. oktobra i njegove posledice

Napad Hamasa je bio nesvakidašnji događaj koji izaziva puno sumnji, a rat je odložio rad Komisije koja treba da ispita komandnu odgovornost za propuste tog dana, rekao je u emisiji Takovska 10 diplomata i bivši ambasador Srbije u Grčkoj, Turskoj i Jermeniji Dušan Spasojević.

"Teško je poverovati da Izrael i njegovi saveznici, pre svega SAD nisu znali za napad ovako velikih razmera. Pitanje je i ko je pomogao Hamasu, jer on sam bez logističke podrške organizovane države nije to mogao. Hamas je sigurno računao sa odmazdom, oni jesu uvukli Izrael u rat " rekao je Spasojević.

Predavač na Vebster univerzitetu u Taškentu Mirko Dautović kaže da Hamas nije skrivao napad.

"Oni su uvežbavali napad tik pored ograde uz pojas Gaze. Pripadnice voda, mahom žene koje su ubijene u napadu 7. oktobra, i koje su boravile na kulama uz ogradu, kao i stanovnici okolnih kibuca  redovno su obaveštavali vojsku da se nešto sprema. Neverovatno je da izraelske vojske tu uopšte nije ni bilo", navodi Dautović.

Razlog za to je verovatno leži u tome što je Izrael većinu svojih snaga okrenuo ka Hezbolahu koji je u prošlosti  4 puta zadao strateški poraz Izraelu.

"Izrael je pre svega bio fokusiran na severni front. Svakodnevno se dobijaju vesti o tome da se nešto dešava, mahom se ispostavi da je reč o lažnoj uzbuni, što je uljuljkalo one koji su trebali da analiziraju podatke koje dobijaju", smatra istraživač-saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu Srboljub Peović.

Teorijama zavere nema mesta, smatra urednik portala Oko na RTS Momir Turudić, koji podseća da se vlada Benjamina Netanjahua dugo bavila unutrašnjim problemima, i da su obaveštajne službe  očigledno zanemarile spoljne neprijatelje.

"Postoji legenda o spremnosti izraelske vosjke, i sposobnosti izraelskih obaveštajnih službi, ali se pokazalo da nepobedivih nema. Ne postoji niko ko je nepogrešiv, a oni su se uljuljkali u tom uverenju", naglasio je Turudić.

Sagovornici Takovske 10 se slažu da napad Hamasa nije zahtevao ni blizu logistiku i strategiju kakav je bio napad 11. septembra na SAD.

"Ovde su korišćeni džipovi, kamioni, dronovi. Ovde je reč o sirotinjskom terorizmu, odnosno o jednom pokolju koji je izveo Hamas", rekao je Turudić.

Šta je hteo Hamas

Kada je reč o namerama Hamasa Dušan Spasojević smatra da su oni hteli pre svega da uvuki Izrael u asimetrični sukob.

"U kome nema pobednika, da svako ubijeno dete regrutuje drugo u Hamas, da stvori omrazu prema Izraelu u svetu, i u tome se u dobroj meri uspelo", tvrdi Spasojević.

Da ne treba zaboraviti i kontekst u kome je došlo do približavanja Saudijske Arabije i Izraela, podsetio je Mirko Dautović.

"Palestinska stvar je delovala izgubljeno u kontekstu mogućeg pomirenja arapskog sveta sa Izraelom. Tu je i dalje širenje jevrejskih naseljenika na Zapadnoj obali što je indirektno ugrožavalo i džamiju Al Aksu koja je za muslimane sveto mesto", rekao je Dautović.

Hamas je bio revoltiran i što Hezbolah i Iran ne čine dovoljno za njihovo pitanje, kao još jedan faktor dodaje izstražovač Srboljub Peović.

"Stanovništvo Gaze je revoltirao manjkom akcija Hezbolaha i Irana. Dugo vremena nije bilo nikakve decidne akcije, osim manjih baraža na sever Izraela", podseća Peović.

Odgovor Izraela

Žestok odgovor Izraela na masakr 7. oktobra se očekivao ali da je on nesrazmeran govori podatak da 80 odsto poginulih čine palestinski civili a 20 odsto borci Hamasa, navodi Momir Turudić.

"Od Gaze gotovo da nije ostalo ništa, a pored 40.000 mrtvih imate i 60.000 nestalih. Borbe se i dalje vode, ljudi se evakuišu s mesta na mesto i čini se da tome nema kraja", rekao je Turudić.

Kada je reč o budućnosti Izraela Turudić smatra da mu sve ovo što se dešava neće doneti bezbednost, sve i ako bi Hamas nestao.

Mirko Dautović veruje da je izraelski premijer Netanjahu prepoznao taj trenutak da spasi sebe.

"Tresle su ga korupcionaške afere, najveće u istoriji Izraela, zatim sporna reforma pravosuđa koja je izvele stotine hiljada nezadovoljnih građana na ulice...On je spreman da se kocka sa visokim ulozima čak i kada je reč o samoj zemlji", istakao je Dautović.

Uloga Irana, SAD i Rusije

Diplomata Dušan Spasojević podseća da živimo u svetu koji nije uređen, u kome vlada anarhija gde je moć i snaga jedina vrednost.

"Uvlačenje SAD u rat nije moguće, posebno u očekivanju predsedničkih izbora. Kopneni rat između Irana i Izraela nije ralan jer je udaljenost velika i deli ih nekoliko zemalja. Za Izrael je mnogo opasniji ping-pong raketama. Iako je većina iranskih raketa oborena palo je 30-tak raketa na sam Izrael i ti upravo na vojne baze. Izrael želi da izađe iz sukoba sa Hamasom, jer taj rat ne može da se dobije jer tu ne pomaže ni sofisticirano oružje, ni veštačka inteligencija", kaže Spasojević.

Istraživač Instituta za evropske studije u Beogradu Srboljub Peović kaže da u napadu Irana na Izrael nisu korišćene najnaprednije rakete i nisu gađane civilne mete.

"Iran se proteklih decenija pokazao kao vrlo racionalan, i ne želi da rizikuje opšti rat. Izrael i Iran nisu nužno uvek bili neprijatelji, iako to ne izgleda tako, i ovi sukobi nisu nužno religijski sukobi koliko su geopolitički i strateški", kaže Peović.

Palestinska država na dugom štapu

Sa njim se slaže urednik portala Momir Turudić koji kaže da su Iran i Izrael nacije koje veoma dobro poznaju jedni drugu.

"Znaju da su istorijski obe duboko ukorenjene, i iz tih sličnosti strahuju jedni od drugih. Kada govorimo o formiranju Palestinske države to jeste jedino racionalno rešenje, ali ono u ovom trenutku nije realno", rekao je Turudić.

Mirko Dautović takođe kaže da nije moguće formiranje Palestinske državevi, jer u ovom trenutku sitauacija ne može da se iskontroliše na Bliskom istoku.

Slika će se donekle promeniti posle izbora u SAD, ali ne mnogo, smatraju sagovornici Takovske 10.

"Više će se znati kada je reč o konfrontaciji Rusije i Ukrajine nego kada je reč o Bliskom istoku. Izraelci vrlo dobro znaju kako prolaze oni koji su verovali Americi, zbog toga nećemo imati rešenje za Bliski istok u skorijoj budućnosti. Kamala Haris je rekla da je za rešenje dve države, Tramp se nije mnogo izjašnjavao, ali je još u svom mandatu ambasadu SAD preselio u Jerusalim", rekao je Dušan Spasojević.

Kada je reč o ulozi Rusije na Bliskom Istoku, ona je prisutna pre svega u Siriji, a tu su i veze sa Hezbolahom i Iranom.

"Rusija ne želi da izgubi svoje saveznike na Bliskom istoku, istovremeno je i neka vrsta tampon zone između Damaska i Izraela", kaže Spasojević.

Da će se rat na Bliskom istoku produžiti saglasni su svi sagovornici Takovske 10 jer je kako kažu on davno prevazišao Gazu.

"Ako rat bude potrajao, on će se i proširiti na Siriju i Liban", smatra Mirko Dautović, dok urednik portala Oko Momir Turudić zaključuje da će se možda o Gazi manje govoriti jer je pitanje i šta će od nje ostati, ali da ćemo, nažalost i za godinu dana pričati o sukobima na Bliskom istoku.