Urezivanja imena u zid Koloseuma i hranjenje svinja na Bahamima – zašto su lokalci besni na turiste

Neke od najatraktivnijih mesta na svetu Jelena Stefanović, turistički vodič, videla je u pravom svetlu – bez hiljada turista okolo. Na nekima ipak ne pomažu ni dobar plan, niti blagovremena rezervacija.

Stefanovićeva priča da je na Kineskom zidu bilo gotovo nemoguće proći sa jedne kule u drugu zbog redova, ali da je u Venciji na primer tokom "kovid godine" bilo prijatno za život.

"U Veneciji je već naredne godine bilo užasno, kada su turisti počeli da se vraćaju. Kad god da izađete iz svoje zgrade bilo je mnogo turista, cene su više, teže je naći stan. Stanovnicima smeta buka i manji je užitak živeti u takvim gradovima", navodi Stefanovićeva.

Ograničenje putovanja u doba pandemije izgleda da je stanovnicima većine svetskih metropola, pokazalo blagodeti života bez previše stranaca i takozvanog destruktivnog turizma – zarad fotografisanja za društvene mreže bez poštovanja rutine domaćeg stanovništva, muzeja i spomenika.

"Lokalnom stanovništvu osim podizanja cena što ugrožava svakodnevni život, najviše smeta dolazak velikog broja turista, recimo iz Velike Britanije u Barselonu low cost letovima", ističe Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA)

Prema njegovim rečima, nije reč o turistima u pravom smislu te reči – ne troše mnogo novca, a za sobom ostavljaju haos u gradu.

"Barselona je jedan od najprljavijih gradova. Siguran sam da i to smeta lokalnom stanovništvu", ukazuje Seničić.

Protesti širom Španije

Smeta i Parižanima koji su odavno navikli na veliki broj turista, ali pred Olimpijske igre najavljuju da će se polovina njih privremno iseliti iz grada.

Španci šalju direktniju poruku gostima sa protesta u Barseloni, Malagi, Palma de Majorci uz prskanje vodenim pištoljima i transparente "Barselona nije na prodaju" i "turisti idite kući".

"Misle da se na ovaj način brane od tih problema. Gradske vlasti ih upozoravaju da je veliki uticaj turizma na razvoj gradova i zemlje, kao i da Barselona ima 150.000 radnih mesta upravo zahvaljujući turizmu", kaže Ana Langović da Geografskog fakulteta.

Naglašava i druge zemlje smatraju da dolazi do depopulacije stanovništva zbog velikog broja turista.

Traži se poštovanje

Aleksandra Mikata iz Turistička organizacija Beograda seća se da je stanovništvo na Kritu pre 30 godina protestovalo zbog engleskih turista, dok su u Barseloni pre 20 godinama na ulicama turistima govorili tourist go home (turisti idite kući)

"Problem Barselone je što ima više privatnog smeštaja, cena je sve niža, pa se nameće i rešenje – ukinete niskobudžetne letove i podignete kvalitet, odnosno cenu destinacija. Imaćete manje turista i gužve, a neuporedivo veću zaradu", predlaže Mikata.

Svi su saglasni da nikome ne treba braniti da putuje, ali od svih se traži poštovanje jer i zarada je zanemarljiva kada dođe do incidenata, poput urezivanja imena u zid Koloseuma, razbijanja skulptura u Vatikanskom muzeju, uništavanja korala u Meksiku, kao i nekontrolisano hranjenje vrste svinja na Bahamima kojoj sada preti izumiranje.