NATO plan odbrane od hladnog rata - 500.000 trupa spremno za brzo reagovanje

NATO savez ostvario je najsveobuhvatniji plan odbrane od hladnog rata. To je posle sastanka severnoatlantskog Saveta rekao generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg. Borbene jedinice raspoređene su na istočnom krilu, 500.000 trupa spremno je za brzo reagovanje, a od članica se očekuje da u odbranu ulažu više procenata BDP-a. Pomoć Ukrajini će u narednih godinu dana iznositi najmanje 40 milijardi dolara, uz bolju koordinaciju vojne pomoći i obuke.

Završni dan NATO samita obeležavaju brojni sastanci na marginama i na glavnoj sceni ali se sa nestrpljenjem iščekuje završnica - obraćanje javnosti američkog predsednika Džozefa Bajdena. Prva konferencija posle osam meseci na kojoj će novinari moći da mu postave pitanja i prva posle poražavajuće debate sa republikanskim kandidatom, bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Izazov za Bajdena veći je time što dolazi posle niza sastanka između ostalih i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Dan pre završnice NATO samita članice su usvojile Deklaraciju koja se bavi i Zapadnim Balkanom. Ono što se moglo čuti na marginama samita od visokih NATO zvaničnika je da su zbrinuti za situaciju na Kosovu i Metohiji koja se nije stabilizovala prema njihovom mišljenju od prošle godine i da ne isključuju mogućnost nove eskalacije.

Članice NATO-a, njih 32 saglasile su se oko 38 tačaka zajednikog saopštenja sa NATO samita u Vašingtonu. Nije to lak zadatak. U američkom Institutu za mir kažu, jednako je teško kao kad pokušavate da nagovorite 30 mačaka da se kreću u istom smeru.

Zapadni Balkan ostaje region od strateškog značaja

U jednoj tački usaglasile su stav o Zapadnom Balkanu.

"Zapadni Balkan ostaje region od strategijskog značaja za Alijansu i ona neće dozvoliti destabilizaciju u bilo kom obliku. Naglasila je u dokumentu da će unaprediti sposobnosti u regionu i suprotavljanje zlonamirnim uticajima stranih državnih ili nedržavnih aktera. Spomenuli su i svoje angažovanje na KiM u misiji KFOR i ostaju tome posvećeni u kontinuitetu u dugoročnom periodu", kaže Nikola Lunić iz Saveta za strateške politike.

Optimisti kažu, mesto u izveštaju ukazuje na posvećenost stabilnosti u regionu, pesimisti da sluti nestabilnost. Saradnja je za šefa srpske diplomatije Marka Đurća ključna reč.

"Srbija nije ostrvo, ona ima svoju nezavisnu i samostalnu politiku ali ima i potrebu da sa zemljama u okruženju sa kojima ostvaruje 70 odsto trgovinske razmene gradi jedan zdrav odnos poverenja. To nije nešto što započinjem ja, niti ova Vlada. Srbija je članica Partnerstva za mir više decenija i u okviru toga ima jedan produktivan odnos", kaže Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije.

U razgovorima sa američkim zvaničnicima cilj je, kaže, strateški dijalog. Ne samo ekonomski.

"Već nam je ta saradnja neophodna i da bismo rešili ona pitanja oko kojih se ne slažemo, kao što je pitanje statusa Kosova i Metohije, ali koje ne može na pozitivan način da bude rešeno bez aktivnog angažmana, ne službeničkog i redovnog nivoa, već najvišeg političkog nivoa u SAD", navodi
Đurić.

Rusija pretnja, Kina sistemski izazov

Na NATO samitu, članice su saglasne da nastave da pomažu Ukrajini, da je Rusija pretnja, a Kina sistemski izazov. Rat u Gazi ne pominje se ni rečju. Samo Bliski istok kao region od interesa za Alijansu. Prvi put, govori se o mogućnosti aktiviranja člana 5 - zajedničke odbrane u slučaju tzv hibridrnih pretnji.

"Nivo hibridnih pretnji je dostigao taj nivo koji evroatlantski savez prepoznaje kao nivo oružanih pretnji. Ukoliko dođe do toga spominje se mogućnost aktiviranja člana pet, to znači aktivno i ofanzivno odvraćanje", navodi Nikola Lunić iz Saveta za strateške politike.

Vojni analitičari primećuju i da su po novoj doktrini, tri dimenzije rata proširene i na svemir i sajber prostor.