Pomoć Ukrajini i jačanje odbrane u fokusu NATO samita u Vašingtonu, Zapadni Balkan jedna od tema

U centru pažnje govora američkog predsednika na početku NATO samita, bila je pomoć Ukrajini. Pažnja javnosti, koja je govor pratila, bila je pretežno usmerena na to kako će Bajden govoriti.

Američki predsednik je 13 minuta čitao sa telepromptera o uverenju da će Ukrajina pobediti Rusiju, o snazi Alijanse, proširenju na 32 članice i većim izdvajanjima za odbranu. Sve veći su i izazovi, treća godina rata u Ukrajini, rat u Gazi, pitanje kako će se odrediti prema Kini i da li su sve članice jednako posvećene Alijansi.

Bajden i lideri Nemačke, Italije, Holandije i Rumunije sa predsednikom Zelenskim, potpisom su potvrdili isporuku pet dodatnih sistema "patriot" Ukrajini. Američki državni sekretar Blinken pažljivo se izrazio o članstvu u NATO-u. Samit bi trebalo da ojača njen put ka Alijansi, a reč "nepovratno" zahtevaju neki od lidera članica.

"Ukrajina će pre ili kasnije, verovatno kasnije biti u NATO-u ili će dobiti dovoljne bezbednosne garancije kako bi bila u stanju da odvrati Rusiju. Sa 32 članice teško je postići dogovor, Mađarska radi pogrešnu stvar, ali kada se kritikuje NATO trebalo bi imati na umu da je teško navesti tridesetak mačaka da trče u istom smeru", objašnjava viši savetnik u Institutu za mir Donald Džensen.

Neizvesnost

Novi britanski premijer Kir Starmer potvrdio je nameru o izdavanju 2,5 odsto BDP za odbranu, doduše kad to budžet dozvoli, ali moguće da je reč i o novoj donjoj granice koja se od članica očekuje.

Lideri NATO poput Francuske posle parlamentarnih izbora i Nemačke posle izbora za evroski parlament, suočavaju se sa političkom nestabilnošću. Neizvenost je ključna reč pred američke predsedničke izbore i u slučaju izbora Trampa, ali i Bajdena.

"Tramp je slavo različite poruke, on je dao odobrenje kongresu da usvoju paket pomoći za Ukrajinu. Govorio je da rat u Ukrajini može da okonča za 24 sata. Mislim da niko zaista ne zna šta bi Tramp radio. Ono što je poznato je da Amerikanci podržavaju Ukrajinu i NATO i ko god da je predsednik ponašaće se u skladu sa tim", navodi Vilijam Tejlor, potpredsednik Instituta za mir.

Potesti na ulicama Vašingtona

Na ulicama Vašingtona pod najvišim merama bezbednosti protestuju mirovni aktivisti. Među njima je i veteranka En Rajt, koja se iz službe povukla 2003. posle invazije na Irak.

"Mirovni aktivisti su veoma zabinuti zbog onoga što radi NATO, zbog podsticanja na rat, i dok govore da je jedini način da se dođe do mira putem rata, to nije istina, jedini način da se dođe do mira je diplomatija", kaže En Rajt, mirovna aktivistkinja.

Tokom NATO Samita, są zvaničnicima će se u Vašingtonu razgovarati ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić. Dok se usaglašavaju zaključci Samita, pitanje je da li će se i na koji način tu naći i zapadni Balkan.

Na prošlogodišnjem Samitu u Vilnjusu, NATO je izrazio posvećenost stabilnosti Zapadnog Balkana i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine i ocenio da bi jačanje odnosa sa Srbijom bilo od obostrane koristi.