Četvrtkom u 9: Putin na evropskim izborima

“Glasaćemo za rat ili mir u Evropi - za Evropu ili za Putina“, “Ovo su izbori za demokratiju“, “Dan preorijentacije EU“ – to su samo neke od izjava čelnika evropskih zemalja uoči izbora koji su počeli danas i traju tri dana.

Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije kaže da za birače odlučujuće pitanje nema veze sa ratom u Ukrajini, već njih zanima socijalno-ekonomska situacija, inflacija, ekonomska situacija.

Druga tema koja opseda građane Evropske unije su zdravstveni problemi, odnosno na koji način rešiti problem lečenja, a u vrhu pitanja koja brinu građane su migracije, odnosno dolazak stranaca u Evropsku uniju.

“Što se tiče rata u Ukrajini, naravno, postoji strah od rata u Ukrajini, ali, pre svega, ja bih okrenuo to, rekao bih da postoji strah od eventualnog razbuktavanja rata, od eskalacije rata koji bi doveo do proširenja rata i na članice EU, i na upotrebu nuklearnog oružja u tom ratu“, rekao je Zečević.

Rat u Ukrajini je, međutim, važan za aktuelnu predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i zemlje na istoku Evrope – Poljsku i baltičke države, ukazuje Aleksandar Mitić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

“Ovih dana je priča o tome kako Donald Tusk kao premijer Poljske hoće da pošumljava granice sa Belorusijom, sa Rusijom, da pravi neke močvare da bi se odbranio od moguće invazije Rusije. A u suštini krije da istovremeno hoće da liberalizuje cene energenata, struje. Ne da krije, nego jednostavno pokušava na taj način da spinuje ono što u suštini najviše brine i same Poljake, a to je taj rast cena“, ukazao je Mitić.

Kakvi su stavovi levice, centra i desnice o ratu u Ukrajini

Francuski predsednik Emanuel Makron bio je poslednji zapadni lider koji je održavao vezu sa Vladimirom Putinom, a prethodnih dana je bio među prvima koji je dozvolio da Ukrajina koristi oružje sa zapada kako bi gađala ciljeve na teritoriji Rusije.

S druge strane, Marin le Pen smatra da je stav Makrona korak ka trećem svetskom ratu. Ona podržava samo isporuke odbrambenog oružja Kijevu.

Levičari u Nemačkoj predlažu da nemački političari koji se protive pregovorima sa Rusijom budu dosledni i da se pitaju da li bi tamo na ratište poslali svoje sinove. Nemačka AFD, krajnje desničarska stranka je partija koja se zalaže za komunikaciju sa Rusijom.

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike kaže da to pokazuje koliko je Evropski parlament kompleksna tvorevina koja poseduje sedam različitih grupacija u okviru kojih funkcioniše preko 200 partija. One pojedinačno imaju različite stavove, a opet u okviru tih grupacija pokušavaju da ih konsoliduju.

“Makron je centar-centar na toj ideološkoj razini i znamo njegove stavove. Ja bih rekao da njegove stavove približno dele i levi centar i desni centar. Odnosno, pored njegovih liberala i socijalista, odnosno socijaldemokrata i narodnjaka, odnosno EPP. Kada je Evropski parlament glasao da osudi Rusiju, da podrži Ukrajinu na način koji zaista zahteva dodatna sredstva, to su taj centar, levi i desni, zajedno nastupali kako bi pružili tu podršku i kohezija je tu bila prilično na visokom nivou“, ukazao je Subotić.

Što se više udaljava od tog centra, i stavovi se sve više razlikuju. Predstavnici krajnje levice su na nedavnoj debati isticali da je potrebno staviti sve lidere za sto kako bi došlo do mirovnog rešenja.

“Kada je u pitanju krajnja desnica, njih često, s pravom ili ne, optužujuda su previše bili bliski Rusiji do početka rata i, naravno, mnoge su se od njih i ogradile, pogotovo Marin le Pen“, rekao je Subotić.

Podseća da je Le Penova bila među najglasnijima u zalaganju da se AFD izbaci iz grupacije, što je veliki udar za tu grupaciju Identitet i demokratija, jer je AFD trebalo da donese veliki broj glasova.

Skandal koji je skupo koštao AfD

Subotić podseća na skandal koji je ispao sa AfD-om i njegovim liderom Maksimilijanom Krahom, koji je rekao da nisu nužno svi oficiri SS-a bili kriminalci. Usledio je odgovor Putina koji je rekao da u toj partiji ne vidi nikakav neonacizam, a zatim je Šolc odgovorio da je sramota da ih Putin brani.

Marin le Pen je zbog toga tražila da se AfD izbaci iz grupacije.

“To je za jednu Francuskinju koja se okrenula degolizmu, prilično osetljivo pitanje. Kako da kažete da ste vi degolistička stranka, kako možete da budete u istoj grupaciji sa nekim ko kaže da nisu svi SS-ovci zločinci“, naveo je Zečević.

Međutim, što se tiče Putina, on ima jako dobre odnose sa AFD-om, a Krah je dobro sarađivao sa Rusijom – čak je u Nemačkoj bio optužen da je primao sredstva od Kineza i Rusa.

“Putin sad neće da kaže da su njegovi ljudi, odnosno saveznici s kojima on radi, nacisti. On je tu prilično uzdržan. Ali ono što generalno moram da primetim, evo danas je bio Dan D, iskrcavanje u Normandiji. Ispalo je da su maltene Rusi sad nacisti. Došlo je do posete Zelenskog, do američkih veterana, jedna čitava ikonografija je napravljena, a Rusa nema, iako su oni bili osnovna antinacistička sila u Evropi“, ukazuje Aleksandar Mitić.

Ukazuje i da Olaf Šolc podržava Volodimira Zelenskog, koji u svojim jedinicama ima neonacističku jedinicu Azov.

Utiče li Rusija na evropske izbore

Govoreći o ruskom uticaju na evropske izbore, Subotić je rekao da sve velike sile imaju cilj da promovišu svoju agendu, svoju paradigmu i pogled na svet i samim tim nije iznenađujuće da i Rusija želi da utiče na partije za koje smatra da su na sličnoj razini njenog pogleda na svet.

“To ne podrazumeva nužno davanje mita ili direktno uticanje, ali indirektna podrška ili barem prikrivanje određenih stvari može na taj način da očuva neku sponu odnosa. Međutim, ne bih rekao da je uticaj Rusije u toj meri prisutan da može na bilo koji način da poremeti rezultate izbora“, smatra Subotić.

Celu emisiju Četvrtkom u 9 možete pogledati u videu na početku teksta.